Većina domaćih mačaka ima bele šapice, koje njihovi vlasnici nazivaju i “čarapicama”. Ipak, ove čarapice se retko viđaju kod divljih mačaka, pa se postavlja pitanje zbog čega su šape naših ljubimaca baš ovakve boje.

Izvor: Index.hr/ljubimci; Foto: Shutterstock

Rešenje ove enigme seže 10.000 godina unazad, kada su ljudi počeli da pripitomljavaju mačke. Počevši da se bave poljoprivredom, ljudi su se nastanjivali na jednom mestu, što je iziskivalo skladištenje žitarica, ali i bacanje otpadaka hrane. Time su privukli glodare koji su mačkama pogodovali kao pristupačan plen. Neukroćeni praroditelj današnjih domaćih mačaka je evropska divlja mačka, na latinskom Felis silvestris.

Iako je evropska divlja mačka odličan lovac kada odraste, dok je još mače – lak je plen drugim zverima. Zbog toga poseduje krzno koje joj pomaže da se stopi s okolinom.

Ipak, događale su se i genetske mutacije kako za Live Science objašnjava Lesli Lajons, upravnica Laboratorije za mačju genetiku na univerzitetu Misurijevog koledža za veterinarsku medicinu u SAD-u. Nema puno dokaza koji bi nagovestili zbog čega su naši preci pripitomljavali određene jedinke, ali Lajons ističe da uzorci boje i oznaka na krznima današnjih mačaka pokazuju da su praistorijskim poljoprivrednicima omiljene bile jedinke rođene s oznakama koje su narušavale mogućnost dobre kamuflaže. U šumovitom prirodnom staništu divljih mačaka, bele šape su odskakale od svog okruženja, pa su ih predatori lakše mogli uočiti.

Uočili su ih i ljudi, ali iz drugih razloga. Lajons smatra da su im se svidele mačke s “čarapicama”, pa su ih na temelju toga birali za uzgajanje. Takođe su pripitomljavali one jedinke koje nisu bile uznemirene prisustvom čoveka.

Iako karakterne osobine nisu povezane s bojom krzna, iz nauci nepoznatih razloga bele oznake su česta odlika najpitomijih jedinki koje se biraju za uzgoj i dalje razmnožavanje. Isti slučaj je i s konjima, svinjama, miševima, kravama i pacovima. Ove prepoznatljive boje i oznake na krznu javljaju se dok je embrijon mačke još u razvoju. Stanice koje ih određuju nalaze se na delu embriona koji će kasnije postati kičmeni stub. Te stanice polako nastanjuju i ostatak tela, dajući jednobojne mačke, poput crnih i narandžastih jedinki. Ako se stanice ne nastane svuda po embrijonu, maca će biti rođena s belim šapama, licem, prsima ili stomačićem.

Stoga, zaključak glasi da su bele šapice kod mačaka rezultat mešavine genetskih mutacija, pripitomljavanja i razvojne biologije.