Pored ptica, mačke imaju najširi opseg zvukova od svih ljubimaca. Iako su najpoznatije po mjaukanju i predenju, spisak zvukova koje na dnevnom nivou proizvode neuporedivo je veći. Svaki zvuk ima značenje – neki odražavaju zadovoljstvo, drugi strah, ljutnju ili frustraciju. Razumevanje ovog jezika je ključ za bolje razumevanje vašeg ljubimca.

Izvor: magazin “Mačka”, Foto: Shutterstock

Osnovni zvukovi: Što znači svaki zvuk

Zavisno od situacije, vaša mačka je sposobna da proizvede veliki broj različitih varijacija osnovnih zvukova, koji se razlikuju po važnosti. Neki odražavaju zadovoljstvo i spokoj, dok drugi izražavaju brigu, strah i ljutnju. Svima je jedno zajedničko – izražavaju stanje uma vašeg ljubimca.

PROČITAJ JOŠ

Koje stvari rade mačke kada žele da nam pokažu da nas vole

Šta sve možemo da naučimo od naših mačaka

Ponašanje mačaka i interpretacija znakova pokazuje da mačke koriste različite načine komuniciranja kako bi izrazile svoje potrebe, emocije i stavove. Zvuk mačijeg mjaukanja može varirati u zavisnosti od konteksta, od izraza radosti do zahteva za pažnjom ili hranom. Pokret repa, položaj ušiju i izgled zenica dodatno pružaju uvid u trenutno emotivno stanje mačke.

Cvrkutanje: Deklarativni zvuk majčine pažnje

Ovaj zvuk koji uče dok su mačići je za nijansu deklarativniji od mjaukanja. Originalno ga koristi majka da kaže mačićima da obrate pažnju na nju i da je prate. Tako bi vaša mačka taj zvuk mogla da koristi da vam kaže da obratite pažnju na nju ili kao način da vam ukaže na nešto što ona misli da je važno.

Cvrkutanje je često majčinski signal – nešto što će mačka koristiti tokom celog života kada želi da vas upozori na nešto važno. Možda je videla miša, možda želi da vas povede negde, ili jednostavno želi da znate da je ona tu. Ponekad se ovi zvukovi javljaju i kada je mačka uzbuđena i srećna – kada čini da je nešto desilo što je razveselilo.

Cvokotanje: Predatorska frustracija i stres

Možda ste čuli vašu mačku kako cvokoće zubima kada dugo vremena gleda kroz prozor u neku pticu ili vevericu na drvetu. Nekad je to praćeno i cvrkutanjem, škripanjem ili blagim plačnim glasom koji ispušta. Cvokotanje se smatra indikatorom predatorskog uzbuđenja i stresa jer vidi plen, ali ne može da ga dohvati.

To je veoma frustrirajuće za mačku – njen prirodni instinkt je loviti, ali postoji barijera između nje i objekta njene pažnje. Neki tvrde da je to oponašanje zvukova plena kako bi ga namamila, ali je ta teorija potpuno neosnovana jer se mačke u lovu oslanjaju na to da budu što tiše i nevidljivije.

Cvokotanje je zapravo fizička manifestacija frustracije – mačka doslovno žvće od uzbuđenja i nemogućnosti da uradi ono što želi. To nije znakideja da je nešto loše s vašom mačkom – to je normalno ponašanje koje dokazuje da je lovc još uvek živ u svakoj domaćoj mački.

Međusobna komunikacija: Kako mačke razgovaraju

Mačke imaju različite načine komunikacije sa drugim mačkama i sa ljudima. One komuniciraju glasovno – mjaukanjem, mumlanjem i siktanjem – ali i telom i ponašanjem. Međutim, važna je činjenica da mačke mjauču samo radi komuniciranja s ljudima, a ne s drugim životinjama.

Divlje mačke ne mijauču niti približno kao domaće – što znači da je mijaukanje adaptirani jezik koji su mačke razvile samo za komunikaciju sa nama. To je zapravo manipulativno ponašanje koje mačke uspostavljaju da bi dobile ono što žele. Mačke mogu naučiti koji zvukovi su najefikasniji u navođenju svojih vlasnika da rade ono što žele.

Kada razgovarate sa mačkom i odgovorite na njeno mjaukanje, vi zapravo ojačavate taj vid komunikacije. Mačke su pričljivije kada vide da vlasnici odgovaraju na njihove zvukove. To je pozitivan vid interakcije koji ojačava vezu između vas i vaše mačke.

Govor rasa: Pričljive nasuprot tihih mačaka

Neke mačke su po prirodi “pričljivije” od drugih. Generalno pravilo je da su mačke s kratkom dlakom “pričljivije” i otvorenije od dugodlakih. Ako tražite brbljivog ljubimca, tražite rase s azijskog područja – sijamska, japanski bobtejl, sibirska i orijentalna samo su neke od mnogih.

Sijamske mačke su poznatе kao veoma “razgovarajuće” i često će komunikovati sa vama kroz razne zvuke. Orijentalne mačke su slične – energične i voljne da „pričaju” sa svojim vlasnicima. Japanski bobtejl ima karakterističan zvuk koji je između mjauka i chirp-a, što ga čini posebno zanimljivim.

Ako želite da vam u kući bude tišina, onda se bolje odlučite za persijsku, rusku plavu ili norvešku šumsku mačku. Ove rase su prirodno mirnije i tihe, čak i kada žele nešto. Njihova komunikacija je diskretna – više koriste telesni jezik nego zvuk.

Razumevanje mikrotonacija: Nijansirani govor

Ono što je fascinantno kod mačjih zvukova je što postoje tisućama nijansi između osnovnih klasifikacija. Mjaukanje se može čuti kao pitanje sa padom na kraju, kao naredba sa naglaskom, kao zahtev sa placanjem. Čak i cvrkutanje ima varijacije – tiho cvrkutanje je drugačije od bučnog.

To pokazuje da mačke zapravo koriste veoma sofisticiran jezik – ne samo da koriste različite zvukove, već i različite tonove, intenzitete i ritme istog zvuka. Vlasnici koji su duže vreme sa svojom mačkom obično počinju da razumeju ove nijananse i mogu da “čitaju” šta mačka pokušava da kaže samo po tonalnosti.

Mačka vas sluša – i čeka da je vi čujete

Vaša mačka vam govori svaki dan kroz cvrkutanje, cvokotanje, mjaukanje i sve ostale zvukove koje proizvodi. Problem je što često ne slušamo dovoljno pažljivo. Važno je da prepoznate da svaki zvuk ima značenje i da je to pokušaj mačke da vam kaže nešto važno.

Kada sledeći put čujete cvrkutanje – stanite i slušajte. Pogledajte šta mačka pokušava da vam pokaže. Kada vidite cvokotanje – znajte da je vaša mačka frustrirana lovačkim instinktom i da je to sasvim normalno. Razumevanje ovog jezika je prvi korak ka dubljoj vezi sa vašim ljubimcem.

Mačka ne komunicira bez razloga. Ona vam govori – vi samo trebate da slušate.