Nije tajna da većina vlasnika na svoje pse gleda kao na decu – učili su ih prvim koracima, socijalizaciji, pravilima ponašanja. Proveli bezbroj noći bez sna uz svoje ljubimce. Ali, da li i psi na nas gledaju kao na roditelje?

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Svaki vlasnik psa ponosno će istaći da je njegov ljubimac ravnopravan član porodice, međutim, postavlja se pitanje da li se i psi tako osećaju, odnosno, da li misle da su naša deca. Ovo pitanje intrigiralo je naučnike, pa su rešili da sprovedu nekoliko eksperimenata i pronađu odgovor.

Vlasnike pasa će sigurno obradovati vest da su rezultati pokazali da je odgovor potvrdan – psi nas zaista doživljavaju kao rodtelje. Istraživači Univerziteta veterinarske medicine u Beču bili su zainteresovani da otkriju kakav to odnos zapravo odrasli psi imaju prema svojim vlasnicima i došli su do neverovatnih rezultata.

Kako bi to saznali, poslužili su se jednom ljudskom teorijom – efektom „sigurne baze“, odnosno, „sigurnosne mreže“.

– Ova teorija svojstvena je deci koja u roditeljima vide sigurnu bazu kad su u interakciji s drugim ljudima i okolinom. Naime, mališanima roditelji pružaju sigurnost kad se suočavaju s novim životnim situacijama – objašnjavaju austrijski naučnici. − Svi znamo da se mališani drže za svoje roditelje ili ih neprekidno traže pogledom kad je u blizini neko novo lice ili kad se nađu u nekoj do tada nepoznatoj situaciji.

Možda zvuči banalno, ali naučnici kažu da je baš ovakva percepcija roditelja kod dece i taj poriv mališana da se oslanjaju na roditelje odgovoran za pravilno razvijanje njihovih kognitivnih funkcija, kao i za savlađivanje prepreka u svakodnevnom životu − od malih nogu i nadalje u životu.

Kako bi proverili da li i psi funkcionišu na sličan način, istraživači su za pse osmislili nekoliko eksperimenata. U svakom od njih psi su imali zadatak da „savladaju“ po neku interaktivnu igračku ili situaciju, a za uspešno završen zadatak dobili bi poslasticu. Razlika je bila u tome da su nekad vlasnici bili uz njih, nekad su samo nemo stajali u prostoriji, dok su u drugim situacijama bili izvan prostorije u kojoj je pas.

Rezultati su pokazali da psi nisu bili zainteresovani za hranu kad vlasnik nije bio s njima, dok su vredno obavljali zadatke kad je bio pored njih. Naučnicima je bilo veoma zanimljivo i to što su bili radi da se pomuče za nagradu čak i kad je vlasnik bio okrenut leđima i nezainteresovan.

Zaključak je, kako tvrde istraživači, da psi samo žele da smo im u blizini. Ove situacije su isprobali i u scenarijima gde su umesto vlasnika u prostoriji bili stranci, kako bi proverili da li im je važno prisustvo bilo koje osobe i gotovo svi psi bili su jednako nezainteresovani za zadatke ukoliko uz njih nije bio vlasnik.

Važan segment studije bio je i test u kome su naučnici dovodili pse u prostoriju u kojoj su se nalazili odevni predmeti njihovih vlasnika ili potpunih stranaca. U gotovo 100 odsto slučajeva, psi su nanjušili svoje vlasnike i ležali su na njihovim stvarima ili u njihovoj blizini.

Baš kao i mališani, i psi u nama vide roditelja koji je oličenje sigurnosti i ohrabrenja kad se suočavaju s novim, nepoznatim i izazovnim životnim situacijama.