Stručnjaci krive selektivno ukrštanje zbog toga što je životni vek rasnih pasa skraćen za 11% tokom jedne decenije

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Predivni kavalir king Čarls španijel, sa svojim svilenim krznom i elegantno spuštenim ušima, jedna je najpopularnijih rasa psa na svetu. Mnogi su spremni da odvoje stotine, pa i hiljade evra za jedno štene. Ono što, doduše, ne znaju, jeste da je skoro pa sigurno da taj isti ljubimac dolazi s određenim genetskim poremećajem.

Bolesti

Do svoje pete godine, polovina kavalira razvija ozbiljnu srčanu bolest, koja može dovesti do prerane smrti. Takođe, 70% pati od siringomelije, neurološkog poremećaja koji karakteriše mozak preveliki za lobanju, zbog čega se javlja bol u vratu i ramenima, a oštećuje kičma.

Iako je ovo samo primer rase s naslednim zdravstvenim problemima, kavaliri nisu jedini. Većina rasnih, čistokrvnih pasa pod rizikom je od genetskih bolesti. Neki tvrde da je to samo zabluda, ali ispitivanja i brojke ukazuju na suprotno.

Istorija

Ljudi uzgajaju pse zbog određenih karakteristika već hiljadama godina. Nekad u cilju dobijanja fizički idealnog lovca, a nekad za stvaranje temperamenta pogodnog za druženje. Međutim, većina modernih rasa stvorena je tokom poslednja dva veka. Tako je u viktorijansko doba vladala opšta fascinacija eugenikom i superiornošću rase (što su kasnije preuzeli nacisti), pa je britanska aristokratija transformisala lovce u kučiće za sedenje u krilu, koji su u isto vreme bili i ogledalo ukusa i bogatstva. Uz popularnost psećih izložbi, ljudi su sve više selektivno ukrštali životinje kako bi dobili određene fizičke karakteristike. Problem je što su zarad „dobrog“ fizičkog izgleda koristili jednu liniju uzgoja – ukrštali su direktne rođake, poput babe i unuka.

Fizički izgled

Rezultat je ne samo povećanje nasleđivanja genetskih bolesti, već i povećanje zdravstvenih problema povezanih sa fizičkim izgledom. Na primer, kod velikih rasa poput nemačkog ovčara javlja se displazija kukova, a kod minijaturnih rasa hronična dislokacija kolena. Šezdeset odsto zlatnih retrivera umire od kancera, bigl pati od epilepsije, bokser od kožnih i očnih problema, a mops ponekad ne može ni da se pari ni reprodukuje bez ljudske pomoći.

• Istorijski gledano, jedina briga uzgajivača bila je da stvori pse koji liče na neki standard rase – objašnjava Džejms Serpel, profesor etike i direktor Centra za interakciju životinja i društva u Americi. – Čak i kada prepoznaju zdravstveni problem, uzgajivači su vođeni samo time da stvore što savršeniju rasu.

Buldog

Još jedan primer je buldog, koji je nekad više ličio na pitbul terijera. Do kraja XX veka dobio je krive, kratke noge, i veliku glavu sa spljoštenom njuškom. Zbog ove fizičke promene, trećina buldoga ima respiratorne probleme i ne mogu normalno da se reprodukuju s obzirom na to da je glava šteneta prevelika za rodni kanal.

“Savršena rasa”

Rasni psi su luksuz kao i svaki drugi, a ukrštanje je biznis. Trka i potreba za savršenom rasom nakupila je loše recesivne gene a ljubimce pretvorila u noćnu moru za veterinare. Krivi su i vlasnici koji ne znaju dovoljno o genetskim problemima rasnih pasa. „Javnost nije svesna – prosto vide slatkog psa i kupe ga“, kaže Džerold Bel, genetičar.

Još više poražavaju rezultati istraživanja objavljenog pre dve godine u Velikoj Britaniji, koji pokazuju da se prosečan životni vek rasnih pasa smanjio za 11% tokom samo jedne decenije! Opet, stručnjaci krive selektivno ukrštanje. Ispada da više od 85% rasnih pasa ne doživi starost – umre usled bolesti ili ih uspavaju usled bolesti.

Mešanci žive duže

U poređenju s mešancima, prosečan životni vek rasnog psa dve godine je kraći. Duže od mešanaca žive samo border koli i springer španijel. Ipak, bilo bi netačno tvrditi da su mešanci po pravilu zdraviji od rasnih pasa. Iako deluje logično da spajanje dve rase umanjuje verovatnoću nasleđivanja bolesti, mešanci nemaju automatsku prednost. Postoje razlike i među rasama. Ne treba posmatrati rasu kao kategoriju već pojedinačne rase i specifične poremećaje u okviru njih. „Ne postoji potpuno zdrava niti potpuno bolesna rasa – samo varijacije“, kaže doktor O Nil, veterinar koji se aktivno bavi i istražuje upravo ovu temu.