Kašalj kod mačaka nije naivan i trebalo bi ga ozbiljno shvatiti

Tekst: dr vet. med. Srđan Obradović iz Veterinarske ambulante „Obivet”, Foto: Shutterstock

Obično za nešto sto ćemo lako i bez poteškoća uraditi kažemo „mačji kašalj”, ali u svetu pripitomljenih tigrova upravo je suprotno.

Zašto kašlju

Kašalj je refleks kojim organizam pokušava nešto da izbaci ili da oslobodi kardiorespiratorne puteve, nevezano za to da li se radi o infektivnom ili o neinfektivnom uzroku. Kašalj nije uobičajeno ponašanje kod mačaka i sigurno se vlasnici dosta iznenade, pa čak i uplaše kada ga čuju od svog ljubimca. Kod ljudi, na primer, potpuno je normalno zakašljati se čak i nekoliko puta u toku dana.

Klinička slika

Vlasnicima je nekad veoma teško da objasne veterinaru kliničku sliku kašlja – da li je sve počelo kijanjem (što obično ukazuje na to da je reč o virusu), ili su vlasnici stekli utisak da mačka proizvodi zvuk sličan zviždanju (na primer kod astme).

Simptomi

Simptomi su veoma različiti u zavisnosti, naravno, od samog uzroka kašlja i od dužine trajanja bolesti. Neki od najčešćih simptoma su apatija, gubitak apetita, bezvoljno kretanje, mršavljenje, povraćanje i, naravno, suvi ili vlažni produktivni kašalj i gušenje.

Uzroci

Najčešći uzroci kašlja kod mačaka su:

– paraziti

– bakterijske i virusne infekcije

– alergije

– astma

– kuglice od dlake

– gljivična infekcija pluća

– bolesti srca

– srčani crv

– hemijski uzročnici, među kojima posebno valja naglasiti duvanski dim

– neoplastične promene (rak pluća)

Dijagnoza

Kako se ponašati kada primetite kašalj kod vašeg ljubimca ili posumnjate na njega? Najbolji savet je da što pre zakažete posetu kod vašeg veterinara i ponesete zdravstvenu dokumentaciju ljubimca.

Dijagnostikovanje kašlja može biti veoma složeno i ponekad iziskuje dosta vremena.

Postavljanje dijagnoze najpre zavisi od anamneze, uzrasta pacijenta, od načina ishrane, obavljenih tretmana protiv ektoparazita i endoparazita i redovnih vakcinacija.

Anamneza može uputiti vašeg veterinara ka rešenju problema. Ukoliko je potrebno, obaviće analizu krvi, pregled stolice na parazite, rendgensku dijagnostiku, patohistološku analizu.

Paraziti
Veliki broj parazita ima tzv. pulmonalni put, a postoje i paraziti koji su specifični samo za plućne puteve, kao što je Aelurostrongylus abstrusus. Klinička slika može biti veoma drastična, ali ohrabruje to što je usled brze i sigurne dijagnoze izlečenje efikasno, zahvaljujući preparatima koji postoje na našem tržištu. Parazitske infestacije su svojstvene mlađim jedinkama, ali naravno, uvek postoji šansa da i odrasle jedinke obole.

Bakterije i virusi
Bakterijske i virusne infekcije koje u kliničkoj slici imaju kašalj obično su takozvane zapuštene infekcije, koje nisu pravovremeno lečene ili nisu lečene na odgovarajući način. Uglavnom se uspešno leče antibiotskom terapijom.

Alergije i astma

Alergije takođe mogu dovesti do kašljanja u svojim epizodama. I za njih je potrebno vreme da bi se postavila tačna dijagnoza. Alergije mogu biti kućne, koje se javljaju tokom cele godine, i spoljne, polenske, koje su sezonske, a najčešće se javljaju u proleće, kasno leto i jesen.

Astma je bolest koje se sve češće dijagnostikuje u našoj ambulanti, a predstavlja kombinaciju genetskih faktora i faktora sredine. Napad astme za vlasnika je veoma uznemirujući događaj, što on u biti i jeste jer dolazi do reverzibilne opstrukcije disajnih puteva i do bronhospazma. Za utvrđivanje astme potrebna je i rendgenska dijagnostika. U Severnoj Americi broj mačaka obolelih od astme veći je od milion!

Gljivice

Gljivična infekcija koja se nalazi duboko u plućnim putevima se teško dijagnostikuje. Sâmo oboljenje daje sličnu kliničku sliku kao bakterijske i virusne upale. Spoljne promene na koži ne moraju biti prisutne niti vidljive. Lečenje se sprovodi antimikotičnim i pomoćnim lekovima, ukoliko dođe do komplikacija same gljivične infekcije.

Bolesti srca

Bolesti srca su češće kod starijih jedinki ili su urođeni problemi mladih mačaka. Srčani problemi zavise od geneze, načina života, gojaznosti i uzimanja određenih lekova.

Srčani crv je oboljenje koje svakako pravi mnogo veće probleme kod pasa nego kod mačaka, jer može biti smrtonosno. Mačka sama po sebi nije tipičan domaćin i kod nje najveći broj crva ne dostigne adultni stadijum, dok kod pasa u samim plućnim krvnim sudovima može postojati veliki broj odraslih crva. U prevodu, bolest srčanog crva kod mačaka najčešće prolazi nedijagnostikovana i već pomešana s nekim respiratornim problemom. Treba znati da i mladi, nezreli oblici srčanog crva mogu napraviti štetu.

Preventiva

Mere opreza:

– redovno čišćenje od parazita po preporuci veterinara

– redovne preporučene vakcinacije

– koliko god je moguće smanjiti stres kod mačaka

– umanjiti uticaj faktora sredine ako su oni odgovorni za kašalj (što manje duvanskog dima, povećati vlažnost prostorija)

– ne dozvoliti da se ljubimci preterano ugoje

– redovne posete grumerima radi održavanja što boljeg kvaliteta dlake i izvlačenja takozvane mrtve dlake