Među najčešćim istraživanjima su ona o povezanosti ponašanja ljubimaca i sklonosti ka češćem korišćenju jedne strane tela

Tekst: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Sklonost psa da više koristi jednu šapu od druge mogla bi da ukaže na to koja strana mozga mu je aktivnija. Generalno se smatra da psi (kao i ljudi, uostalom) koji više koriste desnu stranu tela imaju aktivniju levu stranu mozga i obrnuto. Zbog toga istraživanja u vezi sa sklonosti ka češćem korišćenju jedne strane tela spadaju među najučestalija izučavanja ponašanja pasa.

Zbrka

Jedno od poslednjih istraživanja na tu temu, pod nazivom „Nedostatak veze između preferencije šape i ponašanja domaćeg psa”, izazvalo je, međutim, pravu malu zbrku u ovoj oblasti, jer se razlikuje od brojnih ranijih istraživanja.

Prethodne studije pokazale su, između ostalog, da su „levošapi” psi agresivniji prema strancima i generalno nervozniji kada se suočavaju s novim stvarima nego oni koji više koriste desnu šapu i oni koji podjednako koriste obe. Takođe, zabeleženo je da psi koji ravnomerno koriste obe strane tela (ambidekstralni psi) više reaguju na glasne zvukove od ostalih. Zanimljiva je činjenica i da su ambidekstralni ljudi skloniji posttraumatskom stresnom poremećaju od levorukih i desnorukih.

Studija

Nova studija, koju smo već pomenuli, istraživala je vezu između preferencije u korišćenju leve ili desne šape i problema u ponašanju kod pasa. Za eksperiment su „regrutovane” dve grupe pasa ‒ oni sa problemima u ponašanju i oni bez njih. Svaki pas je dobio zadatak da stabilizuje igračku „kong”, kako bi se utvrdilo koju šapu više koristi. Svaki put kada bi pas stabilizovao igračku, beleženo je kojom štapom je to učinio i tako sto puta. Na kraju su svi ocenjeni na skali od +1 za izrazito „levoruke” do -1 za izrazito „desnoruke”. Ako razlika u korišćenju desne ili leve šape nije odstupala od statističke greške, pas je smatran ambilateralnim. Od ispitanih pasa, 47 odsto bilo je ambilateralno, 25 odsto je preferiralo levu, a 28 odsto desnu šapu.

Ponašanje

Uprkos tome što u naslovu stoji „nedostatak veze”, studija zapravo jeste utvrdila neku povezanost između preferencije u korišćenju određene šape i problema u ponašanju. Psi koji su se pokazali „levorukim” imali su manje problema sa agresijom prema strancima nego „desnoruki” ili ambilateralni. Takođe, što je preferencija ka korišćenju desne šape bila izraženija, veći su bili problemi u vezi sa agresijom prema strancima, strahom od stranaca i traženjem pažnje.

Ovi rezultati su u suprotnosti sa ranijim istraživanjima koje smo naveli na početku i na osnovu kojih bi se očekivalo da ovi problemi budu izraženiji kod „levorukih” pasa. Autori su ukazali na to da je moguće da test koji su koristili za proveru sklonosti ka korišćenju jedne strane tela nije bio tačan i da je možda trebalo ispitivati koja šapa se više koristi za potporu telu, a ne za stabilizovanje „konga” (istini za volju, mnoge druge studije takođe su koristile „kong” igračke). Takođe, neke studije su pokazale da korišćenje određene šape zavisi i od zadatka ‒ da su isti psi „levoruki” u određenim situacijama, a „desnoruki” u nekim drugim.

Mlada nauka

Nova studija je zapravo, umesto da pojasni situaciju, dodatnu zamutila vodu. Ali kada je reč o tako složenim istraživanjima kao što su ona vezana za mozak naših pasa, ne iznenađuje nas što ne ide sve tako glatko. Iako je to možda frustrirajuće, ovo je dobar pokazatelj da se ova relativno mlada nauka kreće poput tek rođenog šteneta ‒ veoma neujednačenim koracima i ne uvek u istom smeru. 

Test

Ako želite da utvrdite da li je vaš ljubimac „levoruk” ili „desnoruk”, evo nekoliko jednostavnih testova kako biste uočili koju šapu pretežno koristi vaš ljubimac:

‒ Ukoliko ste naučili psa da vam pruži šapu, obratite pažnju koju vam najčešće daje.

‒ U plišanu igračku ili u „kong” igračku stavite nekoliko granula ili poslasticu, a zatim je položite u centar vidnog polja psa. Posmatrajte ljubimca i obratite pažnju kojom šapom će prvo posegnuti za igračkom, kao i će je držati dok se igra i žvaće.

‒ Namažite malo lepljive mase (poput jogurta) na nos psa i posmatrajte kojom će ga šapom obrisati.

‒ Stavite omiljenu poslasticu ljubimca ispod kauča, malo izvan njegovog domašaja. Kojom šapom ljubimac pokušava da je dohvati?

‒ Zakačite igračku na konopac, a zatim je držite iznad glave psa. Kojom šapom pokušava da je „ulovi”?

‒ Kada pas želi napolje, kojom šapom grebe po vratima?

Stručnjaci preporučuju da ove testove ponovite oko 100 puta u toku nekoliko dana kako biste dobili odgovor.