Babezioza je u Srbiji najčešća i najopasnija bolest koju krpelji prenose psima. Ako vlasnik ne odvede psa na vreme kod veterinara, može doći do akutnog otkazivanja bubrega, neuroloških poremećaja, edema pluća, šoka, pa čak i uginuća

Tekst: dr vet. spec. Ana Vukićević za magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Posle zime, s prvim toplijim danima, počinju problemi s krpeljima. Krpelji su ektoparaziti, stanovnici uglavnom visoke, nepokošene trave, žbunja i drveća, gde čekaju domaćina (u gradskim uslovima psa) da bi se potom za njega zakačili i koristili ga kao trpezu (hrane se krvlju domaćina). Kada se nahrane, otkače se s kože i vraćaju se u travu. 

Nije svaki ujed opasan

Ne nose svi krpelji uzročnike zaraznih bolesti, te ne znači da je svaki ujed krpelja opasan za vašeg ljubimca. Visoka učestalost piroplazmoze (babezioze) zabeležena je u Beogradu, naročito u blizini vode (Ada Ciganlija je naročito ugroženo područje). Bolest je rasprostranjena i u svim ostalim gradovima Srbije. Što pre primetite krpelja i skinete ga sa psa, to bolje, jer je potrebno određeno vreme (zavisno od vrste krpeljske bolesti, od 24 do 72 sata) da uzročnik bolesti pređe iz pljuvačne žlezde krpelja u krv domaćina. Krpelji mogu psima preneti razne zarazne bolesti: babeziozu, erlihiozu, granulocitnu anaplazmozu, lajšmaniozu.

Babezioza

Ovaj put ćemo govoriti o na našem podneblju najčešćoj i vrlo opasnoj bolesti, babeziozi ili tzv. krpeljskoj groznici. Uzročnik babezioze je intraćelijski parazit, najčešće je u pitanju vrsta Babesia canis, koja, dok se krpelj hrani krvlju domaćina (psa), prelazi iz pljuvačnih žlezda krpelja u krv psa i širi se krvotokom. Babezije potom ulaze u crvena krvna zrnca, u njima se dele na ćerke ćelije i oštećuju ih. Ćerke ćelije ovog parazita zatim ulaze u druga crvena krvna zrnca, oštećuju ih, pa kod psa često dolazi do anemije.

Klinička slika krpeljske groznice

Tipični simptomi bolesti su povišena telesna temperatura, smanjen broj krvnih pločica (usled imunološke reakcije organizma), smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i uvećana slezina. Zaraženi psi postaju letargični (pospani, bezvoljni), anoreksični (gube apetit) i sve slabiji. Ponekad, vlasnici mogu da primete da je pas dobio žuticu, usled oštećenja ćelija jetre, ili da je sluzokoža psa bleda i da mu je urin tamniji, tzv. boje piva. U zapuštenim (ako vlasnik ne odvede psa na vreme kod veterinara) ili komplikovanim slučajevima može doći do akutnog otkazivanja bubrega, neuroloških poremećaja, edema pluća (nakupljanja tečnosti u plućima), šoka, pa čak i uginuća.

Dijagnostikovanje i lečenje

Čim primetite da je pas naglo postao apatičan, neveseo, da ne želi u šetnju, nema apetit i sl., uputite se kod vašeg veterinara. Veterinar će na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, analize krvi i mikroskopskog pregleda krvnog razmaza (pod mikroskopom se vide ovi paraziti u eritrocitima) postaviti dijagnozu. Nakon davanja određenog leka, specifičnog za ovu vrstu bolesti, očekuje se poboljšanje stanja psa za 24 do 72 sata. Po davanju leka moguća su, i prilično česta,  njegova neželjena dejstva (obično vlasnici po dolasku kući od veterinara, primete pojačano lučenje pljuvačke kod psa, povraćanje, tremor mišića). U teškim slučajevima anemije i drastičnog smanjenja broja krvnih pločica, veterinar vam može predložiti transfuziju krvi (od zdravog psa). Za dve nedelje treba ponovo dati lek, zbog mogućeg recidiva, tj. ponovnog nastanka bolesti.

Kako sprečiti nastanak bolesti?

Jednostavno ‒ zaštitom od krpelja. Zaštita je neophodna već od februara pa sve do početka zime, gotovo tokom cele godine. Najčešće je to ogrlica protiv buva i krpelja koja deluje nekoliko meseci (voditi računa da ogrlica bude u kontaku sa kožom psa, što znači da treba da bude zetegnuta toliko da između ogrlice i kože psa može da se zavuče jedan, eventualno dva prsta). Druga opcija su tzv. spot-on preparati koji se aplikuju na kožu vrata psa, i deluju protiv krpelja do osam nedelja. Treća, najnovija mogućnost jeste zaštita preparatima u vidu tableta koje psi rado progutaju (njihovo trajanje je oko mesec dana). Potrebno je i tretiranje okoline (prskanje protiv krpelja) koje sprovodi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju na javnim površinama, a ukoliko imate dvorište, neophodno je redovno šišanje trave i u slučaju pojave većeg broja krpelja višekratno prskanje travnjaka akaricidnim sredstvima.

Pregled nakon šetnje

Uvek posle šetnje, naročito u sezoni krpelja, pregledajte vašeg ljubimca. Primetite li da se krpelj zakačio (najčešće je to sa unutrašnje strane ušne školjke, jer je to vlažna i topla sredina koja pogoduje krpeljima, ali može biti i na bilo kom drugom delu tela), ne paničite. Krpelja možete skinuti sami, i to tako što ćete pincetom blago uhvatiti njegovu glavu, što bliže koži psa, lagano ga izvlačiti i okretati na levu stranu (kao da odvrćete šraf). Ako deo krpelja ostane u koži psa, možete probati da ga izvučete pincetom ili jednostavno da ga ostavite, organizam psa će se sam izboriti sa ovim stranim telom. Najbitnije je da krpelj nije zaražen. Zato narednih dana ispratite ponašanje vašeg ljubimca, da li je postao neraspoložen, da li rado ide u šetnju, kakve mu je boje urin, ima li normalan apetit i sl.

Vakcina

Vlasnici često pitaju da li postoji vakcina protiv babezioze. U Evropi postoji vakcina protiv ove bolesti, koja deluje na određene sojeve uzročnika, daje relativno kratak imunitet (oko šest meseci), ali kod nas nije registrovana.