Mačke terapeuti: Umiruju, leče i usrećuju

561
macka i vlasnica

Za mačke se kaže da su „lek protiv depresije”, jer maženje s njima, dodir njihovog krzna, zvuk i osećaj njihovog predenja u čoveku stvaraju osećaj zadovoljstva i sreće.

Tekst: Ivana Labović, magazin “Mačka”; Foto: Shutterstock

Kada se pomenu terapeutske životinje, većina ljudi najpre pomisli na pse i na konje, koji već decenijama odraslima i deci širom sveta pomažu da ozdrave ili da se bolje osećaju. Poslednjih godina, prvenstveno u Sjedinjenim Američkim Državama, u ulozi terapeuta sve češće možemo videti i – mačke. U ovoj zemlji, mace se najčešće mogu sresti na aerodromima, gde putnicima pomažu da ublaže strah od letenja; u domovima za stare, gde predu u naručju seniora; u ustanovama za terminalno obolele pacijente, a sve češće i u obdaništima i školama za mališane koji pate od autizma.

Pet terapija

Odgovor na pitanje kada su mačke, i životinje uopšte, počele da se koriste u terapijske svrhe, i koliko nam zapravo pomažu kada je reč o našem fizičkom i psihičkom zdravlju, potražili smo od dr vet. med. Dunje Kovač, stručnjaka za ponašanje životinja.

‒ Sa razvojem naučnih disciplina koje se bave proučavanjem veze čovek–životinja, krajem 20. veka, došlo se i do novih saznanja na koji način životinje uopšte, pa i kućni ljubimci, mogu da utiču na zdravlje i psihu ljudi. Ustanovljeno je da životinje izazivaju uglavnom pozitivne efekte i reakcije, kako kod dece tako i kod starijih osoba. One mogu da umire osobe s tremorom ili s napadima anksioznosti, ali i da poboljšaju imuni sistem i raspoloženje starijih osoba, a kod dece kućni ljubimac doprinosi razvoju mentalne stabilnosti i empatije. Tako je tzv. terapija sa životinjama (animal therapy) počela da se razvija i da dobija svoje zvanične oblike. Jedna od prvih i najpoznatijih je hipoterapija (terapija uz pomoć konja) – terapeutsko jahanje namenjeno deci sa smetnjama u razvoju i motoričkim smetnjama. Potom, polako se počelo s terapijom s kućnim ljubimcima (pet therapy), gde su najviše zastupljeni psi i mačke, ali i glodari (hrčci, zečevi), koji su uključivani u tretmane osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju. Ovo je već ustaljena praksa u svetu, te takve životinje terapeuti mogu da ulaze u bolnice, vrtiće, rehabilitacione centre, gerontološke domove i razne druge ustanove koje se bave lečenjem i brigom o zdravlju ljudi – ističe naša sagovornica.

Terapija u Srbiji

Kako kaže dr Kovač, u našoj zemlji „pet terapija” kao takva zvanično ne postoji.

‒ Ona nije prepoznata od strane zakonodavstva, tj. nije uvrštena ni u jedan zakonski okvir. Ali to ne znači da ona nije dozvoljena i da ne može da se sprovodi, jer sve zavisi od dobre volje pojedinca. Najveći problem i prepreku predstavlja to što se životinje ne mogu uvoditi u zdravstvene ustanove, a one su upravo tamo i najpotrebnije.

Mačke

Kada je reč o mačkama, naša sagovornica ističe da one mogu biti izvrsne terapeutske životinje, i to iz nekoliko razloga.

‒ Mačke mogu da budu terapeuti, i to veoma dobri, ali sve zavisi od pacijenta i od situacije. Ako bi se zakonska regulativa i stvarala, za mačke bi se pre dobilo zeleno svetlo nego za pse jer su one male, lako se prenose u transporteru, generalno su čistije nego psi (kućne mačke ne izlaze napolje), imaju manje alergena na sebi, mirnije su, nisu toliko vokalne kao psi i prave manje nereda.

macka se mazi

Dragoceno društvo

Iskustvo i brojna naučna istraživanja pokazala su da su mace dragoceno društvo prvenstveno starijim osobama.

‒ Tako je, mačke su mnogo pogodnije za starije osobe. Generalno, one nisu baš ljubitelji dece. Naravno, ima izuzetaka, ali to su mačke koje su od svog najranijeg doba rasle sa decom, pa su navikle na njih. Ako želimo da mačke koje se nikada nisu susrele sa decom sad kad su odrasle upoznajemo s njima ‒ to dosta teško ide. Na prvom mestu je to da se one ili boje dece, ili ih smatraju za „plen”, pa neretko umeju da ih „love”, što baš nije prijatno. Mačke su fino i suptilno društvo, daju osećaj mirnoće i sigurnosti, i to često pogoduje starijim i usamljenim osobama kojima bi pas predstavljao preveliku obavezu. Za mačke se kaže da su „lek protiv depresije” jer maženje sa njima i dodir njihovog izuzetno mekanog krzna, kao i slušanje i osećaj njihovog predenja, u čoveku stvaraju osećaj zadovoljstva i sreće, luči se hormon sreće ‒ serotonin, a to je upravo suprotno od depresije. Zbog tog umirujućeg efekta mačke su pogodne za nervozne i anksiozne osobe, takođe za srčane bolesnike i ljude koji pate od visokog krvnog pritiska. Osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti maženjem mačke smiruju svoje tremore i mnogo lakše obavljaju svakodnevne aktivnosti.

Autizam

Postoje podaci da su dragoceno društvo mališanima koji pate od autizma, ali naša sagovornica ističe da su u tom slučaju psi ipak bolji pomagači.

‒ Kada je reč o autizmu kod dece, za takve terapije i aktivnosti pogodniji su psi, jer su oni zahtevniji po pitanju aktivnosti i izvršavanja zadataka i traženja rutine, a to je ono što deci sa autizmom treba – rutina i konkretni zadaci. Sa mačkama toga nema, one nemaju šetnje, nemaju rutinu hranjenje, ne izvršavaju komande i one stoga nisu interesantne takvoj deci. Porodica koja ima dete sa autizmom može da nabavi mače, da ono odrasta uz dete, i ono može da bude od velike pomoći kada dete ima napade i da umirujuće deluje na njega, ali i to je retko jer mačke uglavnom beže od svega što ih uplaši.

Trening

I laicima je jasno da su treningu i obuci mnogo skloniji psi, pa nas je zanimalo kako se mace obučavaju da budu terapeutske životinje.

‒ Obuka je kod mačaka vrlo malo verovatna, i do sada to nije ni pokušavano. Mačke su isključivo terapeuti za maženje i kao društvo. Sa mačkama nema „donošenja loptice” i one su uglavnom sušta suprotnost od pasa.

macka i pas

Psi terapeuti

Iako potrebna, ovakva vrsta terapije i pomoći u Srbiji nije zakonski definisana pa je stoga i dalje prilično retka.

‒ Za sada u Srbiji postoji samo jedan obučeni terapeutski pas, i to je Lara, iz Centra za pet terapiju „Prijateljska šapa” u Novom Sadu. Kod nas psi ne mogu da ulaze u škole, bolnice i druge javne ustanove. U gradski javni prevoz mogu samo mali psi, i to u transporteru, međutim sve je više pet-friendly lokala, hotela i tržnih centara. Da bi se psi zvanično uvrstili u terapiju sa odraslima i decom, neophodno je da se stvori zakonski okvir i da se definišu jasna pravila kad i ko može da koristi životinje u tu svrhu. Kada je reč o rasama koje su se najbolje pokazale kada je reč o terapeutskim životinjama, to su pre svega labradori, ali i bernski planinski psi, zlatni retriveri, border koliji, pa i mešanci. Sve zavisi od toga za koju aktivnost se koji pas tačno koristi.

Lekoviti pomoćnici

Zanimalo nas je i u kojim to situacijama (pri kojim tegobama, oboljenjima, stanjima) psi predstavljaju naše najbolje saputnike i pomoćnike.

‒ Postoji nekoliko kategorija pasa pomoćnika. Imamo pse vodiče i oni su namenjeni slepim i slabovidim osobama, onda imamo pse pomagače, koji su uglavnom namenjeni osobama sa lokomotornim problemima – cerebralna paraliza, spina bifida, paraplegija. Postoje i terapeutski psi koji najviše rade sa decom koja pate od autizma, ali imamo i pse za emotivnu podršku koji su kao „prepisani” lek osobama sa psihičkim problemima – anksioznošću, fobijama ili depresijom.

Moć predenja

Vibracije mačjeg predenja su u stvari ono što ima terapijsku moć. Zna se da su mačke pomagale ljudima u lečenju infekcija, depresivno-anksioznog poremećaja, posle operacija i u drugim stanjima, pokazuju istraživanja. Naučnici kažu i da držanje mačke može da smiri živce, snizi krvni pritisak, pomogne da se preduprede i tretiraju kardiovaskularne bolesti, rak i hronični bol, zatim da pospešuje imuni sistem, pa čak i produžava život. Postoje i argumenti da terapijske životinje mogu da deluju isto ili čak i bolje od konvencionalnih farmaceutskih lekova za smirenje kod snižavanja nivoa stresa i bolesti krvnog pritiska, i to tako što usporavaju rad srca.

Temperament

Najvažnija odlika terapeutske mačke je njihov temperament. Dobra terapeutska mačka mora da bude druželjubiva, strpljiva, samouverena, uvek nežna i mora blago da reaguje u svakoj situaciji. Terapeutska mačka mora da uživa u društvu ljudi, da voli da se mazi i da dobro podnosi nespretne ljude. Ove životinje uvek moraju biti smirene kada ih različiti ljudi uzimaju u ruke. Moraju se lako adaptirati na medicinsku opremu, invalidska kolica, kao i na zvuke medicinskih aparata.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here