Nakon letnjih meseci i godišnjih odmora,povratak u svakodnevicu može biti stresan kako za vlasnike tako i za ljubimce. Jesenja promena raspoloženja je uslovljena promenom metabolizma i stečenim psihološkim navikama

Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Povratak mališana u školske klupe izazovan je period za celu porodicu, jer se s prvim danima septembra završava idila letnjeg raspusta i godišnjih odmora, i sve se ponovo vraća u uobičajenu rutinu. Možda nikad ne biste pomislili, ali i ljubimcima je s jeseni potrebno privikavanje na činjenicu da mališani kreću u školu, odrasli na posao, i da će ponovo nekoliko sati tokom dana biti sami kod kuće.

Prema istraživanju američkog Društva za sprečavanje okrutnosti nad životinjama (ASPCA), kućni ljubimci i te kako umeju biti utučeni što više nema čestih šetnji, izleta, odlaska na plažu… i što u kući više nema graje i gužve kao tokom letnjih meseci.  

– To ne treba da čudi, jer su psi (kao i mačke) bića navike i rutine, i reaguju na svaku promenu u svom okruženju. S početkom školske godine i povratkom na posao svojih vlasnika, mezimci se nađu u situaciji u kojoj moraju sami sebe da zabave (a to su tokom leta činili znatno ređe). Zato ne čudi što češće i glasnije laju, žvaću cipele ili nameštaj u stanu, preturaju po korpi za otpatke ili grickaju kućne biljke – navode u ASPCA.

Kako objašnjavaju u ovom Društvu, ukoliko primetite da je vaš pas promenio svoje ponašanje i postao nevaljaliji nego inače – to je siguran znak da ga je uhvatio „jesenji bluz“ jer mora da se prilagodi novoj rutini svoje ljudske porodice.

Promene u ponašanju

Primećeno je da se na „depresiju zbog završetka leta“ najviše žale vlasnici pasa u Italiji i Francuskoj zbog godišnjeg odmora koji u ovim zemljama traje čitavih mesec dana. A kakva je situacija u našoj zemlji i da li vlasnici primećuju ovakve promene kod svojih mezimaca, pitali smo doktora veterinarske medicine Vladimira Terzina.

– Uopšteno govoreći, klijenti veoma retko dolaze u ordinaciju s pomišlju da pas ili mačka imaju neke simptome koji bi se mogli podvesti pod promene ponašanja bilo koje vrste. Tek u poslednje vreme vlasnici su skloni da primete da s njihovim kućnim ljubimcem nešto nije u redu i pre nego što se pojave vidlivi simptomi koji bi ukazivali na neko oboljenje. U praksi se sada relativno često pojavljuju klijenti koji su spremni da govore o tome da je kućni ljubimac promenio ponašanje sumnjajući da se radi o nekom oboljenju. Međutim, ponašanje se menja na isti način kao i kod ljudi, i na različite vrste ponašanja utiču raznovrsni faktori. Veoma često ćete u ordinaciji čuti izjavu: „Nemojte da mislite da sam lud, ali mislim da s mojim psom nešto nije u redu.“ Promenio je ponašanje, slabije se igra, neće da se raduje kada dođemo… i slično – objašnjava Terzin.

Kako kaže, vlasnici veoma stidljivo na ovaj način pokušavaju da kažu kako su stava da je promena ponašanja izazvana nekim psihološkim poremećajem.

– Može se konstatovati da se naši ljudi stide i same pomisli da se psiha njihovog ljubimca menja u negativnom smislu. Verovatno je tako i sa samim ljudima, jer je očigledno da je veoma sramotno da neko ima psihološki poremećaj ili da bude „lud“, kako se to najčešće tumači. Međutim, važno je napomenuti da na pravo „ludilo“ ili urođene psihološke poremećaje otpada veoma mali broj populacije, kako kod ljudi tako i kod životinja. Taj procenat prelazi jedva preko dva odsto. Sve ostalo su stečeni poremećaji u čijoj osnovi mogu biti različiti faktori okoline, odrastanja ili psihičkih trauma od kojih je jedan od primarnih strah. Kao i kod ljudi, i kod životinja je strah jedna od osnovnih emocija – objašnjava naš sagovornik.

Ciklus svetla

Dr Terzin objašnjava da je jesenja dinamika promene raspoloženja pre svega u vezi sa ciklusom svetla koji utiče na sve nas.

– Promene svetla i skraćenje dnevnog svetla pre svega dovodi do usporenja metabolizma. Ljubimci postaju tromiji, manje skloni igri i više vremena provode u dremežu i neaktivnosti. Ovakvu dinamiku u organizmu priroda pre svega pravi radi pretežne uštede energije jer skraćenjem dnevnog svetla nastaju kraći dani, a samim tim i hladniji. Ovo pojačava i takozvani strah od nepoznatog jer je promena ta koja i donosi nepoznanicu, pošto organizam oseća da se osnovni uslovi menjaju. Ovakva osećanja su poznata i kod ljudi koji su bez obzira na svesnu stranu dolaska kraćih dana skloni da osećaju neku vrstu nadolazeće opasnosti. Naravno, takva osećanja nemaju realno utemeljenje, ali veoma utiču na promenu ponašanja – ističe naš sagovornik.

Leto

Prema njegovim rečima, teško je proceniti da li u letnjim mesecima vlasnici više vremena provode sa svojim ljubimcima.

– Sigurno je da su u zavisnosti od vremenskih uslova šetnje duže i da postoji tedencija da kućni ljubimci više vremena provode na izletima ili putovanjima. Samim tim menjaju se i njihove osnovne navike. Povratak u svakodnevicu može biti stresan kako za vlasnike tako i za ljubimce. Naravno, pri povratku na staro okruženje i na svakodnevne navike javljaju se i strečena osećanja iz prethodnog perioda. Poznati zvukovi i ponašanja osim osećanja sigurnosti mogu probuditi i ustaljene strahove. Navika pojave istih osećanja i samim tim „čitanja budućnosti“ dovodi do pojave depresije bez obzira na ponašanje vlasnika. U tim slučajevima može se pojaviti i pojačanje prethodnih simptoma, recimo kod separacione anksioznosti. Međutim, kad se nakon nekoliko dana psiha navikne na promene, sve ulazi u poznate kolotečine, i ako je pas ranije pokazivao neku vrstu poremećaja, ona će se sigurno vratiti – kaže dr vet. med. Vladimir Terzin.

Promena raspoloženja

Jesenja promena raspoloženja je uslovljena promenom metabolizma i stečenim psihološkim navikama, smatra naš sagovornik.

– Nije primećena neka posebna zavisnost od uzrasta, mada se može konstatovati da su  ugroženiji stariji psi nego mlađi. Samom činjenicom da je njihovo životno iskustvo drugačije i duže, strahovi mogu biti raznovrsniji i ukorenjeniji. Naravno, zato je veoma važno da se kućni ljubimci u mlađem uzrastu navikavaju na promene, i da im se tako strahovi smanjuju. Promene u ponašanju mogu i nestati ako su stečene, ali je veoma zanimljivo da se kod nekih nikad i ne jave. Ako ne postoji klasično uslovljavanje, kad se po nekom zadatom ili osećajnom modelu ljudska okolina ponaša, kod ljubimca strah i ne mora da se javi pri ustaljenim dnevnim promenama aktivnosti. Međutim, vlasnici pasa veoma često pogreše pokušavajući da ponašanje pasa usklade s nekim opštim obrascima ponašanja, rukovodeći se pretpostavkom da pas mora da sluša gazdu. Nametanje volje nikad nije dobar način da dobijete poslušnog ljubimca, a sigurno nije način da zadobijete njegovu ljubav – savetuje naš sagovornik.

Prekid rutine

Nagli prekid svake vrste rutine jednako je problematičan i za starije i za mlađe pse.

– Mlađi psi na taj način prelaze u drugu rutinu koja im je do sada bila nepoznata, pogotovo ako se radi o veoma mladim psima koji nisu ranije ostajali sami, dok stariji psi po iskustvu znaju šta se događa, ali im se to naravno ne sviđa. Meteoropatske promene se pre svega odnose na starije pse ili pse koji boluju od nekog hroničnog oboljenja. Tu pre svega mislimo na bolesti zglobova, okoštavanja ali i na hronicitet dijabeta ili bubrežnih oboljenja koja se mogu pogoršati usporenjem metabolizma. Naravno da ovakve vrste promena dovode i do promena u ponašanju, pa čak kod nekih pasa i mačaka mogu dovesti do pojačane agresivnosti.

Kako prevazići „jesenji bluz“

Najvažniji savet je da odvajanje i manjanje letnje rutine mora biti postupno.

– Nijedan nagli prelaz neće prijati kućnom ljubimcu, pa počnite s odlascima iz kuće od po nekoliko minuta, a kasnije sve duže. Ostavljajte im omiljene igračke i omiljenu hranu. Ponekad je veoma korisno ostaviti upaljen radio ili neki drugi izvor zvuka koji će davati utisak da je neko još uvek kod kuće. Veoma je važno da predupredite strah kod svog psa tako što ćete menjati signale i navike. Ovaj postupak podrazumeva relaksaciju i promenu značenja vaših postupaka. Ako je pas navikao da pri odlasku oblačite kaput ili uzimate ključeve sa stola, možete uraditi sve te radnje, a zatim ostati kod kuće duže vreme. Ovim postupkom ćete realaksirati psa i pokazati mu da određene radnje ne znače uvek da ćete otići, pa će on vremenom početi da gubi interesovanje za ovakav vid vašeg ponašanja. Veoma je važno napomenuti da naši kućni ljubimci mogu iskazati i nezadovoljstvo što se sama rutina menja. To se pre svega odnosi na promene u vođenju higijene, pa će neki psi početi da defeciraju ili uriniraju po kući izražavajaći na taj način svoj protest. Naravno, te promene u ponašanju treba suzbijati da kasnije ne bi prešle u naviku – naglašava Terzin.

Simptomi „jesenje depresije“

– Intenzivno i glasno lajanje

– Nered u stanu (razbacana korpa za otpatke, izgrizene novine, razbacane stvari iz ormara, grizenje obuće i nameštaja, grebanje)

– Upadljiv nedostatak energije (duže ležanje, ne možete da nagovorite psa da krene u šetnju)

– Defeciranje ili uriniranje po kući

Savet +

Odličan način da se predupredi „jesenji bluz“ jeste i da se pas postepeno, nekoliko nedelje pre početka nove školske godine, priprema na novi raspored – proredite šetnje, počnite da ga duže ostavljate samog, kupite mu nove igračke. Ukoliko ste već okasnili, svaki put kad ujutro odlazite iz stana na posao i u školu, svom psu dajte grickalicu ili poslasticu, kako bi vaš odlazak povezao s nečim pozitivnim, a znamo da se psi najviše raduju hrani.