Veterinari savetuju poseban oprez u prolećnim danima jer ujedi raznih insekata mogu biti fatalni po život pasa

Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock

S prolećem, osim sunčanih dana i zelenila, u istom paketu mogu da stignu i razne nevolje. Većina nastoji da napolju provede što je više moguće vremena, a psi se ovoj selidbi iz stana na teren posebno raduju. Ipak, mnogi od njih mogu postati žrtve raznih insekata i zaraditi različite bolesti među kojima, nažalost, ima i onih kojima nema leka.

Jedna od njih je i lajšmanija. O njoj se u Srbiji donedavno nije tako mnogo ni znalo ni govorilo, ali sve više veterinara upravo u ovo doba godine suočava se baš s ovom dijagnozom. I svi su saglasni u jednom – leka nema. Ima, doduše, terapija koje mogu psu olakšati život, ali i one nose razne kontraindikacije. Zato je, tvrde veterinari, prevencija najbolja zaštita!

„Lajšmanija je zarazno oboljenje životinja i ljudi. Prouzrokovač je protozoa, roda Leischmania. Bolest prenose insekti iz familije Phlebotomidae, u narodu poznati kao „nevidi” ili „papadači”. To su sitni dlakavi dvokrilni insekti, veličine dva do tri milimetra koji, za razliku od komaraca, ne stvaraju zvuk zujanjem. Hrane se krvlju životinja, boja im je od svetlo do tamno braon”, objašnjava za Pas magazin dr vet. med. Batica Trajković.

Lajšmaniju prenose zaraženi insekti s bolesnih na zdrave životinje kao i na ljude, a bolest se može preneti i transfuzijom krvi, s tim da nisu zabeleženi slučajevi direktne infekcije sa psa na čoveka.

Bolest se kod pasa javlja u visceralnoj i kožnoj formi, objašnjava dr Trajković, a kod visceralne forme bolest je izražena na unutrašnjim organima, odnosno na bubrezima, slezini, jetri, crevima:

„Dolazi do poremećaja opšteg stanja, psi su apatični, bezvoljni, bez apetita, naglo mršave i gube mišićnu masu. Konjuktive su blede i zamućene, potkožni limfni čvorovi su uvećani. Usled oštećenja sluzice tankog creva dolazi do intenzivne i smrdljive dijareje, a usled oštećenja na bubrezima dolazi do učestalog i pojačanog mokrenja, pojačane žeđi i do čestih povraćanja.”

Kod kožnog oblika simptomi su simetrično opadanje dlake na glavi, posebno na obrazima, na telu nodularna oštećenja na koži (čvorići). Potkožni limfni čvorovi su otečeni i opipljivi na dodir. Mogu se javiti i bolovi u zglobovima i neuralgije.

Simptomi

Kod bolesnih pasa dolazi do poremećaja opšteg stanja. Na koži mogu da nastanu lezije, prvo u obliku diskretnih depilacija na leđima, a posebno na obrazima, koje imaju tendenciju širenja. Najčešće se javlja skvamozni ekcem s pojavom mnogobrojnih ljuspica. Klinička slika pseće lajšmanioze nije uvek jedinstvena, tako da inficirani psi mogu pokazivati sasvim blage simptome ili ih uopšte ne pokazivati, međutim, važno je istaknuti da su uzročnici lajšmanioze u koži bolesnog psa izrazito gusto nakupljeni, tako da se papadači sisanjem lako inficiraju i prenesu bolest na druge životinje i ljude. 

Veterinari posebno ističu da je ova bolest teška i uporna i s neizvesnim ishodom ako se ne prepozna i ne tretira na vreme.

Razvoj bolesti

Na razvoj bolesti utiče mnogo faktora, a prvenstveno slab imunološki status, neke druge hronične bolesti, virulencija parazita i još mnogo toga. Iskusan kliničar može na osnovu kliničke i krvne slike, te biohemijskih nalaza u velikom procentu posumnjati na prisustvo lajšmanije, pa zbog toga treba psa najmanje jednom godišnje podvrći kontroli. Lečenje, međutim, može da potraje, s tim da potpunog oporavka nema. Tokom lečenja se mora pažljivo tretirati osnovna bolest, ali se moraju čuvati i sačuvati funkcije bubrega i jetre, što zahteva redovne kontrole.

Preventiva

Da biste sve ovo sprečili, naročito u toku toplih letnjih noći, dr vet. med Batica Trajković kaže da psima treba stavljati insekticidna i repelentna sredstva, i to u pravilnim vremenskim intervalima po preporuci proizvođača uz obavezno konsultovanje s veterinarom. On napominje i da prostorije u kojima borave životinje i ljudi takođe moraju biti zaštićene repelentnim i insekticidnim sredstvima.

A kako biste zaštitili svoje pse od najezde papadača treba im stavljati u pravilnim vremenskim intervalima insekticidna i repelentna sredstva na bazi permetrina i imidakloprida. Prevencija lajšmanioze podrazumeva sprečavanje ugriza papadača, odnosno smanjivanje njihove populacije i izloženosti. A štiteći svog psa vlasnici ujedno štite i sebe.

Kako prepoznati lajšmaniozu?

Po promenama na koži, naročito ušima, nosu, ekstremitetima

Progresivan gubitak telesne mase

Pojačano uzimanje vode i mokrenje usled oštećenja bubrega

Poliartritis – promene na zglobovima

Prolivi, letargija, proširenje abdomena

krvarenje iz nosa

Šta su papadači?

Flebotomine (mušice peskare) su mali, dlakavi dvokrilni insekti dužine 2,5–3 mm koji, za razliku od komaraca, ne stvaraju zvuk zujanja. Boja im može biti od svetlo do tamno braon. U toku dana se teško mogu videti jer se kriju u pukotinama i najviše ih ima u šumovitim delovima. Razvojni ciklus ovog insekta traje oko dva meseca. Sezona mušica počinje u maju, a završava se u septembru. Hrane se šećerom iz biljaka, kao i krvlju ljudi i životinja (samo ženke). Najviše vole tople letnje noći (16 stepeni i više).

Ko najčešće oboleva

Što se tiče predispozicija na lajšmaniozu, obolevaju psi stariji od godinu dana, od rasa pasa češće obolevaju pinčeri i nemački ovčari. Ono što je vrlo problematično kod lajšmanioze, pored inkubacionog perioda koji može trajati od tri meseca pa do nekoliko godina, jeste prognoza i terapija, koja traje minimum šest meseci, nekad i duže, a lekovi se, kao što je opštepoznato kod nas, teško nabavljaju, uglavnom iz inostranstva, i izuzetno su skupi. Ono što je mnogo bitnije jeste zaštititi se od lajšmanioze, a to je moguće zaštitnim ogrlicama koje sprečavaju mušicu da inficira psa.