Nega starijih pasa za mirniju i zdraviju starost

Pas koji je nekada bez zastajkivanja preskakao ivičnjak, sada možda sporije ustaje iz kreveta ili se duže namešta pre nego što legne. To nije razlog za paniku, ali jeste trenutak da nega starijih pasa dobije više pažnje i bolju rutinu. Starenje nije bolest, ali donosi promene koje vlasnik može da ublaži ako ih prepozna na vreme.

Kod seniora cilj nije da se pas ponaša kao štene, već da što duže ostane pokretan, bez bola, zainteresovan za okolinu i siguran u svom domu. Male prilagodbe često prave veliku razliku: drugačiji raspored šetnji, mekši ležaj, kontrolisana ishrana i pregledi pre nego što se pojave očigledni problemi.

Kada se pas smatra starijim?

Ne postoji ista granica za svakog psa. Mali psi često u seniorsko doba ulaze oko desete godine, dok se kod velikih i džinovskih rasa promene mogu očekivati već od sedme godine. Na to utiču rasa, telesna masa, nasledni faktori, ranije bolesti i životne navike.

PROČITAJ JOŠ

5 znakova da vaš pas/maca ima alergiju na hranu (i šta dalje)

Kako prepoznati da je pas bolestan: simptomi koje ne treba ignorisati

Važnije od broja godina je ono što primećujete kod svog ljubimca. Sporije penjanje uz stepenice, kraće šetnje, promenjen apetit, češće mokrenje, slabiji sluh ili zamućen pogled nisu sitnice koje treba pripisati samo starosti. Neke promene jesu očekivane, ali druge mogu ukazivati na bol, artritis, bolesti zuba, probleme sa bubrezima, srcem, hormonima ili kognitivne promene.

Nega starijih pasa počinje redovnim pregledima

Stariji pas može dugo da prikriva nelagodnost. Zato pregled kod veterinara ne treba zakazivati tek kada pas prestane da jede, šepa ili se naglo promeni. Za većinu seniora razuman plan su preventivni pregledi na svakih šest meseci, uz preporučene analize krvi i urina. Veterinar će proceniti i telesnu masu, stanje zuba, srca, kože, očiju, ušiju i zglobova.

Ovakva kontrola pomaže da se problem otkrije dok je još lakše držati ga pod nadzorom. Na primer, početne promene funkcije bubrega ili povišen šećer u krvi ponekad nemaju jasne simptome koje vlasnik može odmah da uoči.

Znakovi zbog kojih ne treba čekati

Odmah se javite veterinaru ako pas naglo odbija hranu, povraća, ima proliv koji traje, otežano diše, kolabira, ne može da ustane, cvili pri dodiru ili iznenada postane dezorijentisan. Hitnu procenu zaslužuju i krv u mokraći ili stolici, naglo pojačana žeđ, učestalo mokrenje, izraženo mršavljenje i iznenadne promene ponašanja.

Nemojte davati ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku. Preparati koji se koriste kod ljudi mogu biti veoma opasni za pse, čak i u malim dozama. Terapiju, dodatke ishrani i doziranje uvek određuje veterinar koji poznaje zdravstveno stanje vašeg psa.

Ishrana seniora: ne menjajte hranu samo zbog etikete

Hrana označena kao „senior” nije automatski najbolji izbor za svakog starijeg psa. Nekim psima je potrebna hrana sa pažljivo kontrolisanim kalorijama hrana sa pažljivo kontrolisanim kalorijama jer se manje kreću i lakše dobijaju na težini. Drugima, posebno onima koji gube mišićnu masu ili imaju hroničnu bolest, potreban je drugačiji nutritivni plan.

Višak kilograma dodatno opterećuje zglobove, srce i disajne puteve. Sa druge strane, neobjašnjiv gubitak težine nije uspeh dijete već signal za pregled. Redovno merite psa ili pratite promene telesne građe: rebra treba da mogu da se napipaju pod tankim slojem masnog tkiva, a struk da bude vidljiv kada psa gledate odozgo.

Ako menjate hranu, prelaz treba da bude postepen, obično tokom nekoliko dana, kako biste smanjili rizik od stomačnih tegoba. Poslastice računajte kao deo dnevnog unosa. Kod psa koji dobija više manjih zalogaja od ukućana, porcija u činiji često više nije realna mera ukupne hrane.

Sveža voda mora stalno biti dostupna, a činiju postavite tako da pas do nje lako dolazi. Ako pije znatno više ili manje nego ranije, nemojte to tumačiti kao običnu naviku – zabeležite promenu i pomenite je veterinaru.

Kretanje čuva mišiće, ali bez forsiranja

Mnogi vlasnici iz dobre namere previše smanje aktivnost starijeg psa. Potpuni odmor, osim kada ga veterinar preporuči, može dovesti do slabijih mišića i još veće ukočenosti. Većini seniora više odgovaraju kraće, redovne i mirnije šetnje nego jedan dug i naporan izlazak.

Tempo prilagodite psu, vremenu i podlozi. Leti šetajte u hladnijem delu dana, zimi zaštitite psa od dugog stajanja na hladnoj i vlažnoj podlozi. Izbegavajte nagla bacanja loptice, klizave terene, visoke skokove i intenzivno trčanje ako pas već ima problema sa zglobovima ili srcem.

Mentalna aktivnost je podjednako korisna. Njuškanje tokom šetnje, jednostavne igre traženja poslastice, ponavljanje poznatih komandi i mirne interaktivne igračke održavaju psa zainteresovanim bez prevelikog fizičkog opterećenja. Stariji pas možda sporije rešava zadatak, ali mu treba dati vremena, bez nerviranja i požurivanja.

Dom prilagođen starijem psu

Pas koji slabije vidi, čuje ili oseća bol u zglobovima može početi da izbegava mesta koja je ranije voleo. Nekada problem nije neposlušnost, već klizav parket, previsok kauč ili stepenice koje više ne može bezbedno da savlada.

Mekan, dovoljno debeo ili još bolje ortopedski ležaj na mestu bez promaje može ublažiti pritisak na zglobove. Ako pas spava na pločicama ili laminatu, dodajte prostirke koje se ne klizaju na putu do činije, ležaja i izlaza. Za pse koji vole krevet ili automobil, rampa ili stabilne stepenice mogu biti sigurnije od skakanja.

Držite raspored stvari predvidivim, naročito ako pas slabije vidi ili pokazuje znake zbunjenosti. Nagle promene nameštaja, ostavljene torbe na prolazu i slabo osvetljen hodnik mogu mu otežati svakodnevno kretanje. Noćno svetlo blizu ležaja ili puta do vrata ponekad je sasvim jednostavno rešenje.

Zubi, dlaka i šape zaslužuju više pažnje

Loš zadah nije normalan deo starenja. Naslage kamenca, upaljene desni i bolni zubi mogu objasniti zašto pas žvaće samo na jednoj strani, ispušta hranu ili postaje neraspoložen pri dodiru njuške. Veterinarski pregled usne duplje je važan, jer se ozbiljni problemi često ne vide dobro bez stručne procene.

Stariji pas se ponekad slabije neguje, naročito ako ga bole leđa ili kukovi. Redovno četkanje pomaže da se na vreme uoče čvorići, perut, ranice, krpelji i promene na koži. Nokte proveravajte češće nego ranije: kada se pas manje kreće, oni se prirodno manje troše, a predugi nokti menjaju oslonac šape i mogu otežati hod.

Pregledajte jastučiće šapa, posebno zimi i posle dužih šetnji. Pukotine, crvenilo ili uporno lizanje šape mogu biti znak iritacije, povrede ili bola.

Promene ponašanja nisu „tvrdoglavost”

Pas koji počne da se povlači, reži kada ga dodirnete, noću luta po stanu ili iznenada obavlja nuždu u kući ne pokušava da vas kazni. Bol, slabiji sluh ili vid, potreba za češćim mokrenjem i kognitivne promene mogu stajati iza takvog ponašanja.

Ne kažnjavajte psa zbog nezgode u kući. Omogućite mu češće izlaske, održavajte rutinu i veterinaru opišite šta se promenilo, kada je počelo i koliko često se dešava. Kratak dnevnik apetita, sna, šetnji, vode koju pije i epizoda zbunjenosti može mnogo pomoći na pregledu.

Starost psa menja ritam zajedničkog života, ali ne umanjuje njegovu potrebu za bliskošću. Mirna šetnja prilagođena njegovom koraku, udoban kutak i pažljivo praćenje sitnih promena poručuju mu ono najvažnije: i dalje je ravnopravan član porodice, samo mu je sada potrebna vaša pažnja na drugačiji način.