Slušajte pseći nos, a ne svoj – kažu stručnjaci. Često grešimo pri izboru hrane jer verujemo da ono što nama miriše bogovski, mora da bude makar jednako privlačno i našim voljenim ljubimcima.

Izvor: magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Danas se sve više proizvođača hrane, umesto psima, udvara vlasnicima pasa i prodavcima hrane. Verujući da pas voli i želi isto ono što i mi, često činimo greške i umesto da radimo u korist svog psa, radimo na njegovu štetu. Tako često umemo i da pogrešimo pri izboru hrane jer verujemo da ono što nama miriše bogovski, mora da bude makar jednako privlačno i našim voljenim ljubimcima. Ali istina je, zapravo, sasvim drugačija.

Njuh

Nos prosečnog psa može da bude i do 10.000 puta osetljiviji nego prosečan ljudski. A miris koji nas podseća na sočnu šniclu s roštilja može da bude odbojan i neprijatan za psa. Činjenica koju nikako ne smemo da zaboravimo jeste da se psi mnogo više oslanjaju na miris nego na ukus u donošenju odluke o tome šta će jesti i koliko. Oni hranu biraju isključivo po tome koliko im ona zagolica nos. Ako briketirana hrana miriše privlačno, pas će da zaroni u to s trenutnim i primetnim žarom, a vlasnik će odmah znati da je ta hrana pun pogodak. Dakle, nije primarno da nama granule deluju miomirisno i neodoljivo već našim psima.

Iznutrice

A da miris mora pre svega da godi psu, a ne njegovom vlasniku, smatra i Marija Roach, autoka knjige „Gutljaj: Avantura u digestivnom kanalu”.

– Prvi deo koji divlja životinja obično pojede na svojoj lovini jesu džigerica i želudac. Iznutrice u celini su među nutricionistički najbogatijom hranom. Jagnjeća slezina ima skoro isto toliko vitamina C kao mandarina. Goveđa pluća imaju 50 odsto više. Želuci su posebno vredni zbog onog što je u njima, predator koristi hranjive materije biljaka i žitarica iz želuca svog plena. Životinje su se razvile da opstanu. One vole ono što je najbolje za njih. Ljudi poblede kad vide „riblji obrok” ili „mesni obrok” među sastojcima hrane za kućne ljubimce, ali obrok koji različito uključuje meso, organe, kožu i kosti, najviše liči prehrani pasa i mačaka u divljini. Životinjski sistemi ukusa specijalizovani su za grupe koje se nalaze u okruženju.

Zato je veoma važno da vlasnici pasa upamte da miris može i te kako da otkrije kvalitet hrane, ali upravo obrnutom logikom od one koju ima većina, odnosno, hrana koja godi našem nosu nije dobra. A ukoliko su granule suve i gotovo bez ikakavog mirisa, to su nesumnjivo granule lošeg kvaliteta.

Detektivski njuh

Mozak psa je bukvalno specijalizovan da identifikuje mirise. Procenat mozga koji mu služi da analizira mirise čak 40 puta je veći od procenta koji za tu namenu zauzima ljudski. Procenjuje se da pas, u zavisnosti od rase, može da nanjuši mirise od 1.000 do 10.000 puta bolje od čoveka.