Kako upoznati psa i mačku bez stresa kod kuće

Pas koji maše repom i mačka koja mirno sedi na polici nisu nužno spremni za prijateljstvo. Rep može značiti uzbuđenje, a mirno sedenje kod mačke često je način da proceni situaciju i sačuva odstojanje. Zato pitanje kako upoznati psa i mačku nema odgovor u jednom kratkom susretu: najbezbednije upoznavanje je postepen proces u kojem obe životinje imaju izbor da se udalje.

Cilj nije da pas i mačka odmah spavaju zajedno. Uspeh je već i to da mogu da dele dom bez jurnjave, straha i stalne napetosti. Neki parovi postanu nerazdvojni, dok će drugi godinama birati pristojnu distancu. Obe varijante su sasvim u redu.

Pre prvog susreta pripremite dom

Pre dolaska nove životinje, postojeći ljubimac treba da ima svoj miran prostor i što manje promena u rutini. Mački je naročito važno da zadrži pristup visini i mestima na koja pas ne može lako da dođe. Police, penjalica, vrh ormara koji je bezbedno uređen ili posebna soba daju joj mogućnost da se skloni bez panike.

PROČITAJ JOŠ

Zašto mačka grebe nameštaj i kako da to sprečite

Koliko vode treba da pije pas tokom dana?

Za mačku pripremite odvojene posude za vodu i hranu, posip i mesto za odmor. Posip ne treba stavljati pored hrane, niti na mesto kroz koje pas stalno prolazi. Pas ne sme imati priliku da prilazi mačjem toaletu, jer to mački može stvoriti osećaj da nema sigurnu zonu, a ponekad i razviti neželjenu naviku da jede sadržaj posipa.

Prvih dana životinje ne moraju ni da se vide. Korisno je da prvo upoznaju miris. Razmenite ćebence na kojem su spavali ili mekanom krpom nežno pređite preko obraza mačke, odnosno tela psa, pa predmet ostavite drugoj životinji da ga njuši. Ne gurajte krpu ka njušci i ne tražite reakciju. Dovoljno je da miris postane deo kućnog okruženja bez neprijatnog događaja.

Ako je u domu mačka koja već živi tu, nova mačka ili pas treba da imaju zasebnu prostoriju u početku. Time štitite i zdravlje životinja dok ne proverite da li su uredno vakcinisane, zaštićene od parazita i bez simptoma bolesti. Posebno obratite pažnju na kijanje, proliv, povraćanje, promene na koži, buve i sekret iz očiju ili nosa.

Kako upoznati psa i mačku kroz zatvorena vrata

Kada obe životinje uznemireno reaguju na miris, produžite fazu odvajanja. Kada mogu da njuše ispod vrata bez režanja, lupanja šapama, fiksiranja ili povlačenja u strahu, počnite da povezujete prisustvo one druge sa nečim prijatnim. Hranite ih sa suprotnih strana zatvorenih vrata, ali na udaljenosti na kojoj obe normalno jedu.

Svakog narednog obroka posude možete pomeriti malo bliže vratima. Ako pas prestane da jede, laje ili se zaleće, a mačka se ukoči, siktanjem reaguje ili odbija hranu, vratite posude dalje. Brzina nije važna. Važnije je da nijedan korak ne postane iskustvo straha.

Nakon toga možete koristiti zaštitnu pregradu, odškrinuta vrata ili transporter, zavisno od temperamenta životinja. Mačka u transporteru treba da bude u njemu samo ako je na njega već naviknuta i ako se u njemu oseća mirno. Nikada je ne zatvarajte u transporter samo zato da bi pas prišao i njušio je iz neposredne blizine. Ona tada nema mogućnost da ode, što može pojačati strah i dovesti do odbrambene reakcije.

Bolje rešenje je da pas bude na povocu, a mačka slobodna da bira hoće li ostati na bezbednoj udaljenosti ili otići na visoko mesto. Prvi vizuelni kontakt neka traje kratko, ponekad samo nekoliko sekundi. Psihički mirniji pas može dobiti malu poslasticu kada pogleda mačku pa skrene pogled ka vama. Tako uči da mačka nije poziv na jurnjavu, već signal da ostane pribran.

Prvi susret: kontrola bez prisile

Za prvi susret birajte vreme kada je pas već imao šetnju i nije prepun energije. Ipak, nemojte ga iscrpljivati do granice nervoze – potreban vam je pas koji može da sluša, a ne samo umoran pas. Pre ulaska mačke, pas treba da zna osnovne signale poput „sedi“, „čekaj“ i pouzdano preusmeravanje pažnje na vlasnika.

Pas ostaje na povocu, ali povodac ne sme biti zategnut sve vreme. Napet povodac često dodatno podiže uzbuđenje. Mačka mora imati otvoren put do izlaza i mesto na visini. Ne držite je u naručju da bi je pas „pomirisao“. Čak i pitoma mačka može se uplašiti, ogrebati vlasnika i pokušati da pobegne, a nagli pokret može pokrenuti pseći nagon za potragom ili jurnjavom.

Neka susret traje onoliko koliko životinje mogu da ostanu mirne – ponekad minut, ponekad pet. Zatim ih razdvojite pre nego što se situacija pogorša. Ponovite više kratkih, mirnih susreta tokom dana ili narednih dana. Tek kada pas bez teškoće ignoriše mačku, a mačka se u njegovom prisustvu kreće, jede ili uređuje krzno, možete probati da povodac bude opušteniji ili da ga nakratko skinete pod strogim nadzorom.

Ne ostavljajte ih same zajedno dok niste zaista sigurni da se međusobno tolerišu. To ne znači nekoliko mirnih minuta, već duži niz dana ili nedelja bez jurnjave, blokiranja prolaza i napetog posmatranja. Kod pojedinih pasa, naročito onih sa izraženim nagonom za potragom, zajednički boravak bez nadzora možda nikada neće biti bezbedan. U tom slučaju odgovorno upravljanje prostorom nije neuspeh, već dobra briga o obe životinje.

Signali da treba usporiti

Mačje siktanje nije „loše ponašanje“. To je upozorenje da joj je neprijatno i da joj treba više prostora. Ukočeno telo, spuštene uši, raširene zenice, rep koji snažno udara ili pokušaj skrivanja takođe govore da je tempo prebrz. Mačka koja prestane da koristi posip, krije se veći deo dana ili slabije jede može biti pod ozbiljnim stresom.

Kod psa obratite pažnju na ukočeno držanje, fiksiran pogled, prikradanje, naglo zalećanje, cviljenje, lajanje i nemogućnost da se odvoji pogledom od mačke. Maženje i ponavljanje „ne“ u tom trenutku često nisu dovoljni. Potrebno je mirno povećati razdaljinu, preusmeriti psa na jednostavan zadatak i naredni put organizovati lakšu situaciju.

Režanje ne kažnjavajte. I kod psa i kod mačke ono je dragoceno upozorenje pre mogućeg ujeda ili napada. Kazna može naučiti životinju da preskoči upozorenje, ali ne rešava nelagodu koja ga je izazvala.

Savet veterinara

Ako se mačka posle dolaska psa naglo povuče, prestane da jede duže od jednog dana, mokri van posipa ili deluje bolesno, obratite se veterinaru. Stres može pokrenuti ili pogoršati zdravstvene probleme, a promene u mokrenju kod mačaka ne treba pripisivati samo ljubomori ili inatu. Veterinarski pregled je potreban i pre spajanja životinja ako je bilo koja nova u domu, naročito kada zdravstvena istorija nije poznata.

Razlike prema uzrastu i temperamentu

Štene i mače često lakše prihvate drugu vrstu jer tek uče pravila doma, ali njihova igra može biti pregruba. Štence treba učiti da se ne zaleću, ne grickaju i ne jure mače, dok mačetu treba omogućiti miran odmor daleko od radoznalog psa. Ne pretpostavljajte da su mali automatski bezbedni zajedno.

Odrasla mačka koja nikada nije živela sa psom može zahtevati znatno više vremena. Slično važi za psa koji je ranije jurio mačke napolju. Reakcija na mačku kroz prozor ili u šetnji nije isto što i život pod istim krovom, ali je koristan signal da upoznavanje mora biti posebno pažljivo. U slučaju jurnjave, pokušaja ujeda ili trajne opsesivne fokusiranosti psa na mačku, potražite pomoć veterinara koji se bavi ponašanjem ili kvalifikovanog bihejvioriste.

Ne očekujte jednak napredak svakog dana. Jednog dana mačka može mirno proći pored psa, a sledećeg se uznemiriti zbog glasnog zvuka, gostiju ili promene rutine. Vratite se korak unazad bez drame. Strpljenje, bezbedne zone i nagrađivanje mirnog ponašanja stvaraju dom u kojem pas i mačka ne moraju biti najbolji prijatelji da bi se oboje osećali zaštićeno.