Neodgovorni odgajivači uzgajaju „rasne mešance” – nove, hibridne rase, ne vodeći računa o zdravlju pasa koji se ukrštaju, niti o zdravlju njihovih potomaka, već se rukovode samo simpatičnim izgledom psa i željom da zarade 

Tekst: Ivana Labović/magazin “Pas”, Foto: Shutterstock

Kada je krajem septembra u medijima osvanula vest da je tvorac popularne rase labradudl izjavio da mu je stvaranje prvog mešanca labradora i pudle životna greška, ponovo se aktuelizovalo pitanje opravdanosti postojanja ovakvih mešanih, ili kako se popularno zovu – „dizajniranih” rasa pasa.

– Otvorio sam Pandorinu kutiju. Stvorio sam Frankenštajna. Ljudi ih uzgajaju samo zbog novca… Beskrupulozni uzgajivači ukrštaju pudlice s neprikladnim psima samo da bi mogli da kažu da su to uradili. Zabrinut sam jer su ovi mešanci stvorili zdravstvene probleme mnogim psima – priznao je Australijanac Vali Konron, tvorac labradudla.

Prvi „dizajnirani” pas

Prvi „fensi” mešanac, labradudl, nastao je kasnih osamdesetih godina prošlog veka, a prema Konronovim rečima, sve je počelo tako što je jednog dana dobio pismo slepe žene sa Havaja kojoj je bio potreban pas vodič, ali je njen muž alergičan na dugodlake pse.

– Kao dugogodišnji odgajivač pasa, odlučio sam da ukrstim različite pse kako bih dobio pogodnog vodiča za ovu gospođu. Nakon tri godine i mnogobrojnih pokušaja, 1989. godine došao sam na ideju da dobijem psa sa sposobnostima labradora i dlakom pudle. Uprkos uspehu, danas žalim što je labradudl postao trend, jer drugi odgajivači nisu sledili moj glavni cilj, a to je uzgajanje samo zdravih štenaca. Saznao sam da je većina labradudlova danas bolesna ili ima nasledne zdravstvene probleme – žalosno je zaključio Konron.

Hibridni psi

Prema rečima dr Marijane Vučinić, profesorke na predmetu Ponašanje, dobrobit i zaštita životinja na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, „dizajnirani” psi su zapravo prva generacija hibrida, i na delu nije genetički inženjering.

– Takozvani dizajnirani psi ili dizajnirane rase nisu proizvod genetičkog inženjeringa u smislu manipulacije genetičkim materijalom u laboratorijskim uslovima, već su rezultat parenja mužjaka i ženke koji pripadaju čistim rasama, a potom njihovih potomaka. U genetičkom smislu, to je prva generacija hibrida dobijenih ukrštanjem roditelja dveju čistih rasa i kao takvi oni nose 50% naslednog materijala – gena – i jedne i druge rase. Kod svake sledeće generacije potomaka, nismo sigurni šta će štenci naslediti od koje rase i zato upravo sve naredne generacije predstavljaju problem, jer kod njih dolazi do ispoljavanja naslednih bolesti. Ukoliko se ne vodi računa o opterećenosti hibridnog roditeljskog para naslednim bolestima, tada postoji veliki rizik da njihovi potomci imaju gene za nasledne bolesti i njihovo kliničko ispoljavanje – objašnjava profesorka Vučinić.

Hipoalergijska svojstva

Kako kaže naša sagovornica, odgajivači su pokušavali da pare primerke te prve generacije hibrida uglavnom u želji da proizvedu nove, hipoalergijske linije ili rase pasa. – Da bi se na ovaj način stvarale nove rase i linije pasa unutar tih rasa, potrebno je biti izuzetno obazriv prilikom odabira roditeljskog para, tj. birati one jedinke koje nemaju gene za nasledne bolesti. Na primer, u slučaju labradudla, koji nastaje ukrštanjem labrador retrivera i standardne pudle, obe rase su opterećene genima za teške nasledne bolesti kao što su oboljenja zglobova i očiju. Jasno je kako ove bolesti mogu da utiču na dobrobit njihovih potomaka i njihovih vlasnika. Najviše korišćena rasa u stvaranju „dizajniranih” pasa je pudla, upravo zbog svoje osobine da se ne linja i što je zbog različitih veličina pogodna za ukrštanje sa psima velikih, srednjih i malih rasa. Ukrštanjem zlatnog retrivera, labrador retrivera, maltezera, pekinezera, koker španijela, jorkširskog terijera i šnaucera sa pudlama različitih veličina nastali su hibridi goldendudl, labradudl, maltipu, pikapu, kokapu, jorkipu i šnudl. Za mnoge hibridne pse, potrebno je da prođe dosta vremena da bi njihova rasa bila kinološki definisana i priznata.

Napuštanje etike

Profesorka kaže da su usled vrtoglave popularnosti ovih novih rasa i njihove visoke cene, odgajivači u želji za zaradom napustili etičke principe.

– Ovakvim ukrštanjem stvoreni su hibridni psi simpatičnog izgleda i prikladnog ponašanja, koji su vrlo brzo postali traženi među ljubiteljima pasa. Njihova cena je izuzetno visoka. Ovaj razlog je naveo mnoge odgajivače da napuste odgajivačku etiku i da u jagmi za zaradom proizvedu linije hibridnih pasa opterećenih naslednim bolestima. To je osnovni razlog koji je naveo tvorca labradudla da se kaje zbog svog izuma. Mada poslednjih trideset godina vlada veliko interesovanje za hibridne pse, kod nas je ova tema postala popularna tek pošto je preuzeta vest iz svetskih medija u septembru ove godine da se tvorac labradudla pokajao zbog svog izuma. Njega je na kajanje naterala upravo neetičnost odgajivača, koji su neprikladnim odabirom roditelja omogućili ispoljavanje mnogih bolesti kod potomaka koji narušavaju njihovo zdravlje i dobrobit. Ovaj neetički odabir kretao se u pravcu spoljašnih, takozvanih eksterijernih osobina „dizajniranih” pasa, zapostavljajući opterećenost nasledne osnove genima za mnoge bolesti.

Istraživanje

Da ovakve vrste „rasnih mešanaca” pate od ozbiljnih zdravstvenih problema, dokazala su i naučna istraživanja.

– Prošle godine su publikovani rezultati istraživanja velike grupe naučnika iz Finske, Velike Britanije, Amerike i Kanade, predvođenih Donerom iz Finske, koji su obavili ispitivanje prisustva genetičkih obeležja za nasledne bolesti kod 83.000 mešanaca i 18.000 rasnih pasa, obuhvativši pri tome 330 različitih rasa. Ova istraživanja su obuhvatila više od 100.000 pasa, a ispitivano je prisustvo gena za 152 nasledne bolesti. Istraživači su ustanovili da dva od pet pasa nose obeležja za nasledne bolesti u svom genetičkom materijalu. Obeležja za ove bolesti nisu pošteđeni ni mešanci ni rasni psi. Rezultati ovih istraživanja spadaju u domen genetičke epidemiologije i od neprocenjivog su značaja za dobrobit pasa i sve one koji brinu o dobrobiti pasa kao što su odgajivači, kinološka društva i veterinari – napominje naša sagovornica.

Pomodarstvo

Nažalost, „dizajnirane” rase postale su poslednjih godina stvar mode i prestiža, baš kao što i određene rase postanu izrazito popularne u nekom trenutku zato što ih za ljubimce imaju poznate ličnosti.  

– U svetu vlada veliko interesovanje za „dizajnirane” rase. Ljudi su spremni da izdvoje stotine i hiljade dolara, funti, evra… da bi došli do „dizajniranih” štenaca. Ogromna većina ovih pasa se uzgaja na takozvanim farmama za štence u surovim uslovima i zarad samo jednog razloga, a to je pomama za novcem. Odgajivači „dizajniranih” rasa na Zapadu ne brinu o dobrobiti pasa, a zaokupljeni su idejama da mogu da ukrste bilo koje dve rase pasa. Oni nisu daleko od namere da ukrste pomeranca i haskija i dobiju „pomskog” psa. Takvi odgajivači ne vode računa o zdravlju i ponašanju „dizajniranih” rasa već samo o njihovom izgledu, a sebe često predstavljaju kao „tradicionalne” odgajivače. Takođe, mnogi vlasnici „dizajniranih” pasa nisu previše zainteresovani za njihovu dobrobit, već za njihov simpatičan izgled i modni trend. Oni pravdaju kupovinu „dizajniranih” pasa njihovim hipoalergijskim osobinama. Odnosno, pravdaju se da su kupili „dizajniranog” psa jer je on manji izvor alergena od drugih pasa, što nije tačno. Ako su već želeli da budu „posebni”, mogli su da usvoje bilo kojeg mešanca „čudnog”, odnosno posebnog izgleda.

Ugovor i dozvole

Dr Vučinić kaže i da su istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala da veliki broj vlasnika „dizajniranih” pasa ne dobije od odgajivača kupoprodajni ugovor, savete o načinu brige o „dizajniranom” psu niti potvrdu o zdravstvenom stanju psa i potvrdu da roditelji nemaju od nasledne bolesti.

– Istim istraživanjima je otkriveno da gotovo 85% odgajivača „dizajniranih” pasa ne poseduje dozvolu da se bavi odgajivačkim poslom. Ovo znači da ako budu otkriveni, odrasli psi i štenci će im biti oduzeti i zbrinuti u prihvatilištima, a njihova sudbina će dalje biti različita, uključujući i eutanaziju za one pse koji ne budu udomljeni.

Mešanci

S obzirom na to da su i ove hibridne rase mešanci, iako su nastali od rasnih pasa, možemo reći da je na delu paradoks. Zanimalo nas je zašto ljudi koji biraju ovakve mešance za njih izdvajaju velike iznose, kada jednostavno mogu da posete prihvatilište i dobiju divnog i zdravog psa – potpuno besplatno.

– U svakom slučaju je humanije usvojiti mešanca iz prihvatilišta i dati mu šansu da preživi. Mešanci u prihvatilištima koji su namenjeni udomljavanju prolaze kroz posebne programe pripreme za udomljavanje, odnosno kroz posebne programe socijalizacije i obuke za ponašanje u domu vlasnika. Oni su odabrani za udomljavanje zato što su takođe posebno atraktivni i izgledom i ponašanjem, a izbor mešanaca u prihvatilištima je takav da za svakog ima po nešto – ističe dr Vučinić.

Napuštaju ih

– U Velikoj Britaniji je zabeležen čak i porast napuštanja „dizajniranih” pasa od strane njihovih vlasnika, tako da su prepuna prihvatilišta dodatno opterećena i ovim psima, a nevladine organizacije apeluju da se „dizajnirani” psi ne kupuju. Priča sa „dizajniranim” psima slična je filmu o gremlinima, samo što su u ovoj priči gremlini neodgovorni odgajivači – naglašava dr Marijana Vučinić.

Alergijske reakcije

Povod za nastanak „dizajniranih” rasa često je ideja odgajivača da stvore pse na čiju dlaku ljudi nisu alergični, ili da ukrste inteligentne rase kako bi dobili izrazito pametnog psa. Da objasnimo najpre koliko je česta alergija na životinjsku dlaku kod ljudi i kako se ispoljava.

– Veliki broj ljudi u svetu pati od alergija na proteine koji se nalaze na dlačnom pokrivaču pasa i mačaka i ostalih krznenih životinja. Štaviše, u svetu se beleži porast broja osoba alergičnih na proteine iz peruti krznenih životinja i perja ptica. Alergijske reakcije zahvataju disajne organe, oči i kožu, a naročito su teške u slučaju kada prouzrokuju probleme sa disanjem. Nije redak slučaj da osobe koje pate od alergijskih simptoma lakšeg i srednjeg intenziteta ipak gaje krznene kućne ljubimce, pri čemu redovno uzimaju odgovarajuću terapiju. Mada je u slučaju pojave alergije na krznene kućne ljubimce najbolje izbegavati njihovo držanje u domu, u ovakvim slučajevima su u pitanju pravi ljubitelji životinja. Postoje i osobe koje nemaju kućne ljubimce, a opet su podložne alergijskim reakcijama u spoljašnjoj sredini. Perut krznenih kućnih ljubimaca je prisutna svuda u životnom okruženju – na stajalištima, u sredstvima javnog prevoza, u školama…Uloga pasa se s vremenom izmenila, tako da su psi od dvorišnih čuvara postali najbolji kućni prijatelji, ravnopravni članovi porodice ili čak zamena za decu. Ova nova uloga upućuje i na blizak kontakt ljudi sa psima, tako da na svojoj odeći nose perut pasa i raznose je u prečniku svoga kretanja – objašnjava prof. dr Marijana Vučinić.

Da li ovakva ukrštanja i stvaranje hibridnih rasa mogu da garantuju da će novonastali psi zaista biti hipoalergijski?

– Ideja da se stvori hipoalergijski pas potekla je upravo usled ove osetljivosti ljudi na alergene u dlačnom pokrivaču pasa. Mada je prvi „dizajnirani” hipoalergijski pas nastao u Australiji, potražnja za njima ne jenjava u Americi i Zapadnoj Evropi. Ovi psi nisu ni ružniji, ni bolesniji, ni manje inteligentni od ostalih pasa, već naprotiv, mogu imati zavidne osobine, ali samo dok ne dospeju u ruke neodgovornih odgajivača. Što se tiče hipoalergijskih osobina „dizajniranih” pasa, može se reći da one do sada nikada nisu potvrđene. Oni stvaraju perut kao i ostali psi, te je njihov alergijski potencijal do sada potvrđen u većem broju naučnih istraživanja. Štaviše, potvrđeno je i da u slučajevima kada se pas ukloni iz domaćinstva i ono se temeljno očisti, alergeni iz krzna ostaju prisutni do šest meseci. Međutim, pohlepni i neodgovorni odgajivači „dizajniranih” pasa upravo kao njihovu prednost ističu hipoalergenost.