Tačnije, naši mezimci su na mentalnom nivou deteta od dve do dve i po godine, i ova činjenica je više puta naučno potvrđena
Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock
Naučnici poslednjih decenija tvrde da je pas na mentalnom nivou deteta od dve do dve i po godine, i u tome je ključ razumevanja mentalnih sposobnosti pasa i razvijenosti njihovih emocija. Ono u čemu su psi u prednosti jeste da se razvijaju znatno brže od ljudi pa psi već sa četiri do šest meseci osećaju ceo opseg emocija koje su im svojstvene kao vrsti.
Primarne emocije
To znači da će tokom čitavog života osećati spektar emocija dostupan detetu od dve i po godine, a to su: radost, strah, ljutnja, gađenje i ljubav, međutim, pas nije sposoban da oseti kompleksnije emocije poput krivice, ponosa i stida.
Strah
Mnogi će, međutim, pobijati ovu naučnu tvrdnju govoreći da su u ponašanju svog psa često primećivali da oseća krivicu, naročito kad po povratku s posla, na primer, stan pronađu u neredu jer je njihov pas povadio stvari iz plakara ili je pocepao novine i „rasuo” ih po stanu. Tada se pas pokunji, oseća se nelagodno, sklanja pogled i izbegava kontakt. Međutim, naučnici tvrde da tu nije reč o krivici, već o znatno jednostavnijem osećanju – strahu. Pas je naučio da nakon nevaljalstva sledi kazna, pa je to što vidite zapravo strah od kazne.
Ljubomora
Stručnjaci takođe objašnjavaju i da pas ne oseća ljubomoru kada porodica u kojoj živi dobije prinovu. On se pre oseća nesigurno i uplašeno jer dolazak prinove menja socijalni poredak u porodici na koji je on naviknut.
Pamćenje i iskustvo
Naši ljubimci, međutim, imaju sposobnost pamćenja i sticanja iskustava, i upamtiće sve što je za njih prijatno i neprijatno.
– Psi imaju sposobnost da na osnovu iskustva predvide redosled dešavanja u svojoj okolini i posledice koje mogu da uslede, tako da je i ova osobina uslovljena upamćenim posledicama i primarnim osećanjima. Interesantno je da psi poseduju sposobnost da razumeju pozitivna i negativna osećanja drugih pasa i ljudi, i to na osnovu promene grimase, odnosno izraza lica – kaže dr Marijana Vučinić, profesor na predmetu Ponašanje, dobrobit i zaštita životinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.