Alergija na hranu kod psa – simptomi i rešenje

Pas koji se uporno češe, gricka šape ili dobija upale ušiju često prvo navede vlasnika da promeni šampon ili posumnja na buve. Ipak, alergija na hranu kod psa može biti jedan od mogućih uzroka, naročito kada se tegobe vraćaju bez obzira na godišnje doba. Pre nego što izbacite namirnice nasumično, važno je razumeti šta alergija jeste, kako se proverava i zašto je strpljenje presudno za dobru dijagnozu.

Šta je alergija na hranu kod psa?

Alergija na hranu je reakcija imunog sistema na određeni sastojak koji pas unosi. Najčešće se govori o proteinima, jer ih imuni sistem često prepoznaje kao okidače, ali problem mogu predstavljati i drugi sastojci obroka. Pas može razviti reakciju i na hranu koju je jeo godinama bez ikakvih smetnji.

To nije isto što i intolerancija na hranu. Intolerancija uglavnom ne uključuje imuni sistem i češće izaziva probavne tegobe, poput gasova, mekše stolice ili povraćanja nakon određenog obroka. Granica u praksi nije uvek očigledna, pa je veterinarski pregled važan kada se simptomi ponavljaju.

PROČITAJ JOŠ

5 znakova da vaš pas/maca ima alergiju na hranu (i šta dalje)

Kako prepoznati da je pas bolestan: simptomi koje ne treba ignorisati

Takođe, nije svako češanje posledica hrane. Buve, alergija na polen i grinje, bakterijske ili gljivične infekcije kože, kontaktni iritansi i neki hormonski poremećaji mogu dati veoma sličnu sliku. Zato promena granula bez plana ponekad samo produžava potragu za pravim uzrokom.

Simptomi koje vlasnici najčešće primete

Kod pasa se alergija na hranu često prvo vidi na koži i u ušima, a ne samo kroz stomak. Pas može intenzivno lizati ili žvakati šape, češati lice, prepone, pazuhe ili područje oko repa. Koža može biti crvena, zadebljana, neprijatnog mirisa ili sa sitnim ranicama nastalim zbog češanja.

Ponavljane upale spoljašnjeg uha takođe zaslužuju pažnju. Ako pas često trese glavom, češe uši, ima tamniji sekret ili se iz uha oseća neprijatan miris, ne treba pretpostaviti da će promena hrane sama rešiti problem. Uho je potrebno pregledati i lečiti, jer alergija može biti podloga, ali infekcija zahteva posebnu terapiju.

Probavni znaci su mogući, ali nisu obavezni. Neki psi imaju učestaliju stolicu, proliv, povremeno povraćanje, nadimanje ili nelagodu nakon jela. Kod šteneta, starijeg psa ili psa koji gubi na težini, takvi simptomi zahtevaju bržu procenu veterinara, bez čekanja da nova hrana „pokaže rezultate”.

Kada je potrebno reagovati hitno

Oticanje njuške ili kapaka, otežano disanje, iznenadna slabost, kolaps, učestalo povraćanje ili krv u stolici nisu situacije za kućno ispitivanje hrane. Odmah pozovite veterinara ili dežurnu ambulantu. Teške, nagle reakcije su ređe od hroničnog svraba, ali mogu biti ozbiljne.

Kako veterinar postavlja dijagnozu

Ne postoji jedan jednostavan test iz krvi, dlake ili pljuvačke koji pouzdano potvrđuje alergiju na hranu kod psa. Takvi testovi mogu dati smernice u pojedinim situacijama, ali se ne smatraju definitivnom dijagnozom. Najpouzdaniji postupak je strogo sprovedena eliminaciona dijeta, uz prethodni pregled i isključivanje drugih čestih uzroka svraba.

Veterinar najpre uzima detaljnu anamnezu: kada su simptomi počeli, da li su stalni ili sezonski, čime se pas hrani, koje poslastice dobija, da li uzima lekove sa ukusom i kakvu zaštitu od spoljašnjih parazita koristi. Pregled kože, ušiju i stolice, a po potrebi i dodatne analize, pomažu da se ne previdi infekcija, parazit ili drugo oboljenje.

Eliminaciona dijeta traži doslednost

Tokom eliminacione dijete pas jede samo hranu koju je preporučio veterinar. To može biti kompletna veterinarska hrana sa hidrolizovanim proteinima ili obrok sa proteinom i ugljenim hidratom koje pas ranije nije jeo. Koji je izbor bolji zavisi od istorije ishrane, stanja psa, budžeta i toga koliko je realno da se režim strogo poštuje.

Dijeta najčešće traje najmanje osam nedelja, a nekim psima je potrebno i duže. Za to vreme nema ostataka sa stola, keksića, žvakalica, kostiju, sušenog mesa, zalogaja koje daju komšije niti hrane drugog ljubimca iz domaćinstva. Čak i mala količina ranije hrane može pokvariti rezultat i vratiti vas na početak.

Poseban izazov mogu biti paste, suplementi i lekovi sa aromom mesa. Ne prekidajte propisanu terapiju na svoju ruku, već pitajte veterinara postoji li odgovarajuća alternativa. Ako pas živi sa više ljubimaca, hranite ih odvojeno i sklanjajte činije čim završe obrok.

Kada se simptomi značajno povuku, veterinar može predložiti kontrolisano vraćanje ranijeg sastojka ili hrane. Ako se tegobe vrate, veza sa hranom postaje mnogo verovatnija. Ovaj korak je koristan jer sprečava da pas doživotno bude na restriktivnoj ishrani bez jasnog razloga.

Koje namirnice mogu biti okidač?

Piletina, govedina, mlečni proizvodi, jaja, pšenica i soja često se pominju kao potencijalni okidači, ali nijedna namirnica nije „krivac” za svakog psa. Najvažnije je šta je konkretan pas jeo tokom života i na šta je pokazao reakciju. Nije dobro unapred izbaciti veliki broj sastojaka samo zato što se često nalaze na listama sa interneta.

Zamena jedne komercijalne hrane drugom, pri čemu obe sadrže slične proteine, uglavnom ne predstavlja pravi dijagnostički pokušaj. Takođe, oznake poput „bez žitarica” ili „prirodno” same po sebi ne znače da je hrana pogodna za psa sa sumnjom na alergiju. Presudan je sastav, mogućnost kontrole unosa i nutritivna potpunost obroka.

Domaće kuvana dijeta nekad ima mesto u dijagnostici, ali samo kada je pažljivo sastavljena sa veterinarom. Ishrana od piletine i pirinča tokom više nedelja nije uravnotežen obrok i može dovesti do manjka važnih nutrijenata, posebno kod štenaca, skotnih kuja i pasa sa hroničnim bolestima.

Šta da radite dok čekate pregled

Vodite kratak dnevnik. Zapišite sve što pas pojede i popije, uključujući poslastice, dodatke ishrani, žvakalice i lekove. Beležite stanje kože, ušiju i stolice, a fotografišite promene na koži na svakih nekoliko dana pri sličnom svetlu. Takve beleške veterinaru često znače više od sećanja da se pas „češće češe”.

Nemojte uvoditi više promena odjednom. Ako istog dana promenite hranu, šampon, antiparazitik i poslastice, biće teško utvrditi šta je uticalo na stanje. Redovna zaštita od buva i krpelja ostaje važna, jer i jedan ujed buve može znatno pogoršati svrab kod osetljivog psa.

Ako je koža već upaljena, samo promena ishrane možda neće brzo doneti olakšanje. Veterinar može proceniti da li su potrebni lekovi protiv svraba ili terapija za sekundarnu infekciju. Cilj nije samo pronaći okidač, već i prekinuti začarani krug češanja, oštećene kože i infekcije.

Život psa nakon potvrđene alergije

Kada se utvrdi problematični sastojak, rešenje je najčešće dugoročno izbegavanje tog sastojka. Mnogi psi tada žive sasvim normalno, sa zdravijom kožom, mirnijim ušima i manje stomačnih problema. Važno je da svi ukućani znaju pravila, jer dobronameran zalogaj šunke ili keks tokom šetnje može izazvati povratak simptoma.

Čitajte deklaracije, ali ne očekujte da ćete svaku reakciju predvideti bez greške. Sastavi proizvoda se mogu menjati, a pojedini psi imaju i alergiju na hranu i alergiju iz okruženja. Ako se svrab nastavi uprkos strogoj potvrđenoj dijeti, to ne znači automatski da dijeta ne vredi – možda postoji još jedan okidač koji treba otkriti.

Strpljivo sproveden plan uz veterinara daje psu najbolju šansu da se oseća dobro, a vama da konačno prestanete da nagađate šta mu smeta.