Kupanje plašljivog psa bez dodatnog stresa

Pas koji se ukopa ispred kupatila, drhti čim čuje vodu ili pokušava da pobegne iz kade ne ponaša se „neposlušno”. Za njega je kupanje plašljivog psa situacija u kojoj se suočava sa nečim što ne razume ili sa iskustvom koje je ranije bilo neprijatno. Cilj nije da ga po svaku cenu okupate tog dana, već da mu pokažete da kupanje može da prođe mirno, bez bola i bez panike.

Strah od kupanja je čest kod pasa svih uzrasta. Kod nekih je dovoljno nekoliko pažljivo izvedenih kupanja da se opuste, dok će drugima biti potreban postepen trening u više kratkih sesija. Brzina napretka zavisi od temperamenta psa, prethodnih iskustava, zdravstvenog stanja i toga koliko je njegov strah izražen.

Zašto se pas plaši kupanja?

Kupatilo psu može delovati kao veoma neprijatno mesto. Pločice su klizave, prostor je mali, voda pravi buku, a zvuk fena je za mnoge pse preglasan. Kada tome dodamo osećaj gubitka kontrole dok ga neko pridržava, razumljivo je zašto neki ljubimci počnu da se opiru čim vide peškir.

PROČITAJ JOŠ

Kako upoznati psa i mačku bez stresa kod kuće

Vodič za udomljavanje odraslog psa bez grešaka

Ponekad strah ima jasan uzrok. Pas je možda jednom proklizao u kadi, dobio vodu u uši, bio izložen previše toploj ili hladnoj vodi, ili je kupanje bilo praćeno žurbom i grubljim držanjem. Kod pasa koji su udomljeni ili su prošli nepoznata iskustva, okidač ne mora biti poznat vlasniku.

Važno je razlikovati nelagodu od jakog straha. Pas koji ne voli kupanje može da se skloni ili ukoči, ali ipak prihvata poslasticu i reaguje na poznat glas. Pas u panici može da drhti, ubrzano diše, slini, pokušava da skoči iz kade, reži ili ujede kada se oseti zarobljeno. U tom slučaju forsiranje postupka može pogoršati problem i ugroziti i psa i vlasnika.

Priprema prostora je pola posla

Pre nego što pozovete psa u kupatilo, pripremite sve što vam je potrebno: pseći šampon, više peškira, neklizajuću podlogu, poslastice i posudu ili tuš sa blagim mlazom. Traženje stvari dok je pas već mokar i uznemiren produžava stres.

Neklizajuća podloga je posebno važna. Gumena prostirka u kadi ili tuš-kabini daje psu stabilnost pod šapama i često odmah smanjuje otpor. Ako nemate odgovarajuću podlogu, kupanje u kadi može biti lošija opcija od pranja u prostoru gde pas može sigurnije da stoji.

Temperatura vode treba da bude mlaka, približna telesnoj temperaturi psa. Previše topla voda može iritirati kožu i dodatno uznemiriti ljubimca, dok hladna voda stvara neprijatan šok. Mlaz neka bude slab i usmeren prvo ka telu, nikada pravo u lice, uši ili nos.

Za plašljivog psa često je lakše kupanje u manjim etapama. Ne morate svaki put prati celo telo. Ako je zaprljao šape i donji deo stomaka, očistite samo to. Između dva potpuna kupanja možete koristiti vlažnu krpu namenjenu ljubimcima ili pažljivo brisanje mlakom vodom, ako veterinar nije savetovao drugačije.

Kupanje plašljivog psa korak po korak

Najbolji pristup je postepeno navikavanje. Prvog dana možda nećete ni pustiti vodu. Dovoljno je da pas uđe u kupatilo, dobije poslasticu i izađe. Sledeći put može stati na prostirku, zatim ostati uz prazan tuš ili kadu dok čuje slab zvuk vode iz daljine.

Nagradu ponudite dok je pas miran, a ne tek kada se potpuno uznemiri. Male, ukusne poslastice koje inače retko dobija mogu pomoći da prostor počne da povezuje sa nečim prijatnim. Ako odbija i omiljenu hranu, verovatno je previše uplašen da bi učio – tada se vratite korak unazad i smanjite zahtev.

Kada dođe vreme za pravo kupanje, govorite tiho i koristite kratke, poznate reči. Nemojte stalno ponavljati „ne boj se”, jer pas ne razume značenje rečenice, ali veoma dobro oseća napetost u glasu i telu vlasnika. Miran ritam pokreta i predvidljiv redosled mnogo znače.

Počnite od šapa ili zadnjeg dela tela, gde se većina pasa oseća manje izloženo nego kada voda dolazi odozgo. Polako nakvasite dlaku, nanesite malu količinu šampona za pse i nežno umasirajte. Ljudski šamponi nisu dobar izbor jer se pH vrednost ljudske i pseće kože razlikuje, a posledica mogu biti suvoća, svrab i perutanje.

Lice je najbolje čistiti vlažnom krpom, bez polivanja. Oko očiju, njuške i ušiju radite sporo i samo koliko je neophodno. Voda u ušima može izazvati nelagodu, a kod nekih pasa i zdravstvene tegobe, zato nemojte pokušavati da ispirate unutrašnjost uha bez saveta veterinara.

Ispiranje mora biti temeljno, ali ne predugo. Ostaci šampona na koži mogu izazvati iritaciju i svrab, zbog čega će pas kupanje pamtiti kao još neprijatnije iskustvo. Kada završite, odmah ga umotajte u veliki, upijajući peškir i pohvalite ga. Mnogim psima je prijatnije da se suše peškirom nego fenom.

Kada fen pomaže, a kada odmaže?

Fen je praktičan kod dugodlakih pasa, naročito zimi, ali njegov zvuk i strujanje vazduha mogu biti snažan okidač. Ako se pas plaši, nemojte mu fen približavati bez pripreme. Najpre ga uključite u drugoj prostoriji na nekoliko sekundi, dok pas dobija poslasticu i ima mogućnost da se udalji.

Fen koristite na slabijoj temperaturi i sa dovoljne udaljenosti. Ne usmeravajte topao vazduh dugo u jedno mesto, posebno ne ka licu, genitalnoj regiji ili osetljivoj koži. Ako pas i dalje pokazuje izražen strah, bolje je osušiti ga peškirima i držati u toploj prostoriji dok se dlaka prirodno ne prosuši, pod uslovom da vremenski uslovi i gustina dlake to dozvoljavaju.

Šta nikako ne treba raditi

Ne kažnjavajte psa zato što se opire, reži ili pokušava da pobegne. Režanje je upozorenje da mu je previše teško. Ako ga ignorišete i nastavite da ga držite na silu, pas može naučiti da je sledeći put jedini način odbrane ujed.

Izbegavajte i nekoliko čestih grešaka:

• ne zatvarajte psa u kadu i ne ostavljajte ga bez nadzora, jer može skliznuti i povrediti se;
• ne koristite jak mlaz tuša, ledenu ili vrelu vodu;
• ne pokušavajte da završite kompletno kupanje ako je pas već u panici;
• ne kupajte psa prečesto, osim kada to preporuči veterinar zbog kože ili terapije;
• ne stavljajte parfeme, etarska ulja ili ljudsku kozmetiku na dlaku i kožu psa.

Ako je pas veći, veoma snažan ili ima istoriju ujeda, nemojte sami rizikovati povredu. Iskusan grumer koji radi sa osetljivim psima može pomoći, ali mu unapred iskreno opišite reakcije psa. Za pojedine pse je ipak bezbednije da plan kupanja osmisli veterinar ili stručnjak za ponašanje pasa.

Kada strah može imati zdravstveni uzrok

Pas koji se ranije mirno kupao, a iznenada počne da se opire, možda ne reaguje samo na vodu. Bol u zglobovima može otežati ulazak u kadu i stajanje na klizavoj podlozi. Upala uha može učiniti svaki dodir glave ili zvuk vode neprijatnim, dok promene na koži mogu peckati pri kontaktu sa šamponom.

Obratite se veterinaru ako primetite češanje, crvenilo, neprijatan miris kože ili ušiju, krastice, opadanje dlake, bol pri dodiru, naglu promenu ponašanja ili izraženu paniku. Veterinar može proceniti da li postoji medicinski problem i preporučiti bezbedan preparat za negu, posebno ako pas ima alergiju, dermatološku terapiju ili osetljivu kožu.

Kod ozbiljne anksioznosti ponekad su potrebni plan postepenog privikavanja i stručna podrška. Lekovi za smirenje ne daju se na svoju ruku, niti se koriste samo da bi se kupanje „završilo”. Ako su potrebni, njihovu primenu i dozu određuje veterinar prema zdravstvenom stanju konkretnog psa.

Miran pas ne nastaje tako što jednom „izdrži” kupanje, već tako što više puta doživi da ga vlasnik sluša, ne požuruje i prekida postupak pre nego što strah preraste u paniku. Svaki mali korak – ulazak u kupatilo, stajanje na prostirci, dodir mokrom rukom – može biti uspeh koji sledeće kupanje čini lakšim.