Svima je već odavno poznata izreka da je pas čovekov najbolji prijatelj, a da nema ničeg tačnijeg od ove tvrdnje najbolje znaju njihovi vlasnici. A i kako bismo drugačije nazvali životinju koja je verna do smrti svom vlasniku, uvek je srećna kada ga vidi, svuda ga prati, obasipa poljupcima i sve što želi je da ugodi svojoj ljudskoj porodici.

Izvor: Animalogic.ca

Prema rečima naučnika, postoji i egzaktan dokaz zašto su mnogi psi toliko prijateljski nastrojeni i privrženi ljudima, do te mere da su ponekad i “hipersocijalni”. I, kako kažu, razlog nije u češkanju i punoj činiji s hranom.

Naime, prema studiji objavljenoj u magazinu Science Advances, tajna je u genima. Kako su objasnili naučnici, posmatrajući i istražujući genetiku izrazito prijateljski nastrojenih pasa, ustanovljeno je da su oni nosioci dve varijacije gena GTF2I i GTF2IRD1. Kako su objasnili, to su geni koji izazivaju povišeno lučenje oksitocina u krvi poznatijeg kao “hormona ljubavi”.

Ovakvo zdravstveno stanje naziva se Vilijamsov sindrom i od njega mogu da “pate” i ljudi. Kod ljudi se, baš kao i kod pasa, manifestuje na taj način što osoba koja ima Vilijamsov sindrom – voli sve ljude.

• Tokom hiljada godina koje su psi proveli uz ljude, oni su evoluirali u “životinje za društvo”, istinske saputnike čoveka – objasnila je Bridžit Fon Holdt, evolucioni biolog s Prinston univerziteta u SAD.