Psi su jedni od prvih pripitomljenih životinja i verni saputnici čoveka već desetinama hiljada godina. Njihova evolucija, selektivni uzgoj i sistematika su oblasti koje osvetljavaju fascinantnu priču o tome kako su se različite rase pasa razvile i prilagodile ulogama i okruženjima.

Piše: dr vet.med.mr sc. Darko Drobnjak, kinološki sudija

Psi su nastali od vukova (Canis lupus), kroz proces domestikacije koji je započeo pre više od 30.000 godina. Tokom vremena, oni su postali pitomiji i prilagođeniji životu uz ljude, a selektivnim uzgojem su se razvile osobine koje su bile korisne za različite svrhe, poput lova, čuvanja stoke, zaštite domaćinstava i kasnije društva i zabave.

Prvobitna uloga pasa jeste bila da pomažu tokom lova i da vode računa da ukoliko se neko približi naseobini upozore. Kako se ljudska civilizacija razvijala, psi su počeli da dobijaju i druge namene. Razvojem poljoprivrede, pripitomljavanjem drugih životinja čovek je primetio da mu psi mogu biti od pomoći i u stočarstvu. Takođe menjanje načina i tehnika lova imalo je uticaja na razvoj posebnih grupa lovačkih pasa, a kasnije i rasa.

Migracije ljudi praćene su bile i migracijama pasa koje su vodili za sobom, što je imalo za posledicu mešanje između različitih tipova tada pripitomljenih pasa. Selekcija je najpre išla u smeru uklanjanja “loših” vučijih osobina a favorizovanja onih “dobrih” i za čoveka poželjnih. Kod prvobitnih pasa čovek je iskoristio nagonske instinkte za traženjem i lovljenjem plena i kroz selekciju formirao pse tako da njemu mogu biti od pomoći  tokom lova. Prvobitna uloga psa kao čuvara i nekoga ko upozorava čoveka na dolazak neprijatelja takođe je vezana za prirodne instikte čuvanja i zaštite prostora na kome psi žive.

Uloga pasa se razvijala tokom razvoja ljudskog društva i civilizacije. Od prvobitne uloge pomoćnika u lovu psi postaju čuvari stada i domaćinstava, pomagači u lovu i ratovanju, kao i pomoćnici za prenošenje tereta i vuču sanki. Danas pas ima pored svih ovih pomenutih namena prvenstveno ulogu kućnog ljubimca, člana porodice, ali i različite druge uloge.

Tokom razvoja javlja se potreba za “specijalizacijom” određenih tipova pasa i nastanka prvobitnih pasminskih grupa. Ova divergencija na više pasminskih grupa smatra se i početkom pojavljivanja i razvoja vidljivih različitih morfoloških odlika između vuka i prvobitno pripitomljenih pasa i današnjih modernih pasa.

Rase pasa

Danas vrsta domaćeg psa je primer vrlo velike varijabilnosti, a koje su čoveku poslužile za stvaranje današnjeg velikog broja rasa. Varijabilnosti koje danas zapažamo dovele su do tako velikih morfoloških, fizioloških i psiholoških razlika u odnosu na divljeg pretka. Taj veliki dijapazon razlike među jedinkama iste vrste naveo nas je na potrebu klasifikacije i razvrstavanja po kategorijama i grupama.

Danas postoje tri sistematizacije. Podela koju propisuje Međunarodna kinološka federacija (FCI), podela koju propisuje Američki kinološki savez (AKC) i podela od strane Britanskog kinološkog saveza (BC). Pošto je Srbija članica FCI, kod nas se kao i u drugim Evropskim zemljama primenjuje ova sistematizacija. Po njoj preko 360 rasa koje su priznate od FCI se deli u 10 sledećih grupa:

I FCI Grupa – Pastirski psi i psi terači stoke (osim švajcarskih pastirskih pasa)
II FCI Grupa – Pinčeri i šnauceri – molosi i švajcarski pastirski psi
III FCI Grupa – Terijeri
IV FCI Grupa – Jazavičari
V FCI Grupa – Špic tip i primitivni tip pasa
VI FCI Grupa – Goniči i tragači po krvi
VII FCI Grupa – Ptičari
VIII FCI Grupa – Retriveri, cunjavci i psi za vodu
IX FCI Grupa – Psi za pratnju i patuljasti psi
X FCI Grupa – Hrtovi

Prema podeli AKC psi su svrtani u 8 grupa:

1. Sportski psi (Sporting dogs)
2. Goniči (Hound)
3. Radni psi (Working dogs)
4. Terijeri (Terrier)
5. Patuljasti psi (Toy dogs)
6. Nesportski (Non sporting dogs)
7. Za čuvanje stada (Hearding group)
8. Mešovita klasa (Miscellaneous class)

Dok se prema podeli Britanskog kinološkog saveza psi dele u 7 grupa:

1. Goniči (Hound)
2. Radni psi (Working)
3. Terijeri (Terrier)
4. Lovački psi (Gundog)
5. Pastirski psi (Pastoral)
6. Patuljasti psi (Toy)
7. Upotrebni psi (Utility)

Darko Drobnjak je diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 2009. godine. Kinološki je sudija za sve rase pasa (FCI All breed). Direktor je i predavač na “Kinološkoj akademiji” od 2013. godine, čiji je primarni zadatak edukacija iz oblasti kinologije. Autor je nekoliko knjiga iz oblasti kinologije, kao i preko 100 naučnih i stručnih radova iz oblasti kinologije i veterinarske medicine.