Mnoga istraživanja pokazuju da su psi manjeg rasta češće neposlušni, nervozni i impulsivni. Uzrok je verovatno u tome što odnos vlasnika prema psu i njegovom vaspitanju zavisi od njegove veličine.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Odnos koji vlasnik ima prema psu često zavisi od njegove veličine. Pružena ljubav je ista i neizostavna, ali razlika u tretmanu liči na razliku u odnosu prema bebama i odrasloj deci.

Malim psima je dozvoljeno da skaču i leže po nameštaju, kao i da većinu vremena provode u nečijem krilu. Toliko su nežni, meki i slatki da ih prosto ne možete pustiti iz ruku. Obasipanje pažnjom se doživljava kao važnije od vaspitanja i treniranja. S druge strane, vlasnici mnogo više vode računa o treniranju i šetnji velikih pasa.

Zbog svega ovoga, istraživači iz Beča zapitali su se da li se vlasnikovo ponašanje, kao što su metod treniranja, konzistentnost reagovanja na nestašluke i uključenost u zajedničke aktivnosti, razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju mali ili veliki pas.

Mali psi

U prethodnim istraživanjima, mali psi su ocenjeni kao neposlušni, nervozniji i impulsivniji od velikih. Smatra se da je moguće da upravo ponašanje vlasnika utiče na javljanje ovih osobina.

Drugi razlog mogao bi biti metod treniranja. Na primer, korišćenje pozitivnog potkrepljenja za posledicu ima manje problema u ponašanju kao i veću poslušnost. Metod zasnovan na kažnjavanju sastoji se od prepadanja ili čak nanošenja bola psu onda kada pokaže loše i neprimereno ponašanje.

Zove se još i pozitivna kazna ili negativno potkrepljenje, jer se neprijatnost prekida čim pas počne da se ponaša na odgovarajući način, što se doživljava kao nagrada. Međutim, ovaj metod se povezuje s izazivanjem stresa, agresije i straha kod psa, kao i s problemima u ponašanju uopšte i neposlušnošću.

Ali ni to nije jedini uzrok problema. Treći faktor je nekonzistentnost ponašanja vlasnika, tačnije situacija kad za isto ponašanje u različitim okolnostima vlasnik reaguje nekad kaznom a nekad nagrađivanjem.

Poslušnost kod pasa

Na uzorku od 1.276 upitnika, rezultati bečkog istraživanja potvrdili su da vlasnici male pse (< 20 kg) vide kao neposlušne, agresivnije, više anksiozne i plašljive od velikih (> 20 kg).

Ali isti ti vlasnici su manje dosledni u tretmanu psa – manje ih treniraju, izvode u šetnju i manje se igraju s njima – sve ono što dovodi do niske poslušnosti.

Jedna trećina vlasnika je priznala da ponekad dozvoljava svom psu da radi stvari koje mu inače zabranjuje. Samim tim je logično da poslušnost izostane s obzirom da se manje trude da ih vaspitaju i manju važnost pridaju treningu.

Najčešće korišćen metod treniranja kod svih vlasnika je kažnjavanje, u vidu povlačenja ogrlice, prekora ili držanja za njušku, mnogo manje udaranje psa i treskanje u kantu kako bi se stvorila neprijatna buka.

Svi psi na povećano kažnjavanje reaguju većom uzbuđenošću i agresijom prema drugim psima i poznatim ljudima, dok samo mali psi za posledicu dodatno imaju strah i anksioznost. Uz to, nije postojala razlika povezana s metodom treniranja koji vlasnici koriste, ali su se generalno mali psi manje kažnjavali od velikih.

Ponašanje pasa

Slično potvrđuje i istraživanje rađeno u Sidneju, koje je pokazalo da se brojna loša ponašanja više povezuju s malim psima: zaskakanje noge ukućana, ispoljavanje agresije, uriniranje kad ostanu sami, traženje hrane i kad nisu gladni, strah od drugih pasa i poteškoće u treniranju.

Ispada da što je manji pas – gore mu je ponašanje. Da li je onda nemir i „bezobrazluk“ malih pasa urođen ili stečen? Jesu li rođeni takvi ili je kriv vlasnik koji takvo ponašanje podstiče?

Rase pasa i ponašanje

Vrlo je moguće da rasa igra ulogu, jer određene vrste malih pasa pokazuju predispoziciju ka agresivnom ponašanju.

Sertifikovani trener Martina MekKlej ipak veruje da se previše fokusiramo na karakteristične sposobnosti rase kao nešto što nam pomaže da previdimo njihovo buduće ponašanje, umesto da ih posmatramo kao individue: „Moramo imati na umu da socijalizacija (posebno u ranim godinama) uz odgovarajući trening, utiču na ponašanje psa koliko i rasa i genetika.“

Moguće je da zbog svoje veličine doživljavaju kao pretnju nešto što veće pse uopšte ne brine. A možda ih samo vidimo kao bebe i tretiramo drugačije jer su neodoljivi, pa im se sve popušta. Kad urade nešto loše, jednostavno ih uzmemo u ruke i izmestimo iz situacije umesto da se bavimo problemom. „Veoma je lako oprostiti malom psu određena ponašanja tako što ga prosto uklonimo iz situacije“, kaže Karen Vajld, poznati engleski trener.

Savet za vlasnike pasa

Ipak, vlasnici mogu da utiču i poboljšaju poslušnost svog malog psa ukoliko se odluče da budu dosledni u reakcijama, da se redovno igraju s njim i pružaju mu redovan trening.

Svim psima, bez obzira na veličinu, potrebne su granice koje treba da poštuju, pravila koja će da prate, pa i bar minimalna očekivanja i struktura u pogledu toga šta i kad rade.