Agresija je uvek sindrom, a ne simptom, i prethode joj jasni znakovi upozorenja. Ne postoje problematični psi, već samo neodgovorni vlasnici, saglasni su stručnjaci.

Ova jednostavna ali duboka istina trebala bi da bude osnova svakog razgovora o psima koji se ponašaju agresivno i nasilno. U svetski poznatoj debati o “opasnim rasama”, često se zanemaruje najvažnije – da je odgovornost vlasnika, vaspitanja i socijalizacije ključ za sve.

Tekst: Pet Magazine, Foto: Shutterstock

Tragedija u Pančevu – Povod Za Razmišljanje

Pre nekoliko meseci u dvorištu porodične kuće porodice Munjeran u Pančevu, pas rase američki stafordski terijer nasmrt je izujedao Radojku (66), majku vlasnika psa, i teško ozledio njenu zaovu Vesnu. Nekoliko dana kasnije, veterinarska služba iz ovog grada procenila je da je pas opasan i eutanazirala ga.

– Pas vlasnika Ivana Munjerana iz Pančeva koji je usmrtio jednu, a teško povredio još jednu osobu, eutanaziran je u skladu sa odredbama Zakona o dobrobiti životinja, a na osnovu mišljenja veterinarske službe da pas predstavlja opasnost za ljude, druge životinje i životnu sredinu – rekli su u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ovo je još jedan u moru slučajeva napada pasa, nažalost, ovog puta sa smrtnim ishodom. Ponovo se u javnosti aktuelizovala tema pravilnika o držanju „opasnih pasa”, zakona i sankcija koji bi trebalo da ovakve slučajeve spreče. Javnost je, kao i uvek kada se ovako nešto dogodi, podeljena kada je reč o tome ko je krivac i kako bi kazna trebalo da izgleda. Za sada, u najvećem broju slučajeva, budu kažnjeni samo psi.

U Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, pod terminom „opasan pas” navedeni su psi rase pitbul terijer ili mešanac te rase koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, zatim bul terijer, stafordski terijer, američki stafordski terijer, mini-bul terijer ili mešanci navedenih rasa. Psi rase kangal i rotvajler, koji važe za pasmine s najjačim ugrizom u psećem svetu, nisu na ovoj listi.

“Opasni Psi” – Koliko Dobra Definicija?

U Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, pod terminom „opasan pas” navedeni su psi rase pitbul terijer ili mešanac te rase koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, zatim bul terijer, stafordski terijer, američki stafordski terijer, mini-bul terijer ili mešanci navedenih rasa. Psi rase kangal i rotvajler, koji važe za pasmine s najjačim ugrizom u psećem svetu, nisu na ovoj listi.

Ova klasifikacija lepo otkriva paradoks – ne postoji naučna osnova za etiketiranje određenih rasa kao “opasnih”, ali postoji naučna osnova za razumevanje da je svaki pas, bez obzira na rasu, mogućan da napadne ako nije pravilno vaspitan i socijalizovan.

Odgovornost Vlasnika – Ključna Reč

Pravilnikom je jasno predviđeno i da vlasnik koji drži opasnog psa mora zajedno sa psom da prođe obuku uz proveru stepena socijalizacije. Nadalje, navedeno je i da „opasnog psa” može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano, odnosno protiv koga nije pokrenut postupak zbog kaznenih dela protiv života i tela, imovine, javnog reda i mira, kao ni zbog kaznenih dela zloupotrebe opojnih droga, ubijanja i zlostavljanja životinja, odnosno kaznenih dela koja sadrže elemente nasilja.

Neretko se nakon napada vlasničkih pasa sazna da su vlasnici upravo „lica odranije poznata policiji” ili osoba koju komšije prepoznaju kao nasilnika u porodici. Ovo je kritična informacija – pas je ogledalo vlasnika. Ako je vlasnik nasilan, hladan i bez empatije, pas će biti isti.

Kazne I Takse – Nedoslednost Sistema

Za oglušivanje o Pravilnik, predviđene su kazne u iznosu od 2.500 do 75.000 dinara, a za vlasnike pasa koji ujedu ili nekog povrede zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora. Ali, kako pokazuje praksa, vlasnici pasa retko završe u zatvoru, već prolaze s prekršajnim prijavama i novčanim kaznama.

Skupština grada Beograda donela je 2011. godine i posebnu odluku po kojoj su vlasnici „opasnih pasa” dužni da plaćaju godišnju taksu u iznosu od 30.000 dinara. Međutim, ova odluka bila je na snazi veoma kratko.

Kao da je sistem svestan – ako je kažnjava samo psa, a ne vlasnika, problem se nikada neće rešiti.

Prevencija Kroz Edukaciju

Prema rečima direktora JKP „Veterina Beograd” dr vet. med. Budimira Grubića, edukacija vlasnika jedini je put da se ovakvim stravičnim dešavanjima, poput ovog poslednjeg u Pančevu, stane na put.

– Zakonodavac je sve predvideo, ali kada je reč o sprovođenju zakona i odluka, moramo se vratiti osnovama. Smatram da bi trebalo sprovoditi obuke s vlasnicima i psima, da bi psi koji su označeni kao potencijalno opasni trebalo da u šetnji nose korpu. Trebalo bi da vlasnici čine i one banalnije stvari poput skupljanja izmeta za svojim psima, a ni to ne rade. Krenuli smo pravim putem i ima pomaka, ali edukacija je na početku i na kraju svega. Svest ljudi mora da bude na nivou normalnog i pravilnog ponašanja – objašnjava dr Grubić.

Agresija Može Da Se Izleči

To je ključna stavka – agresija se može lečiti. Postoje specijalizovani veterinari bihejvioristi koji mogu da procene agresiju, identifikuju njen tip i naprave program tretmana. Agresija može da se izleči – to je činjenica koju sistem ignoriše.

Vrste Agresije – 12 Jasnih Dijagnoza

Prema rečima dr Dunje Kovač, doktora veterinarske medicine i stručnjaka za ponašanje životinja:

– Agresija je čitav spektar različitih oblika reakcija, tj. ponašanja, koja počinje znakovima upozorenja, a može i ne mora da se završi ugrizom. Termin „agresija” nije dijagnoza sama po sebi, to je nepotpuno definisano psihičko stanje. Agresija je samo posledica nekog drugog uzroka, te danas imamo dijagnostikovanih 12 vrsta agresije, i svaka od njih se leči na različit način, jer pristup zavisi od uzroka i mi lečimo uzrok.

Vrste agresije su: teritorijalna agresija, posesivna, protektivna, agresija iz straha, preusmerena, frustrirajuća, hijerarhijska, agresija usled bola, seksualna, predatorska, defanzivna i agresija u boksu. Samo jasno definisanje koja je agresija u pitanju od ovih 12 predstavlja potpunu dijagnozu.

Vaspitanje Nagradom Do Poslusnosti

Alternativa agresiji nije kazna – to je vaspitanje nagradom do poslusnosti. Moderni pristupi pokazuju da psi bolje reaguju na pozitivne podstične nego na kazne ili nasilje. Američki sistemi pokazuju da se “opasnom” psu daju šanse za oporavak kroz programe bihejvioralne modifikacije.

Stafordski Terijer – Nije Rasa Kriva

Već nekoliko godina američki stafordski terijeri nalaze se u top deset najpopularnijih pasa u Srbiji (prema broju rođenih štenaca), i trenutno zauzimaju osmo mesto na ovoj listi. Prema standardu, i rečima odgajivača i vlasnika, osobine koje karakterišu ovu pasminu su: umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece, prilagođen životu u stanu, inteligentan, sa izraženom voljom za učenje i velikom radnom sposobnošću.

– Agresija nema veze sa rasom, jer ne postoje opasne rase, već samo opasni i neodgovorni vlasnici – kaže Damir Markov, međunarodni kinološki sudija i jedan od najeminentnijih odgajivača ove rase. – Urađena je statistika na globalnom nivou pre nekoliko godina i čivava se nalazi u vrhu liste po broju ujeda, labrador je na sedmom, a staford tek na 16. mestu. To su visokointeligentni, agilni i živahni psi, i biće odlični ljubimci ako se rano socijalizuju i ako se vaspitavaju na ispravan način.

Sistem Treba Da Se Promeni

Opasan pas ne postoji. Postoje samo vlasnici koji nisu svesni svoje odgovornosti, društva koja ne nameću dovoljne kazne za neodgovornost, i sistemi koji kažnjavaju pse umesto da edukuju ljude.

Dok nastavimo da etiketiramo pasmine i eutanaziramo pse bez procena stručnjaka, a ne kažnjavamo vlasnike koji su zapravo krivci, problem će se samo produbljivati. Vreme je da promenimo fokus – sa psa na vlasnika, sa kazne na edukaciju, sa “opasnih rasa” na odgovornost.