Fenomen koji se širi Svetom

Stručnjaci lome koplja oko toga da li je šetnja na povocu poželjna i da li bi je trebalo uvesti kao svakodnevnu aktivnost kućnih mačaka ili je, kako drugi misle, reč o mučenju životinja i krajnje neprirodnom činu.

Mačka na povocu. Barem u našoj zemlji, ovo je još uvek gotovo neverovatan scenario, i teško da ćemo u parku ugledati krotku mačicu koja lagano korača uz vlasnika koji je drži na povodniku. S druge strane, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, to uopšte nije retkost.

PROČITAJ JOŠ

Upoznavanje mačića sa mačkom ili psom: koraci i saveti

Ukoliko ovaj prizor niste do sada videli uživo, sigurno ste barem jedanput na Jutjubu ili Fejsbuku odgledali klip na kojem mačku vlasnici šetaju na povocu.

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

SUPROTSTAVLJENA MIŠLJENJA – Nauka nije jasna

Prema rečima Dunje Kovač, doktora veterinarske medicine i stručnjaka za ponašanje životinja, o ovom pitanju se još raspravlja u naučnim krugovima.

Postoje dve struje, od kojih jedna tvrdi da je to poželjno i da bi šetnju trebalo uvesti kao svakodnevnu aktivnost za kućne mačke, a druga smatra da je to mučenje životinje, da to njima nije prirodno i da ih time stresiramo.

Zvaničan stav struke je negde između. Preporuke su takve da, ako se odlučimo na takav vid aktivnosti sa mačkom, ipak postoji dosta stvari koje prethodno moramo da uradimo – da pripremimo mačku i postepeno je navikavamo na ovakvu šetnju. Ništa naglo ni na silu, jer se mora voditi računa o njenoj dobrobiti.

NIŠTA NA SILU – Respektovati individualnost

Naša sagovornica ističe da ako se pokaže da imamo mačku koja je previše plašljiva i ne voli da ide napolje, to je nikako ne bi trebalo siliti.

Životinja nam uvek sama stavi do znanja šta možemo s njom i u kojoj meri, i šta joj prija, a šta ne. Mačke, kao i psi, komuniciraju s nama govorom tela. Ti znaci su kod mačaka mnogo suptilniji, jer mačke nemaju toliko facijalnih ekspresija kao psi, telo im je dosta kruto, te uglavnom komuniciraju repom.

Mi moramo da naučimo i odgonetnemo taj mačji jezik, jer ćemo tako pravilno i protumačiti da li mački šetnja prija ili je pod stresom, u šoku i slično.

NIJE IM POTREBNA ŠETNJA – Naučni podaci

Kako kaže Dunja Kovač, dosadašnja istraživanja su pokazala da mačkama nije potrebna šetnja i da mogu savršeno da egzistiraju u četiri zida, a da im to ne bude mučenje niti da bude ugrožena njihova dobrobit.

Vlasnici koji drže svoje mačke u stanu ili kući nikako ne bi trebalo da se osećaju krivim, jer dosadašnja praksa ide u prilog takvom načinu života, i mačkama tu baš ništa ne fali.

S druge strane, uvek apelujem na vlasnike da mačku, ako žele da ona izlazi napolje, NIKAKO ne puštaju samu bez nadzora da luta, već da je šetaju na povocu. Puštanje mačke na ulicu da se sama “šeta” je neodgovorno vlasništvo, jer na taj način rizikujemo da mačku zgazi auto, da je povredi pas (pa i ljudi), da se otrovi i slično.

PAS VS MAČKA – Teško je za mačke

Nadalje, znatno je izazovnije mačku naučiti na povodac nego psa.

I to u smislu svojeglavosti mačke, jer ako ona NEĆE da se šeta već samo da legne i pravi se mrtva, nema šanse da popusti i da ustane, kao što to bude slučaj sa psom.

Pas je ipak odgajan da ugodi čoveku i to mu je misija, dok je misija mačke da se njoj ugađa. Ako želimo da naučimo mačku na povodac, moramo da se naoružamo čeličnim živcima i strpljenjem, i da budemo dosledni.

Postoje, naravno, razne vrste i karakteri mačaka – neke se nikada ne mogu naučiti na povodac, kao što je ruska plava mačka, koja je poznata kao veliki namćor, dok postoje mačke kao što je savana, koja je izuzetno energična i znatiželjna prirode, kojima povodac predstavlja još jedan vid zabave.

ISKUSTVO – Pozitivni primeri

Naša sagovornica kaže da oni vlasnici koji šetaju svoje mačke nikada nisu imali problema s njihovim ponašanjem.

Mogu da govorim o iskustvu iz svoje prakse, koje je pokazalo da su se mačke koje vlasnici šetaju savršeno ponašale i da su uživale. Prema rečima vlasnika, u kući su bile mnogo mirnije kad je reč o grebanju stvari, na primer.

Takođe, vlasnici su bili veoma pažljivi i nikada nisu na silu šetali mačke – šetnje nisu svakodnevne kao kod pasa, već je umelo da prođe i po nekoliko dana između šetnji, a odlazili su napolje samo kada bi mačka to tražila. Jedan vlasnik je ispričao da im je njihov mačak čak doneo povodac i sedeo da mjauče, i to je bio jasan znak da je vreme za šetnju.

STRES NA POVOCU – Britanska istraživanja

Prema istraživanju koje je sprovelo britansko Kraljevsko društvo za prevenciju surovosti prema životinjama, mačke su na povocu pod stresom jer nemaju kontrolu.

Podjednako im je neprijatno i zbog činjenice da na pomocu nemaju mogućnost da same oprezno istražuju okolinu, već je vlasnik taj koji odlučuje o njihovom kretanju i putanji.

Sa ovim stavom u potpunosti je saglasna Svetlana Lalović iz felinološkog društva LePETit, jedini međunarodni felinološki sudija iz Srbije.

TREND UMESTO POTREBE – Negativan stav

Šetati mačku na pomocu je izgleda postalo trend, posebno otkad su nam zabavni klipovi sa Jutjuba i društvenih mreža ušli u svakodnevicu. Ljudi vide nekoliko zabeleženih minuta kako mačica ide na pomocu, potpuno van konteksta, i požele da i njihova mačka bude kao ta jutjub-zvezdica.

Mačke nisu psi. Psima je potrebna, osim nežnosti i ljubavi, izrazita disciplina i čvrsta ruka. Pas je bez predvodnika čopca zbunjen i frustriran, dok mačku pak to frustrira! Insistiranje na pomocu je nepoštovanje prirodnog bića mačke.

Igra čuva zdravlje i psihu – saznajte kako je igra prirodnija i naravnija aktivnost za mačke nego šetnja na pomocu.

POGREŠNO TUMAČENJE GOVORA TELA – Opasnost pogrešnog zaključka

U odnosu na iskustvo dr Kovač, Svetlana Lalović ističe da je u njenoj dosadašnjoj praksi većina vlasnika koje je upoznala, a koji su na pomocu šetali svoje mačke, potpuno pogrešno tumačila mačkino ponašanje tokom šetnji.

Mačkinu unezverenost i nesigurnost tumačili su kao radoznalost. Jedna vlasnica, braneći ideju šetnje svog mačka na pomocu, kazala je: “Ali on je toliko radoznao da se na svako drvo u parku popne, jedva ga namolim da siđe”. A zatim joj se žalila kako kod kuće njen mačak uopšte nije lepo raspoložen, ne druži se sa ukućanima, već traži najskrovitija mesta da se sakrije i grebe po vratima.

Mačak je takođe pokazivao i druge znake poremećaja ponašanja – grizao je kompulsivno svu plastiku u kući, daljinske upravljače, ćoškove televizora i slično.

MALI PREDATORI – Prirodna svojstva

Kako kaže Lalovićeva, naravno da postoje i primeri kada mačke, uglavnom juniori i mlade mačke, šetnju na pomocu shvate kao igru.

Ali to su samo izuzeci, kao što postoje mačke koje vole vodu, iako dominantna većina predstavnika mačjeg roda ni kap kiše ne trpi na svom krznu.

Prvo i osnovno pravilo je da su mačke kompleksna bića, vezana za dom i ukućane, ali i nezavisna, slobodna bića, mali predatori u čijim venama još tinja duh divljih predaka.

Ponašanje – Rep pokazuje emocije – naučite kako da čitate mačkin jezik tela i razumete njene emocije i stanja.

SPUTANOST PRI KRETANJU – Problem mobilnosti

Mački je na pomocu onemogućeno da ispolji sebi svojstveno ponašanje pri kretanju, karakteristično za vrstu.

Provlačenje kroz uske prolaze, ili ispod kola, skakanje na drvo ili u neki podrum, balansiranje na ogradi ili grani drveta… to je samo deo “arsenala” mačjih aktivnosti.

Umesto šetnje, razmislite o tome da joj omogućite da upražnjava sebi svojstveno ponašanje. Igrajte se s njom svakodnevno, smišljajte različite igre i priuštićete joj preko potrebnu mentalnu stimulaciju.

PRAKTIČNI SAVETI – Ako se već odlučite na povodac

Američka Asocijacija veterinara i Asocijacija bihejviorista dale su zvanične preporuke sa uputstvima kako šetati mačku i šta bi sve trebalo da činimo ako se odlučimo na ovakav vid vaspitavanja mačke.

Najvažnije je navikavanje na ogrlicu i na remen oko tela. Mačka bi trebalo da ga nosi u stanu po nekoliko minuta ili sati, pa da se potom skine.

Dok joj se nalazi na telu, igrajte se s njom, zamajavajte je igračkama ili joj tada dajte obrok – tako stvarate pozitivnu asocijaciju na opremu.