Pseća dijareja: kada je vreme za veterinara?

Pas koji inače rado trči do činije, a sada iznenada traži napolje na svakih sat vremena, zaslužuje pažnju. Pseća dijareja je čest problem, ali nije svaka retka stolica ista: nekad je posledica toga što je pas pojeo nešto neprimereno u šetnji, a nekad prvi znak infekcije, parazita, trovanja ili bolesti koja zahteva brzu veterinarsku pomoć.

Najvažnije je da ne posmatrate samo izmet. Opšte stanje psa, uzrast, trajanje tegobe i prateći simptomi govore mnogo više od same činjenice da je stolica mekša nego inače.

Kako izgleda pseća dijareja i zašto nastaje?

Dijareja podrazumeva češće pražnjenje creva, mekanu do potpuno tečnu stolicu i često veću količinu izmeta. Može biti žuta, zelenkasta, veoma tamna, sadržati sluz ili svežu krv. Jednokratna mekša stolica kod raspoloženog odraslog psa ne mora značiti ozbiljan problem. Međutim, učestala vodena stolica, naročito ako traje duže od jednog dana, može brzo da dovede do gubitka tečnosti i elektrolita.

PROČITAJ JOŠ

Zašto mačka odbija posip i kada je vreme za veterinara

Zašto pas kašlje noću i kada kod veterinara

Uzrok je često prolazan poremećaj u ishrani. Nagla promena granula, previše poslastica, ostaci sa stola, masna hrana ili pronalaženje nečega na ulici mogu iritirati digestivni trakt. Psi nisu mali ljudi – hrana koja nama deluje bezazleno može im izazvati ozbiljne stomačne tegobe, a pojedine namirnice mogu biti i toksične.

Drugi česti uzroci su crevni paraziti, bakterijske i virusne infekcije, stres, neželjena reakcija na lekove, intolerancija ili alergija na određeni sastojak hrane. Kod pasa koji redovno imaju mekšu stolicu treba razmotriti i hronične probleme sa varenjem, pankreasom, jetrom ili upalne bolesti creva. Zato ponavljanu dijareju ne treba rešavati samo promenom hrane na svoju ruku.

Štenci i stariji psi zahtevaju bržu reakciju

Štene sa dijarejom nije isto što i zdrav odrasli pas sa jednom epizodom mekše stolice. Mlađi psi imaju manje rezerve tečnosti, a njihova vakcinacija možda još nije završena. Kod njih su posebno zabrinjavajući povraćanje, malaksalost, odbijanje vode i hrane, kao i proliv neprijatnog mirisa ili sa krvlju.

Kod starijih pasa, pasa sa dijabetesom, bubrežnim, srčanim ili drugim hroničnim bolestima, dijareja takođe zahteva raniji razgovor sa veterinarom. Dehidratacija i promena ravnoteže elektrolita kod njih mogu znatno brže pogoršati osnovno stanje.

Kada dijareja kod psa zahteva hitan pregled?

Ne čekajte da tegoba „prođe sama” ako pas ima krvavu stolicu, crnu stolicu nalik katranu, uporno povraća, deluje veoma slabo, tetura se, ima nadut i bolan stomak ili pokušava da povraća bez sadržaja. Hitno reagujte i ako sumnjate da je progutao igračku, kost, otrov, lek namenjen ljudima, hemikaliju ili nepoznatu supstancu.

Pregled je potreban istog dana i kada pas odbija vodu, ne može da zadrži vodu zbog povraćanja, ima suve i lepljive desni, upale oči ili vidno manje mokri. To mogu biti znaci dehidratacije. Ako želite grubu proveru kod kuće, nežno podignite kožu između lopatica i pustite je. Kod dobro hidriranog psa brzo se vraća na mesto, ali ovaj znak nije savršen i ne treba da zameni pregled.

Veterinara pozovite i ako dijareja traje duže od 24 sata kod šteneta, veoma malog psa, seniora ili hronično bolesnog ljubimca. Kod zdravog odraslog psa koji je dobrog raspoloženja, pije vodu i nema drugih simptoma, možete pažljivo pratiti stanje tokom kraćeg perioda. Ako se proliv ponavlja, pogoršava ili ne prestaje u narednih 24 do 48 sati, potreban je pregled.

Šta možete uraditi kod kuće dok pratite psa?

Prvi zadatak je da pas ima stalno dostupnu svežu vodu. Neki psi će piti manje, pa ih možete podstaći tako što ćete nuditi manje količine češće. Nemojte ga terati da odjednom popije mnogo vode, posebno ako mu je muka ili povraća.

Ne dajte lekove protiv proliva iz kućne apoteke bez saveta veterinara. Preparati za ljude mogu biti neodgovarajući, a poneki i opasni za pse. Isto važi za antibiotike koji su ostali od ranijeg lečenja: pogrešan lek ili doza mogu zamaskirati problem, poremetiti crevnu floru i otežati kasniju dijagnostiku.

Kada pas ne povraća i veterinar proceni da je bezbedno, privremena lako svarljiva ishrana može biti deo plana oporavka. Ipak, režim zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i uzroka problema. Štence, sitne pse i pse sa hroničnim bolestima ne treba ostavljati bez obroka na svoju ruku, jer rizik od pada šećera i iscrpljivanja može biti veći.

Tokom oporavka izbegnite poslastice, žvakalice, mlečne proizvode, masnu hranu i bilo kakvo eksperimentisanje sa novim namirnicama. Kada se stolica stabilizuje, povratak na uobičajenu hranu treba da bude postepen. Nagla promena obroka često je upravo razlog zbog kog se problem pojavio.

Zabeležite ono što veterinaru zaista pomaže

Pre poziva ili odlaska u ambulantu zapišite kada je problem počeo, koliko puta pas ima stolicu i kako ona izgleda. Važne su i informacije o povraćanju, apetitu, žeđi, temperaturi ako je pravilno izmerena, promenama u ponašanju i mogućem kontaktu sa drugim psima.

Ako možete, ponesite svež uzorak stolice u čistoj posudi. Veterinar može preporučiti pregled na parazite i druge analize, što je naročito korisno kada se problem ponavlja. Recite i da li je pas redovno tretiran protiv unutrašnjih parazita, da li je nedavno dobio novi lek ili suplement i da li je imao pristup đubretu, ostacima hrane ili stajaćoj vodi.

Ishrana, paraziti i stres kao česti okidači

Mnogi vlasnici dijareju povezuju isključivo sa hranom, ali uzrok nije uvek u činiji. Promena rutine, putovanje, boravak u pansionu, dolazak nove životinje u dom ili vatromet mogu kod osetljivih pasa izazvati stresnu dijareju. Ipak, stres ne treba koristiti kao objašnjenje pre nego što se isključe ozbiljniji uzroci, naročito ako postoje krv, povraćanje ili malaksalost.

Kod promene hrane, prelazak na novu formulu najbolje je sprovoditi postepeno tokom više dana, mešanjem stare i nove hrane u odnosu koji se postepeno menja. Tako crevna mikroflora dobija vreme da se prilagodi. Ako pas ima potvrđenu osetljivost na određeni sastojak, veterinar može preporučiti odgovarajuću veterinarsku dijetu ili pažljivo odabranu hranu.

Redovna zaštita od unutrašnjih parazita je važna, ali ne znači da svaki proliv treba lečiti preparatom protiv parazita bez pregleda. Različiti paraziti i drugi uzroci zahtevaju različit pristup. Samostalno, često ponavljanje tretmana može biti nepotrebno i zbuniti kliničku sliku.

Kako smanjiti rizik od ponovne pojave

U šetnji sprečite psa da jede otpatke, izmet drugih životinja i nepoznate predmete. Kod pasa koji sve skupljaju sa zemlje potreban je dosledan trening komande „pusti”, a u rizičnim sredinama i korpa koja omogućava normalno disanje i dahtanje, ali sprečava gutanje otpada.

Činije za vodu i hranu redovno perite, a izmet uklanjajte odmah iz dvorišta i javnih površina. Ako u domu živi više pasa, posebno obratite pažnju na higijenu kada jedan ima proliv, jer se pojedini uzročnici mogu preneti kontaktom sa kontaminiranom stolicom.

Pseća dijareja često prođe bez komplikacija, ali odgovoran vlasnik ne meri ozbiljnost problema samo po tome koliko je stolica retka. Pas koji je bezvoljan, povraća, ne pije vodu ili ima krv u stolici ne treba da čeka jutro. Brza procena veterinara može sprečiti da neprijatna epizoda preraste u ozbiljan zdravstveni problem.