Krupnije rase pasa provode više vremena u snu i polusnu u odnosu na manje pasmine koje su aktivnije.

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazin Pas, Foto: Shutterstock

Da li psi sanjaju? Odgovor je DA, i jasan je svakom vlasniku psa. Naravno, i meni kao praktičaru koji je video na hiljade pasa u anesteziji. Sanjaju, i snovi su im vema intenzivni, i za njih veoma realistični.

I dalje misterija

San je kao pojava poslednjih godina ponovo došao u žižu naučnih interesovanja jer je jedna od najpoznatijih fizioloških pojava, ali takođe i najmanje objašnjena oblast. Još je uvek mnogo nepoznanica o snovima i mnogo sporenja u naučnim krugovima kako i na koji način snovi nastaju.

Da li znate… da manji psi imaju jače, intenzivnije i kraće snove, dok veći psi imaju mirnije i duže snove

Ako izuzmemo fiziološku ulogu sna koji služi da se ceo organizam odmori i regeneriše, i tako pripremi za naredni ciklus dnevne aktivnosti, ono što se dešava tokom spavanja – pojava snova, još uvek ostaje daleko izvan našeg naučnog poimanja. Trenutna naučna tumačenja su se zadržala u sferi odnosa svesnog i nesvesnog, i tumače snove kao podsvesne želje koje se pojavljuju kad je u snu svesna sfera moždanih aktivnosti i kontrola smanjena.

San kao odmor

Pas je po svom fiziološkom statusu dnevno aktivna životinja (kao i čovek), te veći deo dana provodi u aktivnosti i budnom stanju. Noću spava, i kao kod ljudi, san mu je potreban da se odmori od dnevnih aktivnosti i da regeneriše organizam. San im je neophodan i od velikog je značaja za njihovo zdravlje kao i za mentalnu stabilnost. U proseku psi spavaju od 14 do 16 sati dnevno, a štenci i stariji psi mogu u snu provoditi i više vremena. Takođe je zapaženo da krupnije rase pasa provode više vremena u snu i polusnu, u odnosu na manje pasmine koje su aktivnije.

I psi sanjaju

Kompletan naučni svet saglasan je s konstatacijom da je san odraz svesti i proživljenih doživljaja tokom svesnog stanja. Tako možemo konstatovati da i psi imaju istu vrstu svesti, pa samim tim mogu i da sanjaju. Čulni nadražaji su glavni „okidači“ snova i odgovorni su za takozvano ponovno prerađivanje dnevnih događaja.

Moždana aktivnost

U ovu svrhu su kod pasa izvršena ispitavanja pomoću EEG (elektroencefalograma) koji je pokazao potpuno istu vrstu moždane aktivnosti tokom sna kod čoveka i kod psa. I fiziološki znaci su potpuno isti: ubrzanije i pliće disanje, brzo pomeranje očiju ispod kapaka u smeru levo-desno. Ubrzo nakon toga se pojavljuju i nevoljni pokreti, trzanje šapa ili pokreti slični hodanju.

Lično sam posmatrao psa u prvoj fazi anestezije koji sanja da je u lovu, trči u snu pomerajući šape u ritmu hoda, a zatim podiže jednu nogu markirajući divljač koju je video. U istoj takvoj fazi sam video i psa koji sanja da se igra lopticom imitirajući iščekivanje da mu je gazda baci i pokret ustima kad je hvata u letu. Mnogo pasa tokom sna zavija ili laje što je takođe potvrda da proživljava događaje koje je imao u svesnom stanju.

Navike

Zapaženo je da i psi imaju svoje navike tokom spavanja, omiljeno mesto za san i odmor, kao i najčešću pozu tokom spavanja. Najčešći položaj u kome psi spavaju je na leđima. Ovaj položaj pomaže da se rasterete unutrašni organi i da se uspori metabolizam. Takođe, pošto san donosi i fiziološki povišenu temperaturu tela, čak i do 0,5 stepeni, ova poza pomaže psu da se lakše ohladi.

Od velike je važnosti da vlasnici pasa poznaju navike svog psa pri spavanju, jer njihova promena može ukazivati na poremećaj zdravstvenog stanja kao i na pojavu stresa uzrokovanog bilo kojim spoljašnjim nadražajem. Svaki takav poremećaj je potrebno što pre prijaviti veterinaru jer može biti uvod u neka hronična oboljenja (bubrežna i druga metabolička oboljenja i poremećaje metabolizma) kao i prvi signal propadanja i poremećaja moždanih aktivnosti što može dovesti do pojave epilepsije kod starijih pasa.

San rešava dilemu

Možemo konstovati da je fizologija spavanja i sanjanja potpuno ista kod svih kičmenjaka. Postoje i novija naučna istraživanja koja tvrde da čak i insekti sanjaju. U fazi spavanja mozak nastavlja svoje aktivnosti i san predstavlja moždanu akciju u kojoj ćelije mozga pokušavaju da nađu prečice i organizuju dnevne događaje na način koji je moguće skladištiti. Tako dolazimo do zaključka da je uzrok sanjanja potpuno isti kako kod pasa tako i kod ljudi. Dnevni događaji koji su ostavili dilemu biće ponovo prerađeni u snovima.

Ako vidite svog psa da u snu laje, cvili ili je zauzeo odbrambeni položaj, budite sigurni da ima noćnu moru koja je izazvana nekim dnevnim događanjima. Uvek razmišljajte o tome i pokušajte da nađete uzrok. Ako mu povratite normalan san, živeće duže i zdravije i biće zadovoljniji.

Psi zbog briga imaju nesanicu

Nedavno naučno istraživanje sprovedeno u Mađarskoj i objavljeno u magazinu The Royal Scientific dokazuje da i psi imaju problema sa spavanjem, pogotovo kad su pod stresom.

– Baš kao i ljude, i pse muče razne brige zbog kojih ne mogu mirno da spavaju. Istraživanje je merilo količinu sna kod pasa koji su pre spavanja osetili pozitivne i negativne emocije. Pozitivne emocije su izazvali dodiri vlasnika, a negativne prilaženje zastrašujućeg stranca. Rezultati su pokazali da su psi izloženi pozitivnim emocijama spavali mirnijim i dubljim snom, dok su psi izloženi stresu spavali laganim i isprekidanim snom. Zanimljivo je da su psi izloženi stresu pre spavanja prosečno brže zaspali od ostalih pasa, što je vrlo slično ljudskom ponašanju – navodi se u rezultatima istraživanja.

Zato je na vlasnicima da se potrude da u životima ljubimaca bude što manje stresa, naročito pred spavanje.