Najčešći simptom alergije je svrab kože. Ako primetite da se pas češće češe, liže ili grize, postoji mogućnost da pati od alergije.

Tekst: dr vet. med. Mila Savić za magazin Pas, Foto: Shutterstock

I naši ljubimci su podložni alergijama, baš kao i ljudi. Problem može da nastane kad se alergeni udišu, progutaju ili dođu u kontakt s kožom vašeg ljubimca. Kad telo pokuša da se oslobodi ovih supstanci, dolazi do pojave reakcija na koži, u respiratornom ili digestivnom sistemu. Najčešći simptom alergije kod životinja je svrab kože. Ako primetite da se vaš pas češće češe, liže ili grize, postoji mogućnost da pati od alergije i potrebno je da ga odvedete veterinaru.

Opadanje dlake u pečatima, otvorene rane, upala kože, kijanje i kašljanje takođe upućuju na mogućnost postojanja alergijske reakcije. Srećom, moguće je smanjiti izloženost alergenima i na taj način omogućiti ljubimcu da se, uz odgovarajuću terapiju, brže i lakše oporavi.

Svaki pas nezavisno od pola i starosti može razviti preosetljivost na bilo koju supstancu u svakom trenutku svog života. Alergijske reakcije često izazivaju trave, polen, prašina, kućne grinje, perje, hrana, dim cigarete, sredstva za čišćenje, buve i ostali insekti.

Nајčеšćе аlеrgiје koje se kod pasa javljaju jesu alergija na hranu, buve i atopije.

Nutritivna alergija

Nutritivna alergija u osnovi ima hipersenzitivnu reakciju na alergene hrane. Kod nutritivne alergije nema dokaza da se radi o genetskoj predispoziciji, kao ni o predispoziciji koja je u vezi sa starošću, rasom ili polom životinje.

Svrab je najčešća manifestacija nutritivne alergije. Psi alergični na neku od nutritivnih supstanci osim svraba koji može biti generalizovan u području glave ili stomaka, mogu razviti i hroničnu infekciju uha, kao i gastrointestinalne probleme kao što su dijareja i povraćanje.

Alergija se često javlja na svinjetinu, jaja, mlečne proizvode, piletinu. Dijagnoza nutritivne alergije bazira se na anamnezi, kliničkoj slici i eliminacionoj dijeti, odnosno obrocima sačinjenim od vrste hrane koju životinja ranije nije uzimala. Ova dijagnostička dijeta trebalo bi da traje najmanje dva meseca. Ukoliko se simptomi alergijskog oboljenja tokom tog perioda povuku, može se postaviti dijagnoza alergije na hranu.

Nakon postavljene dijagnoze, u ishranu se sistematski (na sedam dana), uvodi jedan po jedan proteinski sastojak obroka (junetina, piletina, riba..) i prati reakcija. Pojava svraba ukazuje da određeni sastojak dovodi do pojave alergijske reakcije i da ga nije poželjno koristiti u ishrani ljubimca. Jedina odgovarajuća terapija nutritivne alergije jeste izbegavanje hrane koja je izaziva.

Alergija na buve (i druge insekte)

Uzrok pojave ovog tipa alergije jeste pljuvačka buve, tačnije antigeni pljuvačke. Prvi znak je najčešće na bazi repa, ali može se pojaviti i oko ušiju i na glavi, zatim u predelu abdomena i vrata. Pojavljuje se gubitak dlake zbog preteranog grebanja, grizenja i lizanja određenih regija. Trebalo bi paziti da se ta područja kasnije ne inficiraju. Dijagnoza se postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, nalaza parazita ili njihovih izlučevina testom na belom papiru.

Terapija se bazira na uništavanju buva na životinji i u ambijentu, primeni glukokortikoida i antibiotika kad je to neophodno.

Prevencija je najbolji tretman protiv pojave alergije koje izazivaju buve. Postoje različiti proizvodi za prevenciju buva koji se mogu mesečno nanositi na kožu pasa. Ljubimci koji žive van kuće mogu preneti buve onima koji žive u zatvorenom prostoru. Osim na pljuvačku buve, hipersenzitivna reakcija se može javiti i na ujed komarca, prisustvo šugarca, ubod krpelja. Insekti koji ne zavise od domaćina (pčele, ose, obadi) ubrizgavanjem otrova mogu da izazovu po život opasne reakcije, gde je neophodno da u što kraćem vremenskom roku interveniše veterinar.

Atopija (atopijski dermatitis, alergijska inhalaciona dermatoza)

Ove alergije su česte i uzrokovane su jakom reakcijom organizma na čestice vazduha poput plesni, polena, grinja, trave. Najznačajniji vidljivi simptom atopije je svrab odnosno češanje kao njegova manifestacija. Svrab je izražen po licu, ušima, grudima, stomaku, mada može biti i generalizovan. U ozbiljnijim slučajevima javljaju se otežano disanje i stalno kijanje. Važno je u ovim slučajevima otkriti na koji alergen je alergičan pas, što je u slučaju inhalirajućih agenasa izazov.

Dijagnoza atopije se bazira na istoriji bolesti, kliničkom pregledu i intradermalnom testiranju i/ili serološkom testiranju. Intradermalni kožni test omogućava veterinaru da bliže otkrije uzrok alergije i propiše terapiju. Terapija atopije može biti specifična ili simptomatska. Specifična se zasniva na izbegavanju inkriminisanog alergena i hiposenzibilizaciji, a simptomatska na primeni antihistaminika i glukokortikoida topikalno i sistemski.

Izloženost ljubimca inhalirajućim alergenima možete smanjiti tako što ćete u sezoni polena koristiti prečišćivače vazduha, češće brisati prašinu, usisavati i izbegavati pušenje. Atopija je često sezonska. Alergije izazvane ambrozijom preovlađuju u jesen, dok alergije prouzrokovane grinjama imaju tendenciju da budu učestalije tokom zime, kad životinje provode više vremena u zatvorenom prostoru. Ipak, polen može predstavljati problem tokom cele godine, ali je najteže kad se drveće oprašuje u proleće. Koncetracija polena u vazduhu je najviša u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima, pa izbegavajte duge šetnje i istrčavanje ljubimca u tom periodu.