Za mačku koja je navikla da živi slobodno, na otvorenom, ulazak u dom može biti stresan. Najčešće su udomljene mace uplašene i nepoverljive, i potrebno je vreme da bi se pripitomile.

Tekst: dr vet. med. Vladimir Terzin za magazine “Mačka”, Foto: Shutterstock

Domestikacija kao vid pripitomljavanja životinja se kroz istoriju pokazala kao veoma zahtevan proces. U tom procesu, čovek je pokušao da kroz određene postupke pripitomi razne životinjske i biljne vrste ili da ih prilagodi svojim potrebama. Postupci čoveka u ovom procesu su gotovo uvek bili usmereni na ekonomsku korist, bilo da je ona bila direktna – ishrana i fizička pomoć, ili indirektna – odbrana od štetočina ili asistencija u lovu. Međutim, s vremenom, pojavila se još jedna komponenta na koju čovek možda i nije računao – emotivna.

Socijalizacija

Verovatno je jedan od najvećih izazova u tom procesu bio socijalizacija mačaka, koje su se pokazale kao veoma korisne u čovekovoj okolini, pre svega zbog njihove velike efikasnosti u samostalnom lovu. Njihova prirodna uloga u uništavanju štetnih glodara je odmah prepoznata.

Ali bilo je gotovo nemoguće zadržati mačku u okolini ljudi i na taj način iskoristiti njene prirodne instinkte. Mačka je bila i ostala stvorenje za čiju se naklonost morate boriti.

I danas su divlje

I dan-danas, na ulicama mnogih gradova živi veliki broj mačaka koje nisu domestikovane. I pored toga što žive u urbanim sredinama, one gotovo da nemaju nikakav dodir sa čovekom i ponašaju se kao da ga i ne žele. Smatra se da su ove „divlje” mačke (originalni engleski termin je feral cats) u nekom trenutku izgubile dom u kojem su bile odgajane, i da su na taj način izgubile i komponentu socijalizacije u odnosu na čoveka. Njima treba dodati i mačke koje su rođene na ulici i koje nikada nisu imale kontakt s ljudima. Ove mačke smatramo potpuno nezavisnim od uticaja čoveka.

Izazov

Kroz praksu, ponovno pripitomljavanje ovih mačaka pokazalo se kao pravi izazov, a u ponekim slučajevima i kao nemoguća misija. Naravno, ako se ipak odlučimo za udomljenje mace sa ulice, moramo biti svesni problema u njihovom ponašanju i moramo se edukovati o tome na koji način se ti problemi mogu rešiti.

Dve vrste

Suštinski, postoje dve vrste „divljih” mačaka: one koje su potpuno odvojene od ljudi i izbegavaju bilo kakav kontakt s njima, i one koje s vremena na vreme dolaze u kontakt s ljudima. Mace koje su ponekad u kontaktu s ljudima mogu se lakše pripitomiti i veoma često bez nekih većih poteškoća prihvataju nov način života u nečijem domu. Mace koje nisu imale kontakt s ljudima je teško uhvatiti/uvesti u stan, a još teže prilagoditi životu u domu. Kod ove druge vrste mačaka morate biti svesni da one možda nikada neće biti kućni ljubimci u onom smislu u kojem smo navikli da ih posmatramo, ili će se maca u najboljem slučaju vezati samo za jednog čoveka iz svog okruženja i prema svima ostalima zauvek ostati nepoverljiva, bez obzira na svu pruženu ljubav i pažnju.

Ulazak u dom

Naravno, trenutak hvatanja ili „zarobljavanja” može biti veoma stresan za mačku koja je navikla da slobodno živi. Inače su često veoma uplašene, nepoverljive i, na neki način, ulaskom u novi dom nastavljaju da žive isto kao što su živele pre toga. Nastavljaju da se skrivaju, ovaj put u stanu, ne žele kontakt sa okolinom i ljudima, tako da je novog kućnog ljubimca teško videti. Ponekad prođu i dani, a mačku uopšte i ne vidite u svom domu. Ovakvo ponašanje je potpuno normalno i potrebno je prihvatiti ga bez nekih mera prisile. Hranu, vodu i toalet trebalo bi ostaviti na određenim mestima i kada primetite da je maca krenula da jede ili da obavlja svoje fiziološke potrebe, najbolje je da se ponašate kao da nije tu i da je ne vidite. Nakon jela ili nakon obavljanja fizioloških potreba, možete se obratiti maci tihim, mekim glasom, ali i dalje bez pokreta, jer svaka kretnja za nju može predstavljati pretnju. Da biste s novim ljubimcem uspostavili bilo kakav kontakt, približavajte hranu i vodu svakim danom bliže sebi. Tako će mačka s vremenom da stekne poverenje u vas. Nemojte pokušavati da je uhvatite, jer je na taj način možete zauvek izgubiti kao kućnog ljubimca. Pustite da vam sama priđe, pa i tada budite vrlo smireni, bez naglih pokreta. Pružite ruku da je omiriše, da bi na taj način vaš miris registrovala kao prijateljski.

Uloga druge mačke

Ako već imate mačku kao kućnog ljubimca i odlučite se da uzmete i macu sa ulice, verovatno će vaš posao domestikacije druge mačke biti znatno lakši. Životinja koja je došla sa ulice i koja u novom okruženju sretne drugu životinju iste vrste, mnogo će lakše prihvatiti uslove u svom novom domu. Stara maca koja tu već živi će joj pokazati „običaje” novog okruženja i objasniti gde se šta nalazi i na koji način se koristi posuda za pesak, gde je hrana, a gde su igračke. Sve u svemu, naoružajte se strpljenjem. Ipak se radi o mačkama.

Veterinar

Kada zadobijete poverenje svoje mace i uspete da je bez stresa uhvatite i držite u rukama, to je idealan trenutak da je odvedete veterinaru. Opšti pregled i vakcine su neophodne, ali i dijagnostičke provere, jer mace koje su odrastale bez kontrole mogu biti nosioci nekih veoma opasnih oboljenja.