Simpatičnog jorkija Đoleta na društvenim mrežama i na blogu prati nekoliko desetina hiljada ljudi, a već nekoliko brojeva unazad ima i veoma čitanu kolumnu u našem magazinu. Nedavno je objavio i svoju prvu knjigu koja je povod da u našoj rubrici Intervju, ugostimo baš ovog malenog i nestašnog psića i njegovu Mamu Jelenu.

Tekst: magazin Pas, Fotografije: Uroš Ivanović, Mesto: Restoran Oliva

A i red je bio da nakon više od pet godina izlaženja Vašeg omiljenog magazina „Pas“ i intervjuišemo jednog psa, zar ne? I njegovu Mamu, razume se.

Đole, već si odgovorio na mnogo novinarskih pitanja u vezi sa tvojom novom knjigom „Đoletove avanture” i dao si veliki broj intervjua. Da li si se možda umorio od toliko razgovora?

• Naravno da nisam, pa Vi ne znate?! Ja prosto obožavam da pričam! Da slušam – ne toliko, nekako ne znam šta ću sa sobom dok drugi govore. Sreća moja da mene vole da slušaju! Kad bih više morao da slušam nego da pričam, tačno bi me jezik udavio!

O pa Đole, ti onda sigurno uživaš u popularnosti! A koliko teško će ti biti da pronađeš samo jednu reč kojom možeš da obuhvatiš sve teme o kojima si govorio i o kojima si pisao u knjizi?

• Iznenađujuće, veoma lako. To je reč – avanture. Jer iako se knjiga zove „Đoletove avanture”, u avanturizmu unutar korica mnogi mogu prepoznati sebe i svoje okruženje, pa to nisu samo moje avanture, već i avanture mnogih od nas.

Lep je trenutak i da spomenemo čarobne teme o kojima si pisao u tvojih devet pesama. Evo pitaćemo Mamu to, da te gledamo u pauzama dok ne govoriš kako se s jezikom boriš.

• U pitanju su večne teme: porodica, prijateljstvo, prave vrednosti, ljubav i poštovanje. Đole nas uči da iako smo različiti, ljubav čini da između nas uviđamo sličnosti. Puno je poruka i pouka u stihovima i one zapravo čine srce ove knjige.

Emocije i priče su oslikane i kroz ilustracije. Ko je Đole zaslužan za to da knjiga izgleda ovako maštovito?

• Pre svih, Mama Jelena. Ona je veliki perfekcionista i radila je predano na tome da svako slovo bude na svom mestu, da svaka stranica knjige bude besprekorna, da knjiga bude kvalitetno odštampana. Onda bih istakao saradnju sa našim prijateljima i ilustratorima Aleksandrom i Milanom Projovićem. Svi likovi, koji su inače deo mog svakodnevnog života, toliko su verodostojno nacrtani da nekad pojma ne znam ko će mi se obratiti: ovi sa ilustracije ili ovi prekoputa mene. Spomenuo bih i sjajnu saradnju sa našom lektorkom i prijateljicom Draganom Kitanović, a želim i posebno da se zahvalim i Igoru Jeliću, mom Tati, koji ima strpljenja da nas sluša kako mu hiljadu puta čitamo istu pesmu, jer smo u međuvremenu promenili jednu reč. Naš izdavač „Čigoja štampa” je takođe dala svoj doprinos, a da bi knjiga ugledala svetlost dana, pomogla je i moja firma: „Pet butik d.o.o.”.

Ti si, Đole, i preduzetnik? Sada si spomenuo tvoju firmu.

– Ja sam pisac, avanturista i preduzetnik: 3 u 1. Kao kreativni direktor nadgledam našu proizvodnju stvari za životinje brenda „Djole”, koje sa velikom radošću kreiram za moje drugare pse i mace.

Očigledno da je knjiga deo jednog mnogo većeg projekta, jer “Fejsbuk” i “Instagram” naloge „Djoletove avanture” prati već nekoliko desetina hiljada ljudi, a i tu je i veoma čitani blog – djole.rs. Volela bih, Jelena, od Vas da čujem kome ste prvo poslali knjigu da je pročita?

• Potrudili smo se da je među prvima pročitaju oni kojima je namenjena: mala i velika deca. Poslali smo je deci koja su tek naučila da čitaju, onda starijim školarcima, a zatim i roditeljima s malom decom, predškolskog uzrasta. Kada smo dobili povratne informacije, rodila se ideja da na promociji knjige govore isključivo deca. Toliko sam bila oduševljenja njihovom interpretacijom pesama i kreativnim prepričavanjem onoga što su pročitali da nisam mogla da zamislim lepši način.

Vaši i Đoletovi gosti na promociji knjige, koja je održana 25. oktobra na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, bila su deca od 2. do 8. razreda osnovne škole, zar ne?

• Tako je. Na promociji su nastupili, redom, Ana Antić, učenica 8. razreda OŠ „Karađorđe”, zatim Una Stojanović, učenica 4. razreda OŠ „Jelena Ćetković”, i Anđela Matović, učenica 5. razreda OŠ „Ćirilo i Metodije”.

E onda su nastupili najmlađi.

• Da, naši počasni gosti: đaci iz odeljenja II-3 OŠ „Stevan Sinđelić” sa učiteljicom Slavicom Sretić, koja ih je spremala za nastup. U publici su bili i predstavnici ove OŠ i ja koristim ovu priliku da im se zahvalim što su rado prihvatili poziv za učešće. Mladi naratori Vera Medan i Tamara Mijatović su nas vodili kroz priču sastavljenu od njima omiljenih delova pesama, a na bini su se smenjivali Marija Filipović, Uroš Jezdić, Jana Jovović, Vasilije Jovanović i Mia Andoča. Nije bilo nikog u publici ko nije bio opčinjen lepotom dečjeg izlaganja.

A vidljivo je i dečje oduševljenje! Koliko vam ono znači?

• Izuzetno. To mi je motivacija da nastavim da pišem za decu i potvrda da sam donela dobru odluku kada sam se posle višedecenijskog bavljenja naukom vratila literarnom stvaralaštvu.

Volela bih da pomenemo barem jedan deo Vaše bogate biografije. Vi ste diplomirali na dva fakulteta, doktor ste nauka, a završili ste i postdoktorske studije. Kako se tu našla i snašla umetnost?

• Umetnost je oduvek prisutna u mom životu. Još u osnovnoj školi sam počela da pišem, slikam, a završila sam i osnovnu muzičku školu i sviram klavir. U tom periodu sam i objavila prvu knjigu „Leptirov san”, a onda nastavila da se bavim pisanjem i u gimnazijskim danima. Nakon romana, zbirke poetske proze, dve drame i mnogih književnih nagrada i priznanja – moja ljubav je postala nauka. Tek me je Đole naterao da se vratim pesmama i pričama, jer kad imate takvu inspiraciju, onda je nemoguće da to ne podelite s drugima. Prosto, reči vas same teraju.

Ako ste saglasni, volela bih da obavezno pomenemo i humanitarnu akciju koja prati knjigu.

• Naravno. Đole i ja smo odlučili da deo prihoda od prodaje knjige doniramo deci u Zvečanskoj ulici. Imamo želju i plan da organizujemo i radionicu čitanja, kao i da biblioteci Centra doniramo knjige.

Nedavno ste održali promociju knjige pred publikom koju su činila samo deca?

• S velikim zadovoljstvom sam gostovala u OŠ „Stevan Sinđelić” u lepom ambijentu njihove školske biblioteke. Mi, inače, nastavljamo saradnju sa ovom školom, trenutno s jednim literarnim i slikarskim konkursom, a imamo u planu i druge aktivnosti.

Ti si Đole, vidim baš nestrpljiv da opet pričaš, a sada kada znamo zašto – i razumemo te! Reci nam molim te zašto ti toliko voliš decu i njima se obraćaš?

• Zato što ako danas naučimo decu da vole životinje, sutra ćemo imati ljude koji se prema životinjama odnose s poštovanjem, pažnjom i odgovornošću za njihovu dobrobit. Zato što ako danas naučimo decu da vole knjige, sutra ćemo imati sjajne lekare, profesore, novinare, sudije… Zato što ako danas naučimo decu da vole svoju porodicu, da budu prijatelji ako žele da ih imaju, da prihvataju dobro, a odbacuju loše – sutra ćemo imati dobre ljude.

Umešnost u igri rečima, ali i veoma ozbiljan pristup važnim temama, čini te, Đole, veoma inteligentnim i mudrim psom.

• Hvala Vam na komplimentu. (Molim Vas da ovo boldujete! Pekinez Maša je čitalac Vašeg časopisa a moja simpatija, pa mi je veoma važno da ona ovo ne preskoči – čuo sam da je interesuju samo psi intelektuaci.)

Rešeno. Hoćeš li molim te ti sada da otkriješ onima koji još nisu primetili, jer je to tvoja fantastična ideja, da su početna slova svakog postavljenog pitanja dana zapravo…

• Akronim! Od Đ do A – Đ O L E T O V E  A V A N T U R E.

E, a sada najvažnije: kako svi naši zainteresovani čitaoci mogu dođu do svog primerka knjige?

• Knjiga se može pronaći u knjižarama “Vulkan” i “Delfi” u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Možete je poručiti i onlajn putem sajta djoletoveavanture.rs ili na broj telefona 063/26-38-38. Hvala Vam i hvala svima koji nas prate i čitaju!