Partner za trčanje - Pet Magazine
pas
Od petmagazine.rs - 08/12/2020

Partner za trčanje

Ukoliko želite da vaš pas trči sa vama, savetujemo vam da se pažljivo raspitate da li rasa koju imate može da podnese takav trening, jer ne bi trebalo da očekujete od francuskog buldoga ili bišona da džogira sa vama

Piše: magazin “Pas”

Verovatno ste videli pse kako srećno trčkaraju sa svojim vlasnicima, nestrpljivo držeći korak s njima i zabavljajući se, ali ste sigurno videli i one koji se vuku pokušavajući da dođu do daha, trčeći prebrzo dok njihov vlasnik povlači povodac. I naravno, pitate se da li je dobro voditi psa sa sobom na trčanje, jer ste sigurno čuli uzjavu: “Psi su za kratke staze, a ne za velike razdaljine.” Ili suprotno: “Gojaznost pasa predstavlja problem, a trčanje je dobar način da ostanu zdravi.” I opet, obe ove izjave su tačne za neke pse, a netačne za druge.

Kada je reč o utvrđivanju da li je trčanje bezbedno za vašeg psa, treba uzeti u obzir mnogo faktora.

Rasa je bitna

Postoji nekoliko rasa koje su posebno uzgajane za rad koji uključuju naporne aktivnosti. Na primer, haskiji su sposobni da trče dugo i po lošim vremenskim uslovima. Australijski ovčari mogu provesti dane i dane na poljima čuvajući stoku, dok su hrtovi uzgajani za trke. Neke rase su građene za brzinu, a druge za daljinu.

Ako ste trkač na duže staze, onda su vajmarski ptičar, vižla, zlatni retriver, labrador, ridžbek, dalmatinac ili graničar vrste pasa pogodne za vas i vaše aktivnosti. Generalno, veće rase sa dugim nogama lakše će držati korak s vama tokom trčanja.

Za kratke, brze staze, predlažemo kao partnera, hrta, pitbula, setera, bigla ili belgijskog ovčara. Ovi psi mogu da idu na “produženi džoging”, međutim, oni su više “napravljeni” za to da uživaju u igri zvanoj donošenje nego za trčanje.

Brahiocefalični psi nisu pogodni kao partneri za trčanje. Tu spadaju mops, buldog, francuski buldog, bokser, pekinezer, ši-cu i bilo koji drugi pas sa “spljoštenim” licem. Respiratorni trakt ovih pasa je “smešten” u manjem prostoru, što znači da se oni brzo pregrevaju i teže dišu, i jednostavno nije dobro za njih da trče duži vremenski period.

Generalno, manji psi ili psi sa kratkim nogama imaju poteškoće u držanju koraka sa ljudima kada je trčanje u pitanju. Možda će moći da istrče kratku stazu, ali ako planirate da ih povedete na trčanje, morate obratiti pažnju na njih i shvatiti da vi jednim korakom prelazite mnogo više terena nego oni.

Ne pokušavajte da trčite duge trase sa jazavičarem, korgijem ili bilo kojim psom čije su noge kratke u odnosu na telo. Oni jednostavno nisu stvoreni za takvu vrstu aktivnosti.

Godine

Psi koji su premladi ili prestari ne bi trebalo dugo da trče jer njihovo telo može pretrpeti štetu zbog toga. Štenci, čije se kosti i zglobovi još uvek razvijaju, mogu se razboleti od hroničnih bolesti ako počnu da trče prerano.Veće rase se razvijaju sporije od njihovih manjih kolega, pa će im trebati dodatno vreme pre nego što porastu dovoljno za trčanje. Generalno, štenci ne bi trebalo da trče duge trase pre nego što napune osam meseci, a ako nećete da se rukovodite ovim, najbolji način da utvrdite da li je pas dovoljno star da počne da trči sa vama jeste da pitate veterinara.

I starijim psima trčanje može biti teško, jer nisu izdržljivi kao mlađi. Artritis može da izazove bolove u zglobovima, a trčanje će samo pogoršati bol. Takođe, ako vaš ljubimac ima problem sa srcem ili disajnim putevima, bilo koje rase da je, trčanje je za njega jednostavno zabranjeno.

Savetujemo vam i da vašeg već odraslog psa vodite na redovne veterinarske preglede kako biste bili sigurni da je fizički sposoban da se nosi sa stresom koji trčanje nosi sa sobom.

Zdravstvena pitanja

Bez obzira na to koliko je pas star, trebalo bi da se konsultujete sa veterinarom pre bilo kakvih promena u režimu vežbanja. Bilo koji pas, bez obzira na godine, pol ili rasu, mogao bi da ima neko zdravstveno stanje koje bi trčanje učinilo opasnim. Problemi sa srcem, respiratornim organima, mišićima, kostima i zglobovima mogu učiniti vašeg psa podložnim drugim povredama usled naporne fizičke aktivnosti.

Pas koji nije u formi treba da izgradi snagu i izdržljivost, baš kao što to čine ljudi. Kada započinjete novu rutinu, idite polako i trčite kraće trase. Ne povećavajte razdaljinu za više od pet procenata svake nedelje.

Čak i psi koji su u formi treba da slede rutinu da bi ostali zdravi i da bi izbegli povrede tokom trčanja. Baš kao i ljudi, psi moraju da se zagreju pre nego što izađu napolje ili mogu rizikovati da previše opterete mišiće. Zato veterinari savetu da počnete sa nekoliko minuta hoda ili polakog trčanja pre nego što postignete punu brzinu.

Nemojte psa voditi na trening odmah nakon obroka, bez obzira na to koliko je on zdrav. To može dovesti do širenja želuca i sindroma volvulusa, odnosno nadimanja, koje može biti opasno po život.

Pas tokom treninga mora da uzima dovoljnu količinu vode, ali unošenje mnogo vode odjednom takođe može dovesti do nadimanja.

****

Uvek treba da uzmete u obzir vreme pre nego što psa povedete na trčanje. Određene rase, poput sibirskih haskija, mogu trčati na niskim temperaturama, dok druge rase bolje podnose vrućinu. Rizici hladnog vremena uključuju hipotermiju, ozebline, trovanje antifrizom i oštećenje šapa od soli. Ako vaš ljubimac nema prirodnu zaštitu od hladnoće, tj. debelu dlaku, razmislite o kupovini jakne. Rizici po vrućem vremenu uključuju toplotni udar, dehidrataciju, oštećenje šapa zbog vrelog pločnika i prisustvo više ljudi i pasa napolju, koji bi mogli da izazovu probleme.

Pravite česte pauze da bi mogao da uzme vodu.

Related Posts

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *