Sigurno je lakše skoknuti do prodavnice i napuniti kesu konzervama i džakovima suve hrane, ali ne smeju se potceniti ni argumenti stručnjaka koji su na strani domaćih kuvanih obroka.
Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock
Ključ spremanja domaće hrane za pse jeste u odabiru namirnica koja će životinji omogućiti unos potrebne količine proteina, vitamina, ugljenih hidrata i minerala.
Srazmerno povećanju rafova u pet-šopovima širom Srbije, poslednjih godina množe se i dileme vlasnika pasa o pravilnoj i zdravoj ishrani njihovih ljubimaca. I dok tržište preplavljuje sve više robnih marki industrijske hrane, ručak za svoje četvoronožne prijatelje sve više vlasnika traži u – sopstvenoj kuhinji.
Šta je bolje za psa teško je reći, jer su mišljenja uglavnom podeljena. I dok se jedni kunu da je fabrička hrana zdravija jer sadrži sve što je potrebno psećem organizmu, drugi u tome vide zamku i razlog više za samostalnu pripremu obroka.
Pitanje ispravne ishrane postavlja se već prvog dana po nabavci psa. Sigurno da je lakše skoknuti do prodavnice i napuniti kesu konzervama i džakovima suve hrane, naročito što je izbor beskrajan – niz proizvođača nudi gotove obroke za štence, odrasle pse, male i velike rase, zdrave i bolesne ljubimce.
Ova hrana smatra se univerzalnom i nadasve praktičnom jer je životinje vole, a može da se nabavi u gotovo svakom bolje snabdevenom marketu.
Ne smeju se, međutim, potceniti ni argumenti stručnjaka koji su na strani domaćih kuvanih obroka. Ova vrsta ishrane psu omogućava dovoljno energije, kao i dovoljne količine vitamina i proteina u najčistijem obliku, a organizam ne opterećuje aditivima, konzervansima, dodacima i drugim nezdravim materijama.
Obroci iz kuhinjskog lonca uz to su i jeftiniji, što nije nevažno, naročito ako se serviraju velikim psima sa većim apetitom.
Prema njegovim rečima, najdelikatnije je pitanje balansa sastojaka, kao i način termičke obrade.
To, međutim, nije baš uvek lako, posebno ako se kuvana hrana kombinuje sa kupovnom. Svaki vlasnik psa će se složiti da je domaća hrana jeftinija i dostupnija. Pijaca je najbolji izvor sirovina za spremanje psećih gozbi. Ona, međutim, traži i vreme, prostor, ali i znanje i veštu kuvarsku ruku vlasnika.
Većina pasa voli da jede spremljene obroke, naročito ako je njihova osnova meso. Spremanje kućne hrane prilika je i da se ljubimcu “podmetnu” i namirnice koje nisu na listi najomiljenije pseće klope. To se posebno odnosi na povrće ili zrnevlje koje većina pasa (osim najproždrljivijih, poput labradora ili retrivera) vešto izbegava.
Stručnjaci za pseći jelovnik nemaju dileme da pored mesa osnovni sastojak domaćeg obroka treba da bude pirinač, ali i zeleno povrće – spanać, zelena salata, brokoli… Bez razlike kojoj rasi pripada pas, potrebno je da mu vlasnik dobro izbalansira sastojke u obroku.
Do toga se dolazi računanjem kalorijske vrednosti, koja treba da bude u skladu sa rasom i starošću psa. Najvažnije je da se zadovolje potrebe za hranljivim materijama u grupi namirnica.
Prema osnovnoj šemi pripreme hrane, meso bi trebalo da zauzima oko polovine ljubimčevog obroka, a povrće i pirinač po četvrtinu. Ovome treba dodati po jednu kašiku ulja, suvog kvasca ili jedno jaje sa ljuskom. Ne treba zaboraviti da je ovde reč o bazičnom ključu, jer balans sastojaka zavisi od više faktora – starosti, rase, aktivnosti, zdravlja psa.
Što se tiče mesa, uglavnom se preporučuje govedina (oko svinjskog uglavnom nema konsenzusa). U kućnom psećem meniju na smenu bi trebalo da se nađe i dobro kuvana testenina, džigerica, pileća srca, riba…
Najveći broj proizvoda suve pseće hrane koji se nalaze na tržištu napravljen je od sojinog brašna, kukuruza ili pirinča. Neki od najboljih, ali i najskupljih akcenat stavljaju na meso ili ribu, pri čemu uvek preti opasnost od loše proporcije sastojaka. Granule su uz to suve, dehidrirane i sa velikom koncentracijom hranljivih materija. Pandan u ljudskoj ishrani bila bi recimo instant supa iz kesice koja, ipak, po ukusu i hranljivosti ne može da se meri sa domaćom.
Alternativa granulama je meka konzervisana hrana, koje je takođe dosta na tržištu. Ona je potpuno po meri malim rasama, kojima je potrebna manja količina energije, ali kod većih rasa je druga priča. Njima su potrebne veće porcije, koje vlasnici pojačavaju dodavanjem hleba ili drugim namirnicama velike hranljivosti.
Najveća mana ove vrste ishrane jeste u maloj isplativosti, jer se po nemaloj ceni dobija srazmerno mala količina hrane. Uz to psu preti opasnost da dobije nedovoljno ili previše hranljivih sastojaka.
Kod pripreme hrane često se gubi deo njene vrednosti, jer prekomerno kuvanje uništava većinu vitamina, belančevina i minerala. Preporuka je zato da se meso kuva što kraće, odnosno treba težiti da je “omotač” obaren, ali da je unutrašnjost tkiva sirova. Ne treba smetnuti s uma da i domaća hrana nosi određene rizike koji su u mesu, a naročito iznutricama, gde se često mogu naći razvojni oblici parazita, koji lako mogu ući u telo psa. Zato treba posebnu pažnju obratiti na kvalitet i mesta gde se namirnice kupuju.
– pravi izbor je goveđe meso, koje bi trebalo da bude oko polovine obroka
– mesto ne prekuvavati, a supom natopiti pirinač ili žitarice
– umesto najčešćeg belog, bolje je koristiti integralni pirinač
– u ljubimčevoj porciji uvek su dobrodošle šargarepa i jabuka, najbolje rendane ili blago prokuvane
– dobar izvor ugljenih hidrata su sušene pahuljice od žitarica, a najbolje su ovsene, ražene ili ječmene (one se ne kuvaju nego natapaju supom ili sokovima od kuvanja povrća)
– tvrdo povrće najpraktičnije je narendati ili samleti i ukoliko je narendano ubaciti pri kraju kuvanja mesa na 2-3 minuta.