Kod osoba sklonih alergijama na polen, grinje i alergene iz hrane postoji veća mogućnost da se razvije i alergija na životinje. Ali odabirom prave rase, održavanjem higijene u domu i upotrebom lekova – simptomi se mogu znatno ublažiti

Tekst: dr vet. med. Vesna Gvozdenović iz Veterinarske ambulante „Radičević”, Kragujevac za magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Nažalost, jedna od najrasprostranjenijih bolesti novog doba jesu različite vrste alergija. Simptomi se kreću od blagih pa do po život opasnih stanja, i baš iz tog razloga ih ne bi trebalo zanemarivati.

Životinje

Ono što posebno zanima sve vlasnike kućnih ljubimaca jesu alergijske reakcije izazvane upravo prisustvom životinja u našem životnom prostoru. Kod ljudi koji su skloni alergijama na polen, grinje i ostale alergene, bilo iz životne sredine ili iz hrane, uglavnom postoji veća mogućnost da se razvije i alergija na kućne ljubimce.

Dlaka nije uzročnik alergije

Mačke češće nego psi dovode do alergijskih reakcija i zato se u većem broju javljaju problemi prilikom udomljavanja ovih životinja. Smatra se da nije dlaka uzročnik alergijskih reakcija kod ljudi već prisustvo određenih proteina (alergena) na koži, u pljuvački i urinu mačaka. U medicinskim istraživanjima je otkriveno pet proteina koji su, nažalost, uzročnici ovog tipa alergije kod ljudi.

Simptomi

U zavisnosti od tipa alergijske reakcije, različiti su i problemi koji se javljaju kod ljudi koji su alergični na mačke. Najčešće su prisutni sledeći simptomi:

– kašalj, otežano disanje;

– curenje iz nosa i kijanje;

– svrab očiju, crvenilo i otok;

– promene na koži u vidu ospi koje mnogo svrbe, crvenilo i plikovi;

– na mestu gde vas je mačka ogrebala ili lizala može da se razvije intenzivan svrab praćen otokom;

– kod ljudi sa razvijenom astmom uglavnom dolazi do komplikacije bolesti;

– i kao najveća komplikacija alergijskog stanja – anafilaktički šok.

Pol i sterilizacija

Istraživanja su pokazala da ženke imaju manje ovih proteina nego mužjaci, ali stanje može da se poboljša čak i ako imate mužjaka, jer se smatra da kastrirani mužjak stvara mnogo manje proteina u odnosu na nekastriranu životinju.

Kako se zaštititi

Pitanje koje osobe sklone alergijama često postavljaju jeste: „Kako se zaštititi ako mi je utvrđena alergija na mačke, a ja ne želim da se odvojim od nje? ”

Prvo, naravno ukoliko je to moguće, trebalo bi redukovati boravak mačke u spavaćoj sobi i ostalim prostorijama u kojima vi provodite najviše vremena. Zatim, u osnovi svega jeste dobra higijena. Usisavanje, provetravanje, često pranje posteljine i prekrivača na visokoj temperaturi kako bi se umanjilo zadržavanje alergena u vašoj blizini.

Savet lekara

Iako se to podrazumeva, važno je naglasiti da obavezno posetite svog lekara, pošto će on na osnovu vašeg zdravstvenog stanja moći da proceni da li je potrebna upotreba antihistaminika ili kortikosteroida da bi se alergija držala pod kontrolom.

Ovo su samo neke od osnovnih preporuka kako da alergiju držite pod kontrolom kako biste uspeli da voljenu životinju zadržite kraj sebe.

Budite strpljivi i uporni, i naravno – želim vam puno sreće u tome!

Savet +

Usisavači sa HEPA filterima se preporučuju ako ste alergični, a veliki ste ljubitelj mačaka. Takođe, preporučuje se i upotreba filtera za vazduh koji mogu da pomognu u kombinaciji sa već pomenutim merama suzbijanja alergena u vazduhu. I na kraju, zamolite neku blisku osobu da redovno četka vašu mačku i održava njeno krzno kako bi se smanjilo broj dlaka u prostoru koji vas okružuje.

Hipoalergijske rase

Ne postoje mačke koje su hipoalergijske kao takve, ali su istraživanja pokazala da određene rase mačaka luče mnogo manje alergena, te su one, posledično, postale popularnije kod ljudi sklonijih alergiji. Među tim rasama ističu se:

sibirska mačka
balinezijska mačka
bengalska mačka
burmanska mačka
kratkodlaka kolorpoint mačka (varijacija domaće mačke)
dugodlaka orijentalna mačka (poznata i kao javanska mačka)
ociket
orijentalna kratkodlaka mačkaruska plava mačka
sijamska mačka
sfinks (golokoža mačka)
devon reks
korniš reks