Nažalost, u našoj kulturi se životinja još uvek tumači kao nešto prljavo, biće koje bi trebalo eliminisati iz okruženja u koje dolazi beba.
Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Pas, Foto: Shutterstock
U praksi sam često imao prilike da vidim zbunjenost kod mladih roditelja koji treba da dobiju bebu, a imaju kućnog ljubimca. Njihove nedoumice su najčešće bile definisane pitanjem: Šta uraditi sa psom pošto dolazi beba?
Nažalost, u našoj kulturi se životinja još uvek tumači kao nešto prljavo i izvor zaraze, kao biće koje bi apsolutno trebalo eliminisati iz okruženja u koje dolazi beba. Ipak, moramo reći da to nije tačno i da normalnim pristupom ljubimcu i bebi možemo stvoriti harmoniju u kojoj ćemo uživati bez bojazni.
Naravno, jedan od najsrećnijih trenutaka za svaku porodicu jeste dan kada stiže beba. Pripreme su obimne, od spremanja sobe i preuređivanja stana pa sve do kupovine neophodnih stvari. U svoj toj gužvi i spremanju, često smo skloni da zaboravimo na još jednog člana porodice koji takođe mora biti pripremljen za dolazak bebe ili novog člana porodice/čopora.
Moramo biti svesni da je ta priprema možda i obimnija i ozbiljnija od drugih. Međutim, često je prepuštamo slučaju, što može uzrokovati mnoge probleme.
Rekli smo da je potrebno preduzeti ozbiljne korake kako bi pas bio pripremljen za dolazak bebe, a iskustva pokazuju da nije prerano ni šest meseci ranije početi s tim pripremama.
Mada se čini da je to predugo, moramo biti svesni da je psu potrebno više vremena za prilagođavanje i da se to mora izvoditi postepeno. Ipak, postoji nekoliko relativno jednostavnih koraka koje možemo primeniti.
Pre svega, bez obzira na promene, moramo ostati verni dnevnom rasporedu koji naš pas ima. Trebalo bi ga redovno i u isto vreme izvoditi napolje, hrana mora da stoji na istom mestu i moramo se potruditi da mu pružamo onoliko ljubavi na koliko je navikao. Promena navika je nešto što psi teško prihvataju i što kod njih stvara nesigurnost.
Od velike je važnosti dozvoliti psu da se upozna s novim stvarima koje dolaze u kuću. Potrebno je da mu dopustite da omiriše sve novitete, krevetac za bebu, igračke, ćebad pa i posude za hranu.
Ovakvim postupkom ćete mu pokazati da se od njega ništa ne krije i da i on učestvuje u promenama u kući. Psiholozi čak preporučuju da se psu dopusti da spava na novom krevetu jer će tako na njemu ostaviti svoj miris, što kasnije omogućava lakše prilagođavanje novom članu porodice koji će delimično primiti i njegov miris. Mirisi su psima bitni jer je čulo mirisa njihovo osnovno čulo.
Drugo bitno čulo koje bi trebalo pripremiti kod vašeg psa je čulo sluha. Psi su osetljivi i na zvukove koje mi ne čujemo. Zato im treba puštati na nekom od kućnih uređaja zvukove bebe, njeno oglašavanje, plač ili zvukove koje ona proizvodi pri pomeranju tela. Tako će se pas s vremenom navići na to da se u njegovom okruženju javljaju novi zvukovi i neće reagovati na njih lajanjem. Pas će, naravno, u početku lajati kada čuje te nove zvukove, ali ga treba smirivati i nagrađivati ga svaki put kada ne odreaguje.
Preporučuje se da pre dolaska bebe psa vodite na mesta na kojima ima mnogo dece i oprezno ga puštate da se druži s njima. Deca imaju nagle pokrete, ispuštaju glasne i ponekad neartikulisane zvukove, što je sve za psa novo, a ponekad i neprijatno. Ali ovakvo druženje s decom treba vremenski ograničiti, pa ga postepeno produžavati i tako navikavati psa na okruženje koje ga uskoro očekuje.
Uvežbavajući i sebe i psa možete preduprediti mnoge negativne posledice koje se mogu javiti u odnosu dete-pas. Ako njihov prvi kontakt prođe dobro i uravnoteženo, možemo biti sigurni da će i kasniji odnos, kako vreme bude prolazilo, biti dobar i bez opasnosti.
Takođe, postoji i strah od nenamernih ili namernih povreda. Moramo biti svesni da pas može ujesti dete, kao što i stariji brat može povrediti mlađu sestru ili bebu koja je došla u kuću. Razlog za ovu poznatu pojavu je ljubomora, ili manje pažnje i emocija u odnosu na ono na šta je pas navikao. Zato se morate truditi da postignete emocionalnu ravnotežu i da niko ne bude oštećen niti da se oseti zapostavljenim.