Naučnici sve više uviđaju terapeutsku vrednost našeg odnosa s ljubimcima, a pogotovo sa psima. Oni nas vole bezuslovno i ne mare za one pojedinosti zbog kojih nas ljudi mogu diskriminisati. Jednostavnost i dubina ljubavi koju nam pružaju izvor su beskrajne radosti.

Izvor: Index.hr/ljubimci; Foto: Shutterstock

Osim toga, svakodnevne šetnje sa psom prilika su da budemo fizički aktivni i da se upoznajemo s drugim vlasnicima pasa. Naši četvoronožni saputnici dobro deluju i na decu, pa ih tako uče odgovornosti, čovekoljublju i saosećanju, ali i kako se nositi sa smrću voljenih.

Društveno prepoznavanje

Jedan od ključnih razloga zbog kojeg psi tako dobro utiču na naše mentalno zdravlje je i proces društvenog prepoznavanja. Reč je o prepoznavanju drugog bića kao vrednog i značajnog. Spona koja vezuje vlasnika i ljubimca slična je onoj koja vezuje majku i bebu, a psiholozi poručuju da su psi posebno pogodni za ljude koji se osećaju društveno izolovanim, bilo da pate od usamljenosti, depresije ili drugih psihičkih bolesti.

• Briga o ljubimcu je povezana s brigom o samom sebi. Kada izvedete psa u šetnju, ljudi razgovaraju s vama, a za otuđene osobe to može biti jedini kontakt s drugim ljudskim bićem tokom dana. Takođe, kada vlasnici pasa i mačaka odu da kupe hranu mezimcima, velika je verovatnoća da će tada opskrbiti i sebe, a kada ljubimcu date da jede – najverovatnije ćete i sami sesti da jedete – objašnjava psiholog Džun MekNikolas za The Guardian.

Društveno prepoznavanje je odlika koju delimo s još nekoliko sisara. Na primer, ovce su jedne od njih. Urođeno nam je da brinemo za one s kojima smo uspostavili društvene veze. Kada se psu obratimo s “moja beba”, to činimo jer ih s neurološkog stanovišta tako i vidimo, kako ističu stručnjaci.

Reč je o istom mehanizmu naklonjenosti koji se javlja kod majki kada rode. Jedna studija u kojoj je učestvovalo 18 žena pokazala je da su se na prizor vlastite dece i pasa kod ispitanica aktivirali delovi mozga koji su u vezi sa nagradom, osećanjima i pripadnošću.

Hormon ljubavi

Iako naučnici donekle shvataju pojam društvenog prepoznavanja, postoje neke nepoznanice u vezi s tim kako se ono događa. Veruje se da je karika koja nedostaje oksitocin, takozvani hormon ljubavi, zagrljaja i maženja. Ovaj hormon je naročito zastupljen prilikom porođaja, dojenja i kretanja spermatozoida, ali ima i važnu ulogu kada je u pitanju niz oblika društvenog ponašanja, kao što su seksualna privlačnost, prepoznavanje, poverenje, odnos majke i bebe i spona između vlasnika i ljubimca.

Oksitocin u tandemu s antidiuretskim hormonom (vazopresinom) učestvuje u oblikovanju našeg odgovora na stresnu situaciju. Stručnjaci su veoma zainteresovani da prouče moguću ulogu oksitocina prilikom lečenja zavisnosti, moždanih oštećenja, anoreksije, depresije, autizma i teških anksioznih poremećaja.

Pročitaj još: Oksitocin – hormon ljubavi i sreće

Osim toga što utiču na smanjenje stresa, umirivanje anksioznosti i lečenje depresije i usamljenosti, ljubimci i terapeutske životinje pospešuju i naše fizičko i emocionalno zdravlje. Svakodnevne šetnje sa psom, dobacivanje štapom i lopticom, pa čak i skupljanje ostataka nakon što obave nuždu, sve to predstavlja vrstu fizičke rekreacije.

U Ujedinjenom Kraljevstvu sproveden je test tako što su zatvorenicima u jednom zatvoru doveli terapeutske pse. Rezultati su bili zapanjujući i dirljivi. Jedan od zatvorenika je izjavio da ga je prisustvo psa umirilo i učinilo da se oseća bolje, dok je drugi rekao da psi imaju čarobno delovanje, te da jednostavno može osetiti ljubav koja isijava iz njih.