Za mačku koja je navikla da živi slobodno, na otvorenom, ulazak u dom može biti stresan. Najčešće su udomljene mace uplašene i nepoverljive, i potrebno je vreme da bi se pripitomile.

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

Domestikacija kao vid pripitomljavanja životinja se kroz istoriju pokazala kao veoma zahtevan proces. U tom procesu, čovek je pokušao da kroz određene postupke pripitomi razne životinjske i biljne vrste ili da ih prilagodi svojim potrebama. Postupci čoveka u ovom procesu su gotovo uvek bili usmereni na ekonomsku korist, bilo da je ona bila direktna – ishrana i fizička pomoć, ili indirektna – odbrana od štetočina ili asistencija u lovu. Međutim, s vremenom, pojavila se još jedna komponenta na koju čovek možda i nije računao – emotivna.

PROČITAJ JOŠ

10 saveta za dolazak novog mačeta u vaš dom

Kako okupati mače?

Socijalizacija

Verovatno je jedan od najvećih izazova u tom procesu bio socijalizacija mačaka, koje su se pokazale kao veoma korisne u čovekovoj okolini, pre svega zbog njihove velike efikasnosti u samostalnom lovu. Njihova prirodna uloga u uništavanju štetnih glodara je odmah prepoznata.

Ali bilo je gotovo nemoguće zadržati mačku u okolini ljudi i na taj način iskoristiti njene prirodne instinkte. Mačka je bila i ostala stvorenje za čiju se naklonost morate boriti.

Socijalizacija mačaka je kritična u ranom dobu – od 2 do 7 nedelje života. Loša ili nedostajuća socijalizacija dovodi do toga da mačka bude preplašena, da se sakriva od drugih i da reaguje agresivno. Ulične mačke su – standardno – izuzetno loše socijalizovane.

I danas su divlje

I dan-danas, na ulicama mnogih gradova živi veliki broj mačaka koje nisu domestikovane. I pored toga što žive u urbanim sredinama, one gotovo da nemaju nikakav dodir sa čovekom i ponašaju se kao da ga i ne žele. Smatra se da su ove „divlje” mačke (originalni engleski termin je feral cats) u nekom trenutku izgubile dom u kojem su bile odgajane, i da su na taj način izgubile i komponentu socijalizacije u odnosu na čoveka. Njima treba dodati i mačke koje su rođene na ulici i koje nikada nisu imale kontakt s ljudima. Ove mačke smatramo potpuno nezavisnim od uticaja čoveka.

Izazov

Kroz praksu, ponovno pripitomljavanje ovih mačaka pokazalo se kao pravi izazov, a u ponekim slučajevima i kao nemoguća misija. Naravno, ako se ipak odlučimo za udomljenje mace sa ulice, moramo biti svesni problema u njihovom ponašanju i moramo se edukovati o tome na koji način se ti problemi mogu rešiti.

Dve vrste

Suštinski, postoje dve vrste „divljih” mačaka: one koje su potpuno odvojene od ljudi i izbegavaju bilo kakav kontakt s njima, i one koje s vremena na vreme dolaze u kontakt s ljudima. Mace koje su ponekad u kontaktu s ljudima mogu se lakše pripitomiti i veoma često bez nekih većih poteškoća prihvataju nov način života u nečijem domu. Mace koje nisu imale kontakt s ljudima je teško uhvatiti/uvesti u stan, a još teže prilagoditi životu u domu. Kod ove druge vrste mačaka morate biti svesni da one možda nikada neće biti kućni ljubimci u onom smislu u kojem smo navikli da ih posmatramo, ili će se maca u najboljem slučaju vezati samo za jednog čoveka iz svog okruženja i prema svima ostalima zauvek ostati nepoverljiva, bez obzira na svu pruženu ljubav i pažnju.

Ulazak u dom

Naravno, trenutak hvatanja ili „zarobljavanja” može biti veoma stresan za mačku koja je navikla da slobodno živi. Inače su često veoma uplašene, nepoverljive i, na neki način, ulaskom u novi dom nastavljaju da žive isto kao što su živele pre toga. Nastavljaju da se skrivaju, ovaj put u stanu, ne žele kontakt sa okolinom i ljudima, tako da je novog kućnog ljubimca teško videti. Ponekad prođu i dani, a mačku uopšte i ne vidite u svom domu. Ovakvo ponašanje je potpuno normalno i potrebno je prihvatiti ga bez nekih mera prisile. Hranu, vodu i toalet trebalo bi ostaviti na određenim mestima i kada primetite da je maca krenula da jede ili da obavlja svoje fiziološke potrebe, najbolje je da se ponašate kao da nije tu i da je ne vidite. Nakon jela ili nakon obavljanja fizioloških potreba, možete se obratiti maci tihim, mekim glasom, ali i dalje bez pokreta, jer svaka kretnja za nju može predstavljati pretnju. Da biste s novim ljubimcem uspostavili bilo kakav kontakt, približavajte hranu i vodu svakim danom bliže sebi. Tako će mačka s vremenom da stekne poverenje u vas. Nemojte pokušavati da je uhvatite, jer je na taj način možete zauvek izgubiti kao kućnog ljubimca. Pustite da vam sama priđe, pa i tada budite vrlo smireni, bez naglih pokreta. Pružite ruku da je omiriše, da bi na taj način vaš miris registrovala kao prijateljski. Istraživanja pokazuju da anksioznost vlasnika uzrokuje stres mačkama – zato morate biti mirni i opušteni. Ključ je da budete strpljivi. Ovo može potrajati nedeljama ili mesecima. To je normalno.

Uloga druge mačke

Ako već imate mačku kao kućnog ljubimca i odlučite se da uzmete i macu sa ulice, verovatno će vaš posao domestikacije druge mačke biti znatno lakši. Životinja koja je došla sa ulice i koja u novom okruženju sretne drugu životinju iste vrste, mnogo će lakše prihvatiti uslove u svom novom domu. Stara maca koja tu već živi će joj pokazati „običaje” novog okruženja i objasniti gde se šta nalazi i na koji način se koristi posuda za pesak, gde je hrana, a gde su igračke. Sve u svemu, naoružajte se strpljenjem. Ipak se radi o mačkama.

Veterinar

Kada zadobijete poverenje svoje mace i uspete da je bez stresa uhvatite i držite u rukama, to je idealan trenutak da je odvedete veterinaru. Opšti pregled i vakcine su neophodne, ali i dijagnostičke provere, jer mace koje su odrastale bez kontrole mogu biti nosioci nekih veoma opasnih oboljenja.