Toxocara canis je najčešći parazitmeđu psima u Srbiji. Gotovo da nema šteneta koje nije bilo zaraženo glistama, ali važno je da vlasnici znaju da je ova bolest veoma podmukla i da kod većine odraslih pasa protiče skrivenim tokom.

Izvor: magazine “Pas”, Foto: Shutterstock

Gliste su najčešći paraziti u probavnom traktu pasa, a najučestalija vrsta je Toxocara canis. Gotovo da nema šteneta koje nije bilo zaraženo glistama, ali nije mali broj ni odraslih pasa koji imaju problema sa ovim parazitima. Toxocara canis je posebno opasna, jer veoma lako može da naruši i zdravlje ljudi.

Narušavaju celokupno zdravlje

Gliste u organizmu psa deluju višestruko nepovoljno. Odrasli paraziti mogu u potpunosti da začepe creva i kanal gušterače i da oštete sluzokožu, što dovodi do teških poremećaja u varenju. Opštem narušavanju zdravlja doprinose i supstance koje parazit luči, jer deluju toksično po psa. Kao posledica parazitiranja glista, dolazi do mršavljenja, malokrvnosti i trovanja organizma, a samim tim slabe i ukupne odbrambene snage u organizmu psa i krnji se njegov imunitet, što ga čini ranjivim za sve ostale zarazne i nezarazne bolesti.

Simptomi

Klinička slika zavisi od broja parazita, uzrasta psa i njegovog opšteg zdravstvenog stanja. Bolest, međutim, kod većine odraslih pasa protiče skrivenim tokom. Apetit je dobar, često i uvećan, ali životinja mršavi. Može da ispolji i čudne promene u ishrani pa da tako pas jede travu ili čak sopstveni izmet. U teškim slučajevima, mahom kod štenaca, bolest počinje odsustvom apetita, povraćanjem i opštom malaksalošću. U povraćenom sadržaju se ponekad, kao i u izmetu, mogu pronaći gliste. Štenci imaju otečen stomak. Mršavost je izražena, mišići nerazvijeni, a često dolazi i do krivljenja kostiju, odnosno rahitisa. U krajnjoj fazi bolesti dolazi do poremećaja nervnog sistema, često u vidu epileptičnih napada, padova, grčeva, oduzetosti mišića, teškog i nepravilnog hoda… Ukoliko larve prođu kroz jetru i pluća, dolazi do zapaljenja jetre, koje u najvećem broju slučajeva protiče nezapaženo, osim kod veoma jakih infekcija pluća, što se manifestuje kašljanjem, krkljanjem, iscetkom iz nosa i povišenom telesnom temperaturom.

Izvor infekcije

Glavni izvor infekcije predstavljaju odrasli psi, a za štence – kuje. Pas se inficira kad sa hranom ili vodom u svoj organizam unese infektivna jaja. U crevima se iz jaja oslobode larvice, koje probijaju zid creva, ulaze u krvotok i njime dospevaju u jetru. Iz jetre, takođe krvotokom, odlaze u pluća, odakle se iskašlju i s progutanim ispljuvkom dospevaju u creva, gde sazrevaju u odraslog parazita. Ovaj razvoj traje oko mesec dana. Osim ovim putem, preko usta, postoje još dva načina za inficiranje psećom glistom – infekcija ploda putem krvotoka majke i infekcija novorođenih štenaca putem majčinog mleka.

Prevencija je ključna

Iz svih ovih razloga veterinari podsećaju na to da je prevencija najvažnija. Neophodno je da životni prostor oko vas i vašeg ljubimca bude čist i uredan. Samim tim sprečavate razvoj ovih parazita. A ukoliko se vaš pas ipak zarazi, terapija se može sprovesti spot-on preparatom Advocate, koji deluje i na ostale crevne nematode (valjkaste crve). Uvek se o svemu konsultujte s veterinarom i pratite njegova uputstva, naročito kada je reč o čišćenju od parazita.

Čistite iza svog psa

Odrasle gliste žive u tankom crevu, a zaražena životinja svakodnevno izlučuje izmetom na hiljade jajašaca glista i tako kontaminira okolinu. Čovek se, međutim, ne može zaraziti direktnim kontaktom sa psom već mora doći u dodir sa starim izmetom u kome su jajašca gliste dostigla dovoljnu zrelost. Zato je neophodno da svi vlasnici čiste otpad iza svojih pasa.

Ljudi

Odrasli paraziti se mogu razvijati samo u telu životinja, ali se zato u čoveku iz tih jaja u crevima razvijaju larve koje potom prelaze u krvotok i naseljavaju bilo koji organ ili tkivo. Najčešće su to mozak, oči, pluća jetra i srce. Larva se u našem organizmu može zadržati godinama jer ju je veoma teško dijagnostikovati.

Neuništiva jaja

Jaja glista su, zbog debele troslojne opne, dosta otporna u spoljašnjoj sredini. Dobro podnose niske temperature, tako da lako prezime. Visoku temperaturu podnose slabije. Dosta su otporna na dezinfekciona sredstva. Sigurno ih uništavaju vrela voda i plamen.

Larve dugo ostaju „uspavane”

Kad se inficiraju odrasli i otporni psi, najveći broj larvica ne završi svoj put preko jetre i pluća u tankom crevu, već zaostane u tkivima organa – jetri, plućima, mlečnim žlezdama ili mišićima. Te zaostale larvice mogu da ostanu sposobne za dalji razvoj tokom dugog vremenskog perioda, zbog čega se i nazivaju „uspavane larvice”. Upravo njima kuja inficira svoj plod u periodu trudnoće.

Najčešća mesta zaraze

* Dečja igrališta

* Parkovi

* Odgajivačnice pasa

* Neuredna dvorišta

Psi mogu da se zaraze:

* kada sa hranom ili vodom unesu infektivna jaja

* inficiranjem ploda putem krvotoka majke

* inficiranjem novorođenih štenaca putem majčinog mleka

Osnovni izvori zaraze za ljude su:

• zagađenost zemljišta jajima toksokare
• kontakt sa zemljištem
• dlaka životinja
• zagađenost prehrambenih proizvoda
• zaražena voda
• nedovoljno termički obrađeno meso (kokoške, golubovi, svinje, divljač…) preko kog se takođe odvija proces migracije larvi, posle ulaska jaja sa hranom u organizam
• prljave, neoprane ruke