Psi mogu odlično da „nanjuše“ ljudske emocije i tačno osete kroz šta prolazi njihov vlasnik. Kad smo tužni, ponašaju se kao pravi najbolji prijatelji, a izuzetno su efikasni kao deo terapije za različite probleme s mentalnim zdravljem. Neko bi to nazvao intuicijom, predosećajem ili „šestim čulom“, ali postoje jasna naučna objašnjenja za ove sposobnosti.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Predstavićemo vam 11 stvari koje vaš pas može da namiriše o vama, ali i zašto i odakle potiču takve „moći“.

Psi znaju kad smo tužni

Dok sedite tužno na ivici kreveta, vaš pas vas tiho posmatra iz ugla sobe. Nakon određenog vremena možda će prići, leći pored vaših nogu ili vam spustiti glavu na krilo. U njegovim očima veoma lako možete pronaći neki vid utehe. I to nije samo zato što ste njegova ljudska porodica i što saoseća s tugom njemu bliske osobe. Prići će svakome za koga proceni da je na neki način uznemiren, makar bio i stranac.

Prema studiji objavljenoj u žurnalu Animal Cognition, psi će pre prići nekome ko plače nego nekome ko priča ili mumla. Uz to, na zvuk jecanja reaguju submisivnim ponašanjem – povijanjem repa ili spuštanjem glave. Još uvek nije sigurno da su sposobni da osećaju empatiju, ali svakako su u stanju da razluče tugu od ostalih emocija.

Sumnjamo da su baš sposobni da osećaju našu bol, s obzirom na to da se pokazalo – kad vlasnici glume srčani udar ili se prave da su zaglavljeni ispod nameštaja, psi ne rade ništa, ili bar ne idu po pomoć (toliko o Lesiju).

Psi mogu da osete namere ljudi

Čini li vam se da tačno znaju kad treba da se desi nešto što nije po njihovoj volji – kupanje, odlazak kod veterinara, rezanje noktiju? Nekoliko studija je potvrdilo da psi tumače naše namere tako što tumače naše ponašanje. Koristeći kontakt očima prate naš pogled kako bi prepoznali šta nam je na umu, o čemu razmišljamo i šta ćemo da uradimo.

Na primer, ako gledamo u kadu i dozivamo ga, zna da je vreme za kupanje (i preventivno pobegne). Obično se navodi da su psi mentalno na nivou dvogodišnjeg deteta, što znači da okvirno mogu da razumeju oko 165 reči i da protumače govor tela.

Psi mogu da namirišu bolest

Naučno je potvrđeno da psi imaju sposobnost da svojim neverovatnim čulom mirisa detektuju bolesti poput kancera. Ne kaže se džabe da treba da posetite lekara ukoliko pas previše pažnje posvećuje određenom delu vašeg tela.

Isto kao što dobro namirišu drogu i eksploziv, lako detektuju suptilne telesne mirise i hemijske promene u telu koje signaliziraju bolest. Neki su čak u stanju da nekoliko minuta do sat vremena ranije upozore vlasnike koji boluju od epilepsije da će doživeti napad.

Psi znaju kad smo uplašeni

Još jedna supermoć koja zavisi od čula mirisa. Ako se uplašite, vaš ljubimac će to znati istog trenutka, jer može da nanjuši hormon adrenalin koji se povezuje sa strahom i opasnošću, i da prepozna karakterističan govor tela. Veći psi čuvari, kao što su doberman ili rotvajler, odmah će pojuriti da vas zaštite i odbrane od pretnje, dok će manji imitirati vaše ponašanje.

„Preuzeće“ vaš strah, postaće uznemireni i anksiozni. Mali savet: ukoliko želite da ih umirite, prvo regulišite i umanjite sopstveni strah. Osećanje smirenosti će se preneti i na njih.

Psi prepoznaju nepravdu 

Kao i brojne druge životinje, psi su osetljivi na nepravdu. Slično kao i šimpanze koje znaju razliku između dobrog i lošeg, spremne su da kazne pripadnike svoje vrste koji krše pravila.

Jedno istraživanje rađeno u Austriji pokušalo je da testira šta se desi kad se polovina psećih ispitanika nagradi za uspešno izvođenje zadatka, a polovina ne dobije ništa.

Kao što to inače biva s decom, psi koji nisu dobili nagradu postali su vidno uznemireni kad su shvatili da su njihove kolege nagrađene. Počeli su da grebu i nestrpljivo cvile. Međutim, nisu baš u stanju da prave razliku u pogledu veličine nagrade. Ako jedan pas dobije kobasicu a drugi komad hleba – oboje će biti srećni i zadovoljni.

Osećaj za nepravdu se ne odnosi samo na materijalno, pa će tako primetiti i ukoliko je preraspodela vlasnikove ljubavi nepravedna. Zato su ljubomorni kad se pojavi novi ljubimac ili kad se zapostave usled dolaska bebe u kuću ili novog romantičnog partnera.

Psi osećaju da ste ljuti

Intuicija i osetljivost im omogućavaju da osete vlasnikov bes, ali problem je što ne znaju uzrok besa. Ako povisite ton i načinite tipičan gest rukom koji označava prekor, prepoznaće da su u nevolji, postaće submisivni, uplašiće se ili cviliti.

Ali vrlo lako mogu da pomešaju lončiće i vaš stres i ljutnju pogrešno protumače kao da je usmerena na njih čak i kad nisu uradili ništa loše. Posledično se desi da promene ponašanje iako za tim nema nikakve potrebe ili da postanu isfrustrirani u nedostatku vlasnikove doslednosti.

Važno je biti odgovoran u njihovom prisustvu, posebno kad smo uznemireni, kako ih ne bismo bespotrebno uznemiravali.

Psi znaju da li ste darežljiva osoba

Darežljivost je usko povezana s dobrotom i pravednošću. Pas zna kad ste darežljivi i altruistični a kad sebični, i to sve na osnovu tona glasa i prepoznavanja emocija (posebno besa).

U istraživanju u kome su psi posmatrali set glumaca koji dele hranu s beskućnicima ili set glumaca koji beskućnike teraju na agresivan način, potvrdilo se da nas psi procenjuju na osnovu akcija koje preduzimamo. Kad je isti set glumaca pozvao psa, reagovali su i prilazili samo darežljivima, dok su agresivnu grupu izbegavali.

Psi su dobroćudne životinje, pa slično očekuju i od ljudi. Primećuju dobrotu i uzvraćaju ljubavlju, dok na sebičnost reaguju strahom ili nedostatkom poverenja.

Psi mogu da nanjuše trudnoću

Ovo nije zabluda ni urbana legenda. Vlasnice su u pravu kad tvrde da tokom njihove trudnoće psi postaju pažljivi, puni ljubavi i zaštitnički nastrojeni.

U poodmaklom stadijumu, skloni su da njuše, dodiruju njuškom stomak i na njega spuste glavu. Takođe, izgleda da je tačno da mogu da namirišu trudnoću daleko pre nego što i sama žena sazna da je trudna.

Nekoliko faktora bi moglo da se ponudi kao objašnjenje. Među prvima je promena mirisa. Trudnice imaju izmenjenu telesnu hemiju usled hormonskih promena što dovodi do promene mirisa, a psi to veoma lako prepoznaju. Trudnoću mogu bukvalno da namirišu. Za promenu fizičkog izgleda i nisu potrebne neke detektivske sposobnosti, ali pas lako primeti da vlasnica hoda sporije ili da joj stajanje teško pada.

Na kraju, osetljivi su i na promene emocija i raspoloženja, pa letargija, umor i mučnina ne mogu da im promaknu.

Psi znaju da ste u žalosti

Ne znamo još uvek koliko psi razumeju pojam smrti, ali brojne su priče o psima koji danima tuguju za svojim vlasnicima ispred prazne kuće ili groblja. Ukoliko izgubite nekog bliskog, pas razume da ste u žalosti i verovatno će i sam proći kroz period tugovanja. Postaće još pažljiviji i više povezan s vlasnikom, a neki čak i zavijaju izražavajući tugu.

Psi znaju kad nekog ne volite

Kad smo srećni, naše telo uspušta dopamin i serotonin. Isto se dešava i kad ugledamo nekog koga ne volimo i ko nam se ne sviđa, samo što je u pitanju potpuno drugačiji set hemijskih supstanci povezanih s mržnjom, prezirom i strahom.

Vaš pas detektuje hemijske promene, i nije baš oduševljen osobom koja ih je izazvala. Naravno, veliku ulogu igra i vaš govor tela. Pošto ste vi njihov centar sveta i bezuslovno vas vole i podržavaju, oponašaće vaše reakcije i neće im se dopasti ljudi koje ne volite.

Pas zna kad se ne može osloniti na vas

Novije istraživanje pokazuje da psi prepoznaju kad ih pogrešno navodimo i kad ne mogu da se oslone na naše signale.

Pred grupom od 34 pseća ispitanika, eksperimentatori su u jednom slučaju pokazivali na kontejner u kome je sakrivena hrana, dok su u drugom slučaju pokazivali na prazan kontejner. Zatim, u drugom delu, svi su uperili prst u tačan kontejner koji skriva hranu. Međutim, psi nisu reagovali na signalizaciju grupe eksperimentatora koja ih je u prvoj „rundi“ prevarila. Koristili su prethodno iskustvo kako bi procenili ko je pouzdan vodič i na koga mogu da se oslone u budućnosti.

Upravo ova ljudska nepredvidljivost i nedoslednost može kod psa da izazove stres, agresiju i strah. Psi čiji su vlasnici skloni nedoslednosti, često imaju poremećaje u ponašanju.