Psi su veoma osetljivi na emocije svojih vlasnika i reflektuju njihova duševna stanja, prevashodno ona negativna. Naučnici su ustanovili da oni ljudi koji su skloni neurotičnosti u najvećem broju slučajeva imaju neposlušne pse

Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock
Psi uz ljude žive duže od 30.000 godina i naučno je dokazano da su s vremenom naučili da nepogrešivo detektuju naše emocije i da svoje ponašanje usklađuju s našim raspoloženjem. Upravo iz tog razloga odlučili smo da se u ovom broju magazina „Pas” pozabavimo pitanjem u kojoj meri karakter, temperament i ponašanje vlasnika utiču na pse i njihovo ponašanje, kao i na njihovo emocionalno stanje i način reagovanja u nepredviđenim, najčešće stresnim situacijama.

Reflektuju negativnost
Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Beču iz 2017. godine potvrdilo je tezu da su psi ogledalo svojih vlasnika. Prevashodno, istraživači su dokazali da psi reflektuju anksioznost i negativne emocije ljudi. Ono što raduje jeste da su bečki naučnici dokazali i da veseo, prijateljski nastrojen pas ove emocije prenosi na svog vlasnika, te nam tako naši najbolji četvoronožni prijatelji mogu pomoći da se lakše nosimo sa stresom.

Testovi
U ovoj studiji učestvovalo je više od 100 pasa i njihovih vlasnika, a naučnici su ih podvrgli nizu testova koji su uključivali i merenje otkucaja srca i njihovu reakciju na pretnju, dok su pomoću pljuvačke pasa i ljudi merili nivo kortizola, poznatijeg kao hormon stresa. Vlasnici su potom radili test koji otkriva pet najčešćih karakteristika ličnosti: neurotičnost, ekstrovertnost, otvorenost za nova iskustva, prilagodljivost i savesnost. Podjednako su se ispitivale i ličnosti pasa pomoću upitnika koje su popunjavali njihovi vlasnici.
– Rezultati našeg istraživanja u potpunosti se poklapaju s našim iskustvom u praksi. Vlasnik i pas su grupa, takozvana socijalna dijada, i međusobno utiču jedan na drugoga u smislu načina na koji će reagovati na stres i boriti se s njim. Ipak, vlasnici znatno više utiču na svoje pse, te je tako uočeno da oni ljudi koji su skloni neurotičnosti u najvećem broju slučajeva imaju neposlušne pse. Psi su veoma osetljivi na emocije svojih vlasnika i reflektuju njihova duševna stanja, prevashodno ona negativna – istakla je dr Iris Šoberl sa Univerziteta u Beču.

Iskustvo
Kada uzmemo u obzir ove naučne dokaze, da li je teza da je pas ogledalo vlasnika i iskustveno potvrđena i neupitna? Ovo pitanje postavili smo Milici Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks” Beograd.
– Kako biramo psa? Da li je pas ogledalo vlasnika? Da li je pas naš svesni ili nesvesni izbor?… Samo su neka od pitanja koja nam se nameću kada vidimo velikog, robusnog psa i vitku, onižu vlasnicu. Ili pak malenog psa i vlasnika „veličine trokrilnog ormana”. Ove simpatične varijante ukazuju i na one druge, koje nisu simpatične – na agresivnog psa i njegovog još agresivnijeg vlasnika. Sve ovo govori o tome šta je motivisalo naš izbor ljubimca – ljubav ili mržnja. Pas svakako jeste ogledalo vlasnika, njegovog bilo svesnog ili nesvesnog izbora; on dopunjava njegovu ličnost ili odslikava njegove komplekse i mane; on govori o njegovoj dobroti i humanosti ili je živi dokaz njegove agresije i surovosti. Zahvaljujući bezgraničnoj ljubavi koju pas ima za čoveka, on je od psa napravio spasioca iz ruševina i lavina, terapijskog psa, nezamenljivu emotivnu podršku u teškim situacijama, kao i u svakodnevnom životu, ali je isto tako napravio „belog” psa (obučenog da napada Afroamerikance), psa za borbe (s ljudima i životinjama) ili lovačkog psa. S koje god strane da pogledamo, pas svedoči o veličini čovekove ljudskosti isto kao i o mračnim ponorima čovekove patologije – objašnjava naša sagovornica.

Vaspitavanje
S obzirom na to da nepogrešivo „upijamo” emocije i prenosimo ih jedni na druge, možemo li dovesti u vezu karakter vlasnika i način vaspitavanja koji će on primenjivati na svom ljubimcu? Može li se pretpostaviti koji će vlasnik koristiti nagradu, a koji kaznu u vaspitavanju svog ljubimca, posmatrajući njegove reakcije i crte ličnosti?
– Kako vaspitati psa? Isključivo putem pozitivne stimulacije onog ponašanja koje želimo da učvrstimo. Kažnjavanje je kontraproduktivno – dobićemo plašljivog psa koji radi ono što mu kažemo zato što nas se plaši, a ne zato što nas voli. S vremenom, strah dovodi do agresije. Doslednost u ophođenju sa psom je veoma važna. Ukoliko smo dosledni, pas se oseća sigurno i opušteno i sa zadovoljstvom ispunjava naše zahteve. U suprotnom, nedosledan vlasnik napraviće nesigurnog i plašljivog psa koji ne zna šta mu je dozvoljeno, a šta nije i koji će se u skladu s tim ponašati neurotično i agresivno. U ovakvim slučajevima agresija dolazi iz osećaja nesigurnosti i straha – naglašava Rankovićeva.

Kako biramo psa
U studiji iz 2012. godine, naučnici sa Univerziteta Bat Spa u Velikoj Britaniji dokazali su da ljude privlače oni psi koji liče na njih samih, s kojima dele neke osobine. Tako su dali primer po kojem ekstrovertne i otvorene osobe najčešće kraj sebe vode nemačke ovčare, kolije ili buldoge, vlasnici hrtova i biglova su emocionalno stabilni, dok su obožavatelji čivava i pekinezera najotvoreniji za izazove i promene.
Kako su naveli u rezimeu svog opsežnog istraživanja, koje je obuhvatilo više od 1.000 vlasnika pasa u Ujedinjenom Kraljevstvu, nije teško oceniti ili bar naslutiti koje su osnovne crte karaktera čoveka kada vidimo kojeg je psa sebi odabrao za mezimca.
– Neki ljudi biraju psa na osnovu njegovog izgleda, a ne na osnovu njegovih osobina, temperamenta i karaktera. Takvi izbori su često pogrešni i zato mnogi psi završe napušteni, jer njihovi vlasnici nisu uspeli da odgovore na zahteve koje temperament i karakter psa postavljaju pred njih. Ovakve izbore uglavnom čine početnici koji se nisu informisali i edukovali o predmetu svog interesovanja, kao i oni kojima je pas potreban za „lečenje kompleksa”. Odgovorni i savesni ljudi će se prethodno informisati i odabraće kuče na osnovu svojih potreba i potreba budućeg ljubimca. Da li će to biti pas mirnog temperamenta s kojim će ići u lagane šetnje i provoditi puno vremena u leškarenju, ili pak živahan pas s kojim će ići na trčanje ili vožnju biciklom – zavisiće od poznavanja sopstvenih potreba i temperamenta psa – savetuje naša sagovornica.

Opasan vlasnik
Iako bi svaku vrstu generalizacije valjalo izbeći, i mi se trudimo da to poštujemo, ne možemo da ne primetimo koliko je simptomatična veza između opasnih pasa i opasnih vlasnika, naročito kada dođe do nesrećne situacije da pas ujede dete ili odraslu osobu.
Tada u medijima najčešće pročitamo da je vlasnik tog psa „osoba odranije poznata policiji”, „s krivičnim dosijeom” ili „problematični tinejdžer”.
– Kao biće koje u potpunosti zavisi od nas i koje nas bezuslovno voli (kako god se prema njemu ophodili), pas je slika našeg karaktera jer mi svojim ophođenjem formiramo njegovu ličnost i njegovo ponašanje. Ako ga volimo i poštujemo, on će se ponašati opušteno i sigurno, ali ako ga zanemarimo i zlostavljamo, on će biti preplašen i agresivan. U skladu sa ovim karakteristikama psa postoji izreka „Ne postoje opasni psi, postoje samo opasni ljudi”. Ako nešto može da izmeri čvrstinu i lepotu ljudskog karaktera, ali i njegovu moralnu bedu, onda je to pas.

Pas kao modni detalj
Nije retkost, naročito u protekle dve decenije, da određene rase postaju planetarno popularne jer ljubimca te pasmine ima neka poznata ličnost, ili zato što ih gledamo na malim ekranima ili na velikom, bioskopskom platnu. Vrtoglava popularnost francuskih buldoga (o čemu pišemo u ovom broju) može se pripisati ovakvom trendu, jer ih kraj sebe imaju zvezde kao što su Madona i Ledi Gaga.
– Često se biraju psi koji su „in”, pa su kao takvi statusni simbol i modni detalj. To nije dobro ni za pse ni za ljude. Za pse zato što je došlo do hiperprodukcije određenih rasa u periodima kada je to bio modni trend, što je dovelo do pada kvaliteta rase i dehumanizacije kinologije. Za ljude, posledica je gubljenje iz vida činjenice da je pas živo biće koje kao i mi oseća bol, patnju, strah i stres, da je veoma osetljiv na naše poruke i da nikako nije modni ukras. Sve ovo zajedno čini da čovek gubi sposobnost empatije, koja je izrazito važna za međuljudske odnose.

Usklađivanje temperamenta
Kada temperament ljubimca i vlasnika nisu u skladu, onda ni njihov zajednički život nije baš naročito prijatan, naglašava naša sagovornica.
– Ljubimac pati i postaje neurotičan jer ne može da potroši energiju, a vlasnik je stalno umoran od sprečavanja ljubimca da radi ono što ne sme (na šta ga tera nepotrošena energija). Vlasnik koji nije očekivao toliko energije od svog psa brže diže ruke i odustaje od vaspitavanja i uopšte bavljenja njime, pa tako pas postaje nevaspitan i nekontrolisan, što može dovesti do agresivnog ponašanja. Takođe, agresija se javlja u slučajevima kada je pas zapostavljen, tj. kada se njegove osobine i potrebe zanemaruju. Ovo vidimo na primeru pasa koji pripadaju tzv. službenim/radnim rasama. Ukoliko ovi psi provode vreme ne radeći ništa, javiće se dosada i apatija ili agresija kao posledica zanemarivanja njihovih urođenih potreba i nedostatka stimulacije – objašnjava Milica Ranković iz Udruženja „Feniks”.

Zgusnuti, ali ne i zbliženi
Da je pas ogledalo vlasnika, saglasan je i psiholog Prvoslav S. Plavšić.
– Promena sredine, okolnosti i načina života zavise mahom od čoveka, a nimalo od naših ljubimaca, kojima ostaje da se prilagođavaju. Zgusnuti smo, ali ne i zbliženi. Brojna zapažanja stručnjaka, ali i običnih građana, imaju određen stepen relevantnosti jer se potvrđuju u nizu situacija. Nažalost, najčešće u onim ekscesnim pa i tragičnim slučajevima napada pasa i nanošenja ozbiljnih povreda deci i odraslima, često najstarijima. Mediji tome posvećuju jednostranu pažnju i gotovo po pravilu zaključuju ono što i neposredna okolina nudi – da je reč bilo o lutalicama i napuštenim psima ili o vlasničkim psima koji su na različite načine podstaknuti na atak. Nema sumnje da se tu mora posmatrati tandem „gazda i pas”, jer prvi ima odgovornost u punoj meri, a drugi se može gotovo klasično uslovljavati. Niz slučajeva kod nas i u svetu pokazuje da zanemarivanje i maltretiranje psa ostavlja negativne posledice baš na njegovo zdravlje i ponašanje, ali postoje još opasniji i bolesniji slučajevi napadačke dresure i huškanja, na koje okolina (bezuspešno) ukazuje. Prevencija kao da nije ničija nadležnost. Voleti psa znači naučiti ga da i on voli ljude i lakonski bi se moglo reći: kakav vlasnik, takav i pas! – naglašava naš sagovornik.

Da li znate… da pomerance za ljubimce biraju osobe koje su inteligentne i kreativne, tvrde britanski naučnici

Reč-dve više…
Posledica neadekvatnog izbora psa u krajnjem ishodu je patnja životinje, jer ona biva zanemarena i napuštena, a tada više nije samo problem neodgovornog vlasnika već i društva u celini. Da bismo ovo izbegli, moramo dobro da razmislimo da li imamo vremena da se posvetimo ljubimcu uopšte, a tek onda da li imamo vremena za psa kao ljubimca.

Ljubitelji korgija
Možda je subjektivno, ali Britansko društvo psihologa objavilo je nedavno da su ljubitelji korgija u najvećem broju slučajeva veoma ekstrovertne i samopouzdane osobe, a kao primer naveli su kraljicu Elizabetu, koja ovu rasu obožava i u svom domu je gaji decenijama.

Napad psom
Važno je naglasiti da je napad psom njegova zloupotreba i da oni koji to čine svakako nisu za pse, odnosno psi nisu za njih.
– Utvrđeno je da kućni ljubimci blagotvorno deluju na decu i ljude, da su pravi melem za neke poremećaje i bolesti. Normalna, zrela i socijabilna ličnost nikada neće napadati svojim psom, a zdravo društvo moralo bi da na vreme podučava ljude i podstiče ih na odgovarajući izbor rasa, shodno svojim afinitetima i mogućnostima, na ljubav, brigu i odgovornost prema psima. O tome se najmanje piše – kaže psiholog Prvoslav S. Plavšić.