Mačke su označene kao glavni krivci za ovu bolest, ali se može reći da se najmanji broj ljudi zarazi preko njih, već pre putem nedovoljno termički obrađenog mesa, nedovoljno dobro opranog povrća i u kontaktu sa zemljom

Tekst: dr vet. spec. Ana Vukićević za magazin “Mačka”, Foto: Shutterstock

Koliko puta ste čuli da je mačka izbačena iz doma jer buduća mama i mačka ne smeju da budu pod istim krovom da mačka ne bi prenela trudnici toksoplazmozu?

Šta je toksoplazmoza

To je zoonoza, parazitska bolest koja se može javiti kod svih toplokrvnih životinja i čoveka. Uzročnik toksoplazmoze je intracelularni parazit Toxoplasma gondii. A zašto je mačka ozloglašena kada je reč o ovoj bolesti? Zato što je ona domaćin neophodan za kompletan razvojni ciklus ovog parazita. Mačke su označene kao glavni krivci za ovu bolest, ali se može reći da se najmanji broj ljudi zarazi preko njih.

Zaraza

Mačka se najčešće zarazi kada pojede sirovo ili nedovoljno pečeno meso, ili ulovi životinju inficiranu toksoplazmom. Mačke mogu da se zaraze i bliskim kontaktom sa drugim mačkama koje su inficirane. Psi, osim zaraženim sirovim mesom, mogu da se zaraze kada pojedu mačji izmet. Moguća je i infekcija preko placente s majke na plod. Kod ostalih životinja (i čoveka) Toxoplasma gondii, nakon što se unese zaraženim mesom, prljavim rukama ili kontaminiranom vodom/hranom, nastavlja svoj razvojni ciklus započet u telu mačke i rasejava se po svim tkivima i organima u telu. Zdravi psi, mačke i ljudi najčešće ne obolevaju.

Predispozicija

Klinička toksoplazmoza, tj.oboljenje kod mačaka se javlja uglavnom kod jedinki koje imaju neku uporednu, hroničnu, najčešće virusnu infektivnu bolest (mačju leukemiju, mačju sidu, infektivni peritonitis mačaka i sl.). Slična situacija je i kod pasa, oboljenje nastaje uz neku drugu bolest, najčešće uz štenećak (od štenećaka mogu oboleti svi nevakcinisani psi bez obzira na starost).

Klinički znaci

Mačka: Kod odraslih mačaka koje obole, uzročnik se širi van creva po organizmu i, zavisno od zahvaćenih organa, simptomi su različiti: anoreksija, gubitak telesne mase, povišena telesna temperatura, letargija, konjunktivitis, kašalj i otežano disanje usled pneumonije, žutica, dijareja, povraćanje, nakupljanje tečnosti i bol u abdomenu, aritmije, neurološki simptomi i paraliza. Mnogo ozbiljnija forma se javlja kod mačića zaraženih transplacentarno ili sisanjem majčinog mleka, koji teško obolevaju i najčešće uginu.

Pas: Kada je reč o psima, generalizovana forma toksoplazmoze se najčešće javlja kod mladih pasa i karakterišu je groznica, otežano disanje, dijareja i povraćanje. Kod starijih pasa uglavnom se ispoljava kroz neurološke napade, tremor, nekontrolisano kretanje, čak i paralizu.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, analize krvi, biopsijom i serološki, dokazivanjem antitela.

Parazitološkom analizom izmeta mačke uzročnik se retko može naći u stolici, jer se izlučuje fecesom svega nedelju do dve nakon primarne infekcije toksoplazmom. U toku te dve nedelje mačke najčešće klinički ne obolevaju, tako da njihova infekcija prolazi uglavnom neprimećeno.

Serološkim ispitivanjem krvi se dokazuje prisustvo antitela. Ukoliko se kod mačke dokaže prisustvo titar antitela na T. gondii, potrebno je uraditi dodatno ispitivanje i na infektivne bolesti, i na osnovu toga se planira dalje lečenje.

Lečenje

Lečenje podrazumeva primenu određenih antibiotika u periodu od najmanje tri do četiri nedelje i davanje simptomatske terapije.

Zdravlje ljudi

Toksoplazmoza je bolest endemski raširena po celoj planeti. T. gondii može izazvati teško oboljenje fetusa, naročito u prvoj polovini trudnoće, ukoliko se trudnica prvi put u životu susreće sa infektivnim oblikom parazita. Zato trudnice, ako nisu do trudnoće imale mačku kao kućnog ljubimca, ne bi ni tada trebalo da je uzmu. Isto važi i za druge osobe iz visokorizične grupe za obolevanje od ove bolesti, a to su oboleli od side i osobe koje primaju terapiju koja dovodi do pada imuniteta. Mogućnost infekcije direktnim kontaktom sa mačkom je veoma mala, jer se fekalne ciste izlučuju izmetom mačke veoma kratko, najviše 14 dana u celokupnom životu mačke. Nakon što se izbace fecesom, u spoljašnjoj sredini im je potrebno nekoliko dana da sporulišu i tek tada postaju infektivne. Ako se posip čisti svakodnevno, rizik od zaraze se svodi na minimum, jer ciste ne stižu da sporulišu i postanu infektivne.

Trudnice zdrave i mačke na broju

Trudnice bi trebalo da jedu termički obrađeno meso, tako da ne ostane sirovo ni u jednom svom delu. Vrlo je riskantno da jedu tartar biftek, sirova jaja, nekuvano mleko. Potrebno je da nose rukavice kada rukuju sirovim mesom ili rade u bašti i da temeljno da operu ruke posle toga. Uvek bi trebalo da dobro operu sirovo povrće. Mačke bi trebalo hraniti komercijalnom hranom (granulama, konzervama) ili termički obrađenim mesom. Mačkama koje su u kontaktu sa visokorizičnim osobama ne bi trebalo dozvoliti da love. Čišćenje posipa trudnice bi trebalo da prepuste nekom od ukućana, ili ukoliko to rade da stavljaju rukavice i vode računa o higijeni ruku.

Preporuka

Trudnice koje odranije imaju mačku apsolutno ne bi trebalo da je izbacuju iz doma, već da se pridržavaju svih preventivnih mera, kao i da urade titar antitela na toksoplazmozu. Odsustvo antitela kod trudnice ukazuje na odsustvo infekcije, međutim, baš je u takvim slučajevima najveći rizik od primarne infekcije, što predstavlja opasnost za fetus, i kod takvih osoba bi trebalo preventivne mere podići na maksimum. Nalaz „ranih” IgM antitela ukazuje na to da je trudnica skoro inficirana, da postoji rizik da prenese infekciju na plod, te će je doktor uputiti na dalje korake. Prisustvo „kasnih” IgG antitela pokazuje da žena ima stečen imunitet (što je slučaj kod više od polovine trudnica). Kod svih osoba koje imaju kućne ljubimce, naročito mačke, očekivano je da titar antitela na toksoplazmozu bude povišen, što znači da je ta osoba nekada u životu bila u kontaktu sa toksoplazmom i da je zapravo imunizovana.

Kako se zaraze ljudi

Ljudi se najčešće zaraze unošenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, preko slabo opranog sirovog povrća (najčešće zelene salate), neopranim ili nedovoljno opranim rukama posle kontakta sa zemljom, mačjim izmetom ili posipom bez korišćenja zaštitnih rukavica.