Pas
Kako očistiti pseće uši bez greške kod kuće
Kako očistiti pseće uši bez greške kod kuće
Pas koji odjednom trese glavom posle šetnje, češe jedno uvo ili se sklanja kada ga dodirnete ne traži nužno samo rutinsku negu. Pre nego što naučite kako očistiti pseće uši, važno je da razlikujete uho koje je samo zaprljano od uha koje boli i zahteva veterinarski pregled. Pravilno čišćenje može doprineti zdravlju ušiju, ali pogrešan postupak može gurnuti sekret dublje ili dodatno iziritirati već upaljen kanal.
Uši psa imaju oblik slova L, za razliku od ljudskih, pa se ne čiste na isti način. Vlasnik može bezbedno da očisti vidljivi deo ušnog kanala odgovarajućim preparatom, ali ne treba da pokušava da prodre duboko, da uklanja sekret štapićima niti da leči infekciju na svoju ruku.
Kada psu zaista treba čišćenje ušiju?
Zdravo pseće uho uglavnom je svetloružičasto, bez jakog mirisa, izraženog crvenila i obilnog sekreta. Mala količina svetlosmeđeg voska može biti normalna, naročito kod pasa koji više stvaraju cerumen. Čisto uho ne mora da izgleda potpuno „sterilno” – prečesto čišćenje može poremetiti prirodnu zaštitnu barijeru kože i izazvati iritaciju.
PROČITAJ JOŠ
Potreba zavisi od psa. Koker španijeli, pudle, labradoodlei, baseti i drugi psi sa spuštenim, dlakavim ili užim ušnim kanalima često zahtevaju pažljivije praćenje. Veći rizik imaju i psi koji redovno plivaju, često se kupaju ili imaju alergije. Ipak, rasa nije jedino merilo: nekim psima je dovoljno povremeno čišćenje, dok je drugima neophodna redovna rutina koju odredi veterinar.
Pregledajte uši jednom nedeljno, naročito nakon kupanja, plivanja ili boravka u visokoj travi. Ako deluju čisto, ne mirišu neprijatno i pas ne pokazuje nelagodnost, najčešće nema razloga za čišćenje tog dana.
Kako očistiti pseće uši korak po korak
Za rutinsku negu potrebni su vam veterinarski preparat za čišćenje ušiju pasa, nekoliko komadića gaze ili mekane vate i peškir. Preparat birajte prema preporuci veterinara, posebno ako pas ima sklonost ka upalama, alergijama ili obilnijem sekretu. Sredstvo namenjeno ljudima, voda, alkohol, hidrogen, sirće ili etarska ulja nisu bezbedna zamena.
Najlakše je da čišćenje obavite kada je pas miran, na neklizajućoj podlozi. Kod manjih pasa možete koristiti sto prekriven peškirom, dok je kod većih često praktičnije da sednu ili legnu na pod. Govorite smireno, pravite kratke pauze i nagradite saradnju poslasticom. Ako se pas uporno otima, nemojte ga silom zadržavati – strah i bol mogu sledeći put učiniti postupak još težim.
Podignite ušnu školjku i vrh bočice postavite samo na ulaz u kanal, bez guranja aplikatora u dubinu. Nakapajte količinu sredstva navedenu na pakovanju ili onu koju je preporučio veterinar. Zatim nekoliko sekundi nežno masirajte bazu uha, tamo gde se ušni kanal spaja sa glavom. Možete čuti karakteristično „škljocanje” tečnosti – to znači da se rastvor raspoređuje kroz kanal i omekšava sekret.
Pustite psa da protrese glavu. Taj korak nije nered koji treba sprečiti, već prirodan način da pas izbaci rastvor i rastvoreni sadržaj iz dubljeg dela kanala. Nakon toga gazom ili vatom obrišite samo ono što vidite na ulazu i naborima ušne školjke. Ne gurajte prst, gazu ili bilo kakav predmet duboko u kanal.
Ako gaza izlazi vrlo prljava, možete ponoviti brisanje vidljivog dela. Nemojte neprekidno ispirati uho dok ne bude potpuno čisto, naročito ako pas pokazuje nelagodnost. Kod upaljenog uha previše manipulacije može pojačati otok i bol.
Zašto štapići za uši nisu dobar izbor?
Štapić za uši deluje kao precizno rešenje, ali kod pasa najčešće samo potiskuje vosak i sekret dublje. Može ogrebati osetljivu kožu kanala, izazvati bol, a pri naglom pokretu psa dovesti i do ozbiljnije povrede. Isto važi za pincete, maramice za čišćenje ušiju pasa obmotane oko prsta i „kućne” instrumente za uklanjanje voska.
Šta ne treba stavljati u pseće uho
Kada vlasnik primeti neugodan miris ili tamni sekret, često poželi brzo rešenje iz kućne apoteke. Međutim, preparat koji odgovara jednom problemu može pogoršati drugi. Alkohol može peći i isušiti nadraženu kožu, hidrogen može dodatno iritirati tkivo, a ulja i kapi bez veterinarske preporuke mogu zadržavati vlagu ili prikriti simptome.
Poseban oprez potreban je sa antibiotskim, antigljivičnim i kortikosteroidnim kapima koje su ostale od ranijeg lečenja. Uzrok sadašnjeg problema možda nije isti, a neke kapi nisu bezbedne ako je bubna opna oštećena. Terapiju za uši uvek treba koristiti tek nakon pregleda i tačno prema uputstvu veterinara.
Nemojte čupati dlake iz ušnog kanala na svoju ruku. Nekada veterinar može preporučiti skraćivanje ili uklanjanje viška dlake, ali rutinsko čupanje može izazvati sitne povrede kože i otvoriti prostor za upalu. Rešenje zavisi od anatomije uha, stanja kože i istorije problema kod konkretnog psa.
Znakovi da čišćenje nije dovoljno
Neprijatan miris, tamnosmeđi, žuti, zeleni ili gnojni sekret, intenzivno crvenilo i otok nisu znak da treba samo jače očistiti uho. Oni mogu ukazivati na upalu spoljašnjeg uha, gljivičnu ili bakterijsku infekciju, parazite, strano telo, alergijsku reakciju ili kombinaciju više problema.
Veterinarski pregled zakažite što pre ako pas često trese glavom, uporno češe uho, cvili pri dodiru, drži glavu nagnutu na jednu stranu ili ne dozvoljava da mu priđete uhu. Hitniji pregled potreban je ako primetite gubitak ravnoteže, kruženje, povraćanje, naglu slabost, krvarenje ili izrazit bol. Takvi znaci ne treba da čekaju sledeće rutinsko kupanje.
Ako se tegobe vraćaju, veterinar će možda predložiti pregled brisa sekreta pod mikroskopom. To je korisno jer spolja slični simptomi mogu imati različite uzroke. Pas sa alergijom, na primer, može imati ponavljane upale ušiju sve dok se ne prepozna i ne kontroliše osnovni okidač.
Učestalost se određuje prema psu
Ne postoji univerzalno pravilo da se psu uši čiste svake nedelje ili svakog meseca. Kod psa sa zdravim, otvorenim ušnim kanalima i bez istorije problema dovoljno je redovno posmatranje i čišćenje po potrebi. Kod psa koji pliva, ima spuštene uši ili je ranije lečen zbog upala, veterinar može preporučiti preventivno čišćenje u određenom ritmu.
Posle kupanja ili plivanja nežno obrišite spoljašnji deo uha mekim peškirom. Ne pokušavajte da duboko „isušite” kanal. Ako vaš pas često ima probleme nakon kontakta s vodom, pitajte veterinara koji preparat i raspored nege su odgovarajući baš za njega.
Dobra rutina nije ona u kojoj su uši stalno tretirane, već ona u kojoj vlasnik zna kako zdravo uho izgleda, reaguje na promene i ne odlaže pregled kada pas pokazuje bol. Miran pristup, pravi preparat i nekoliko minuta pažnje mogu učiniti negu jednostavnom, a vašem psu pomoći da uši doživljava kao deo prijatne svakodnevne brige.
