Pas jede travu: zašto to radi i kada brinuti?

Kada vlasnik ukuca pitanje „pas jede travu zašto”, najčešće je upravo video isti prizor u šetnji: pas zastane, pažljivo bira nekoliko vlati i počne da ih žvaće kao da mu je to najvažniji obrok dana. Ako se to dogodi povremeno, a pas je raspoložen, jede svoju redovnu hranu i nema druge tegobe, najčešće nema razloga za paniku. Ipak, nije svako jedenje trave bezazleno, naročito ako je naglo postalo učestalo ili ga prate povraćanje, proliv i promene u ponašanju.

Psi nisu strogi mesojedi. Njihova ishrana i ponašanje kroz istoriju uključivali su različite namirnice, pa i biljni materijal. Trava sama po sebi zato nije neobičan izbor, ali kontekst u kom je pas jede govori mnogo više od samog ponašanja.

Pas jede travu: zašto se to dešava?

Ne postoji jedan odgovor koji važi za svakog psa. Neki psi vole ukus i teksturu sveže trave, posebno mladih, sočnih vlati u proleće. Drugi je grickaju iz radoznalosti, tokom igre ili zato što im je to postala navika u šetnji. Kod takvih pasa količina je obično mala, ponašanje je mirno, a nakon toga se ne dešava ništa posebno.

PROČITAJ JOŠ

Zašto vaš ljubimac radi „čudne” stvari? 12 ponašanja pasa i mačaka

Kako upoznati psa i mačku bez stresa kod kuće

Često se veruje da pas namerno jede travu da bi povratio. Istina je nijansiranija. Pas može prvo da oseti mučninu ili nelagodnost u stomaku, pa zatim počne da traži travu. Posle toga neki psi povrate, dok mnogi ne povrate uopšte. Dakle, trava nije pouzdan „lek” za želudac, niti treba podsticati psa da je jede kako bi izazvao povraćanje.

Ponekad je reč i o dosadi. Pas koji ima kratke, jednolične šetnje ili malo prilike da njuška, istražuje i mentalno se angažuje može razviti naviku da stalno gricka travu, grančice ili druge predmete sa zemlje. Kod štenaca je ovo još češće jer svet upoznaju njuškom i ustima.

Kada je grickanje trave uglavnom bezazleno?

Povremeno jedenje nekoliko vlati trave obično nije hitan problem ako pas normalno pije vodu, ima apetit, redovnu stolicu i ponaša se kao inače. Važno je, ipak, da trava bude na mestu za koje znate da nije tretirano hemikalijama i da pas ne guta velike količine odjednom.

Obratite pažnju na obrazac. Da li pas travu jede samo tokom duže šetnje i brzo nastavi dalje? Da li bira meke vlati ili halapljivo čupa sve pred sobom? Da li je to počelo nakon promene hrane, stresa, boravka u pansionu ili terapije lekovima? Ovakva zapažanja veterinaru mogu biti korisnija od samog podatka da pas jede travu.

Kod pojedinih pasa navika se javlja neposredno pre obroka. Ako pas tada deluje gladno, proverite da li mu raspored hranjenja odgovara i da li dobija dovoljno hrane za uzrast, veličinu, telesnu kondiciju i nivo aktivnosti. Nemojte samoinicijativno povećavati obroke bez procene, jer višak kalorija lako vodi ka gojenju. Umesto toga, razgovarajte sa veterinarom o kvalitetu i količini redovne ishrane.

Rizik nisu samo vlati trave

Najveća opasnost često nije trava, već ono što se na njoj nalazi. Travnjaci u parkovima, oko zgrada i u dvorištima mogu biti tretirani herbicidima, pesticidima ili đubrivima. Neke hemikalije ostaju na površini i nakon što se trava osuši, a pas ih može uneti i lizanjem šapa posle šetnje.

Trava može biti kontaminirana izmetom drugih životinja i parazitima. Poseban oprez potreban je kod štenaca, pasa koji vole da jedu sve sa zemlje i pasa čija zaštita od unutrašnjih i spoljašnjih parazita nije redovna. Ako pas povrati travu sa velikim količinama sluzi, nemojte automatski pretpostaviti da je problem rešen – posmatrajte ga narednih sati.

Rizik predstavljaju i biljke koje rastu uz travu. Ukrasno bilje u parkovima i dvorištima može biti otrovno, a pas koji je krenuo da pase ne razlikuje bezbednu vlat od potencijalno štetne biljke. Oprez je posebno važan ako pas jede vegetaciju na nepoznatoj lokaciji ili ako u šetnji naglo zgrabi biljku koju ne stignete da prepoznate.

Savet veterinara: znaci da je vreme za pregled

Jedenje trave zaslužuje pregled kada nije izolovana navika, već deo šire slike. Javite se veterinaru ako pas često i pohlepno jede travu, naročito ako to radi svaki dan ili više puta tokom jedne šetnje. Pregled je potreban i kada se pojave povraćanje koje se ponavlja, proliv, napinjanje pri pražnjenju, nadut stomak, bol na dodir stomaka, pojačano balavljenje ili odbijanje hrane.

Hitno reagujte ako pas ne može da zadrži vodu, izrazito je malaksao, ima krv u povraćenom sadržaju ili stolici, pokušava da povrati a ništa ne izlazi, deluje uznemireno ili mu je stomak vidno uvećan. Takvi simptomi mogu ukazivati na stanja koja nemaju veze sa travom, ali ne smeju čekati da prođu sami.

Kod pasa koji jedu i druge nejestive stvari – zemlju, kamenčiće, plastiku, tkaninu ili izmet – veterinar treba da proceni moguće digestivne tegobe, parazite, nutritivne disbalanse i problem ponašanja. Ovo ponašanje se naziva pika i može biti opasno zbog rizika od trovanja ili začepljenja creva.

Ne dajte psu ljudske lekove protiv mučnine, kiseline ili bolova na svoju ruku. Mnogi preparati iz kućne apoteke nisu bezbedni za pse, a mogu zamaskirati simptome i otežati postavljanje dijagnoze.

Šta možete uraditi tokom šetnje?

Najkorisnije je da psa naučite da na poziv prekine ono što radi i okrene pažnju ka vama. Komande poput „pusti” i „dođi” vežbajte kod kuće, bez žurbe i uz nagrađivanje. Kada ih pas savlada u lakšim uslovima, biće lakše da ih primeni i kraj zanimljive trave u parku.

Ne kažnjavajte psa zato što je zgrabio nekoliko vlati. Naglo povlačenje povoca, vikanje ili guranje ruke u usta mogu povećati stres i navesti ga da još brže guta stvari sa zemlje. Mirno ga udaljite, ponudite alternativu i nastavite šetnju. Ako znate da je teren prskan ili vidite sumnjive mamce, ostatke hrane i otpad, promenite rutu.

Psu koji travu jede iz dosade često pomaže kvalitetnija šetnja, a ne samo duža šetnja. Dozvolite mu bezbedno njuškanje, menjajte rute i uključite kratke vežbe poslušnosti ili traženja poslastice na čistoj podlozi. Mentalni rad umara psa na zdrav način i smanjuje potrebu da sam pronalazi zanimaciju.

Da li promena hrane može pomoći?

Ako je pas zdrav, ali je navika počela nakon promene ishrane, nemojte često menjati granule u pokušaju da „pogodite” uzrok. Nagle promene hrane mogu same izazvati stomačne tegobe. Mnogo je korisnije pratiti reakcije psa nekoliko dana: apetit, stolicu, učestalost jedenja trave i eventualno povraćanje.

Ishrana treba da bude potpuna i prilagođena psu, ali ni kvalitetan obrok ne garantuje da pas nikada neće grickati travu. To ponašanje nije automatski dokaz nedostatka vitamina ili vlakana. Suplemente nemojte uvoditi napamet, jer višak pojedinih nutrijenata može napraviti novi problem.

Ako veterinar posumnja na osetljiv digestivni sistem, intoleranciju, parazite ili drugo zdravstveno stanje, preporučiće pregled i, po potrebi, analize ili kontrolisanu promenu režima ishrane. Tada je važno pratiti uputstva dosledno, bez kombinovanja više novih proizvoda odjednom.

Sledeći put kada vaš pas zastane kraj travnjaka, posmatrajte celu priču, ne samo nekoliko zelenih vlati. Miran pas koji povremeno gricne travu i nastavi dalje najčešće samo istražuje svet. Ali pas koji uporno traži travu, povraća ili se ponaša drugačije šalje signal koji zaslužuje pažnju – a pravovremen poziv veterinaru uvek je bolji izbor od nagađanja.