Stručnjaci lome koplja oko toga da li je šetnja na povocu poželjna i da li bi je trebalo uvesti kao svakodnevnu aktivnost kućnih mačaka ili je, kako drugi misle, reč o mučenju životinja i krajnje neprirodnom činu

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Mačka na povocu. Barem u našoj zemlji, ovo je još uvek gotovo neverovatan scenario, i teško da ćemo u parku ugledati krotku macu koja lagano korača uz vlasnika koji je drži na povodniku. S druge strane, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, to uopšte nije retkost.

Ukoliko ovaj prizor niste do sada videli uživo, sigurno ste barem jedanput na „Jutjubu” ili „Fejsbuku” odgledali klip na kojem mačku vlasnici šetaju na povocu, i ako ste i sami vlasnik mace, verovatno ste sebi postavili pitanje – Da li bih i ja moju trebalo da s vremena na vreme prošetam? ili Da li je moguće naučiti mačku na povodac?

Ono što smo se mi zapitali jeste – da li je ovde reč o pomodarstvu i kopiranju zapadnih trendova ili je mačkama šetnja na povocu potrebna i poželjna aktivnost. I možda najvažnije – šta mačke misle o ovakvom vidu rekreacije.

Suprotstavljena mišljenja

Prema rečima Dunje Kovač, doktora veterinarske medicine i stručnjaka za ponašanje životinja, o ovom pitanju se još raspravlja u naučnim krugovima.

– Tu postoje dve struje, od kojih jedna tvrdi da je to poželjno i da bi šetnju trebalo uvesti kao svakodnevnu aktivnost za kućne mačke, a druga smatra da je to mučenje životinje, da to njima nije prirodno i da ih time stresiramo. Zvaničan stav struke je negde između. Preporuke su takve da, ako se odlučimo na takav vid aktivnosti sa mačkom, ipak postoji dosta stvari koje prethodno moramo da uradimo – da pripremimo mačku i postepeno je navikavamo na ovakvu šetnju. Ništa naglo ni na silu, jer se mora voditi računa o njenoj dobrobiti.

Ništa na silu

Naša sagovornica ističe da ako se pokaže da imamo mačku koja je previše plašljiva i ne voli da ide napolje – na to je nikako ne bi trebalo siliti.

– Životinja nam uvek sama stavi do znanja šta možemo s njom i u kojoj meri, i šta joj prija, a šta ne. Mačke, kao i psi, komuniciraju s nama govorom tela. Ti znaci su kod mačaka mnogo suptilniji, jer mačke nemaju toliko facijalnih ekspresija kao psi, telo im je dosta kruto, te uglavnom komuniciraju repom. Mi moramo da naučimo i odgonetnemo taj mačji jezik, jer ćemo tako pravilno i protumačiti da li mački šetnja prija ili je pod stresom, u šoku i slično – naglašava Kovačeva.

Nije im potrebna šetnja

Kako kaže Dunja Kovač, dosadašnja istraživanja su pokazala da mačkama nije potrebna šetnja i da mogu savršeno da egzistiraju u četiri zida, a da im to ne bude mučenje niti da bude ugrožena njihova dobrobit.

– Vlasnici koji drže svoje mačke u stanu ili kući nikako ne bi trebalo da se osećaju krivim, jer dosadašnja praksa ide u prilog takvom načinu života, i mačkama tu baš ništa ne fali. S druge strane, uvek apelujem na vlasnike da mačku, ako žele da ona izlazi napolje,  NIKAKO ne puštaju samu bez nadzora da luta, već da je šetaju na povocu. Puštanje mačke na ulicu da se sama „šeta” je neodgovorno vlasništvo, jer na taj način rizikujemo da mačku zgazi auto, da je povredi pas (pa i ljudi), da se otruje i slično. To onda nije ljubav, i ovom pitanju trebalo bi posvetiti posebnu pažnju i edukovati vlasnike – naglašava naša sagovornica.

Pas VS mačka

Nadalje, znatno je izazovnije mačku naučiti na povodac nego psa .

– I to u smislu svojeglavosti mačke, jer ako ona NEĆE da se šeta već samo da legne i pravi se mrtva, nema šanse da popusti i da ustane, kao što to bude slučaj sa psom. Pas je ipak odgajan da ugodi čoveku i to mu je misija, dok je misija mačke da se njoj ugađa. Ako želimo da naučimo mačku na povodac, moramo da se naoružamo čeličnim živcima i strpljenjem, i da budemo dosledni. Postoje, naravno, razne fele i karakteri mačaka, neke se nikada ne mogu naučiti na povodac, kao što je ruska plava mačka, koja je poznata kao veliki namćor, dok postoje mačke kao što je savana, koja je izuzetno energične i znatiželjne prirode, kojima povodac predstavlja još jedan vid zabave – objašnjava naša sagovornica.

Iskustvo

Naša sagovornica kaže da oni vlasnici koji šetaju svoje mezimice nikada nisu imali problema s njihovim ponašanjem.

– Mogu da govorim o iskustvu iz moje prakse, koje je pokazalo da su se mačke koje vlasnici šetaju savršeno ponašale i da su uživale. Prema rečima vlasnika, u kući su bile mnogo mirnije kad je reč o grebanju stvari, na primer. Takođe, vlasnici su bili veoma pažljivi i nikada nisu na silu šetali mačke – šetnje nisu svakodnevne kao kod pasa, već je umelo da prođe i po nekoliko dana između šetnji, a odlazili su napolje smo kada bi mačka to tražila. Jedan vlasnik mi je ispričao da im je njihov mačak čak doneo povodac i seo da mjauče, i to je bio jasan znak da je vreme za šetnju. Takođe, moj brat i snaja, koji žive u Americi, imaju dve mačke i obe šetaju na povocu. Redovno mi šalju slike i video-zapise, i sve četvoro baš uživaju.

Stres na povocu

Prema istraživanju koje je sprovelo britansko Kraljevsko društvo za prevenciju surovosti prema životinjama, mačke su na povocu pod stresom jer nemaju kontrolu. Podjednako im je neprijatno i zbog činjenice da na povocu nemaju mogućnost da same oprezno istražuju okolinu, već je vlasnik taj koji odlučuje o njihovom kretanju i putanji. Sa ovim stavom u potpunosti je saglasna Svetlana Lalović iz felinološkog društva LePETit, jedini međunarodni felinološki sudija iz Srbije.

– Šetati mačku na povocu je izgleda postalo trend, posebno otkad su nam zabavni klipovi sa „Jutjuba” i društvenih mreža ušli u svakodnevicu. Ljudi vide nekoliko zabeleženih minuta kako maca ide na povocu, potpuno van konteksta, i požele da i njihova mačka bude kao ta jutjub-zvezdica. Mace nisu psi. Psima je potrebna, osim nežnosti i ljubavi, izrazita disciplina i čvrsta ruka. Pas je bez predvodnika čopora zbunjen i frustriran, dok mačku pak to frustrira! Insistiranje na povocu je nepoštovanje prirodnog bića mačke – naglašava Lalovićeva.

Pogrešno tumačenje govora tela

U odnosu na iskustvo dr Kovač, Svetlana Lalović ističe da je u njenoj dosadašnjoj praksi većina vlasnika koje je upoznala, a koji su na povocu šetali svoje ljubimce, potpuno pogrešno tumačila mačkino ponašanje tokom šetnji.

– Mačkinu unezverenost i nesigurnost tumačili su kao radoznalost. Jedna vlasnica, braneći ideju šetnje svog mačka na povocu, kazala mi je: „Ali on je toliko radoznao da se na svako drvo u parku popne, jedva ga namolim da siđe”. A zatim mi se žalila kako kod kuće njen mačak uopšte nije lepo raspoložen, ne druži se sa ukućanima, već traži najskrovitija mesta da se sakrije i grebe po vratima. Mačak je takođe pokazivao i druge znake poremećaja ponašanja – grizao je kompulsivno svu plastiku u kući, daljinske upravljače, ćoškove televizora i slično. Vlasnica je to tumačila kao dosadu, da zapravo želi napolje, pa su to često praktikovali. Međutim, mačak je zapravo bio potpuno izbezumljen od nametnutih šetnji i pokušavao je da skrivanjem u duboke kutke ormana ostane na sigurnom. Vlasnici sam sugerisala da odmah prestane sa šetnjama i da mačku nabavi ušuškanu korpu koju će postaviti negde visoko, ali odakle on može da posmatra ceo stan i tako ponovo stekne sigurnost i kontrolu nad svojom teritorijom. I, podrazumeva se, mnogo zajedničke igre sa mačkom umesto šetnji na povocu. Naravno, čim u prestali sa šetnjama na povocu i malo se više posvetili svome macanu, on je prestao i da se krije i da uništava stvari – objašnjava naša sagovornica.

Mali predatori

Kako kaže Lalovićeva, naravno da postoje i primeri kada mačke, uglavnom juniori i mlade mace, šetnju na povocu shvate kao igru.

– Ali to su samo izuzeci, kao što postoje mace koje vole vodu, iako dominantna većina predstavnika mačjeg roda ni kap kiše ne trpi na svom krznu. Prvo i osnovno pravilo je da su mace kompleksna bića, vezana za dom i ukućane, ali i nezavisna, slobodna bića, mali predatori u čijim venama još tinja duh divljih predaka. Nisam za to da se mačka u urbanim, nesigurnim sredinama i uslovima pusti da skita bez nadzora, jer se jednog dana sigurno neće vratiti ili će se vratiti sa puno rana i boleština (često i sa zoonozama). Domaća mačka je vezana za dom i porodicu te će biti više nego ispunjena i zadovoljna kada svoje budne trenutke (mace mnogo spavaju, ne zaboravimo) interaktivno podeli sa ukućanima u igri i druženju.

Sputanost pri kretanju

Stav „ne povocu” ima i Milica Ranković, iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks”.

– Dokaz da mačke ne vole da se šetaju na povocu, da su pod stresom i da ih to plaši jeste to što bi pobegle ukoliko bi bile puštene sa povoca. Ovo bi trebalo da bude dovoljno za razrešenje dileme: mačka na povocu – da ili ne. Mački je na povocu onemogućeno da ispolji sebi svojstveno ponašanje pri kretanju, karakteristično za vrstu. Provlačenje kroz uske prolaze, ili ispod kola, skakanje na drvo ili u neki podrum, balansiranje na ogradi ili grani drveta… to je samo deo „arsenala” mačjih aktivnosti. Odakle ideja o šetanju mačke? Najverovatnije iz poređenja sa šetanjem psa, ali i iz čovekove potrebe da kontroliše svet oko sebe. Pretpostavljam da je čovek pošao od toga da se pas izvodi u šetnju, pa zašto ne bi i mačka. Izgubio je iz vida činjenicu da su pas i mačka dve različite vrste koje imaju različite potrebe i različite načine ispoljavanja tih potreba, kao i mnogo različitosti u ponašanju uopšte. Jedino što im je zajedničko kao kućnim ljubimcima jeste ljubav prema čoveku i potreba da budu u njegovom društvu – naglašava Rankovićeva.

Igra umesto šetnje

Umesto da razmišljate o šetanju mačke na povocu, razmislite o tome da joj omogućite da upražnjava sebi svojstveno ponašanje, savetuje Milica Ranković.

– Igrajte se s njom svakodnevno, smišljajte različite igre i priuštićete joj preko potrebnu mentalnu stimulaciju. Učinite male prepravke u stanu i omogućite joj da se kreće na različite načine, onako kako je svojstveno njenoj vrsti – da se penje, skače, da se krije u skrovištima, šeta po stanu i „lovi”, zavlači se i provlači…

Potrudili smo se da vam predstavimo sve argumente „za” i „protiv” i sada je na vama, vlasnicima, da presudite. Ono na šta zajedno sa svim našim sagovornicima apelujemo jeste da najpre dobro upoznate svog ljubimca, da znate da čitate njegove pokrete tela i da u svakom trenutku umete da prepoznate kada mu je prijatno i kada se oseća sigurnim, a kada bi najradije pobegao. I da, u ovom drugom slučaju, ne činite ono zbog čega bi se mačka dala u beg.

SAVETI

Kako mačku naučiti na povodac

Američka Asocijacija veterinara i Asocijacija bihejviorista dale su zvanične preporuke i istakle stav struke sa uputstvima kako šetati mačku i šta bi sve trebalo da činimo ako se odlučimo na ovakav vid vaspitavanja mačke. Prema rečima dr vet. med. Dunje Kovač, najvažnije je navikavanje na ogrlicu i na remen oko tela.

1. Mačka bi trebalo da ga nosi u stanu po nekoliko minuta ili sati, pa da se potom skine. Kako bi mački skrenuli misli s toga što joj se nalazi na telu, uvek je dobro za to vreme se igrati s njom, zamajavati je igračkama ili joj pak tada dati obrok – tako stvaramo pozitivnu asocijaciju na opremu.
2. Sledeća faza je stavljanje mačke na povodac u stanu – staviti flexi povodac nakratko da imamo veću kontrolu i da mačka oseti da neko drugi ima kontrolu nad njenim kretanjem, a sve s ciljem da je na to desenzitizujemo – da se ne opire pri povlačenju povoca, tj. da ne zapadne u histeriju i ne počne da se batrga. Ovo se opet postiže tako što joj, dok je na kratkom povocu, damo igračke – da ih juri i lovi, ali ovog puta da ona oseti da ima ograničene pokrete, da je ipak vi povlačite i da nauči da to toleriše.
3. Sledeće što možete da uradite jeste da mačku puštate da provodi vreme na terasi, pod vašim nadzorom i na povocu. Da njuška terasu, da se penje… a da je vi kontrolišete i povlačite na povocu. Ovo su sve neophodne vežbice kako biste izbegli bilo kakav stres pri izlasku napolje, i veoma je važno sve ovo postepeno raditi.
4. Potom sledi izlazak iz stana (ili kuće). Trebalo bi da znate da su tu sada prisutni različiti mirisi, i to je za mačku veliki izazov i uzbuđenje. Može se desiti da prilikom prvog izlaska iz stana šetnja bude samo po ulazu i potom se vratite u stan.
5. Najvažnije je da zapamtite da, baš kao i u šetnju sa psom, i sa mačkom nikada ne idete praznih džepova. I mačka se nagrađuje na isti način kao i pas tokom šetnje. Ponesite nešto ukusnije – komadiće džigerice na primer, i na svakih nekoliko koraka joj dajte nagradu.
6. Neka prva šetnja bude kratka, nema potrebe odmah „trčati” maraton. Oko zgrade nekoliko minuta i nazad.
7. Posmatrajte svoju mačku, njene reakcije, govor tela, rep, uši, oči (zenice). Sve nam to jasno govori da li radimo pravu stvar ili smo preterali i vreme je za povratak kući.

Da li znate… da u Vašingtonu i Njujorku vlasnici svoje kućne mačke ne smeju da puštaju da slobodno šetaju, već one uvek moraju biti na povocu kako ne bi ugrozile veverice, zečeve, ptice…

Nesigurnost

– Ako je vlasnik taj koji određuje putanju mačjeg kretanja, to je ono što mačku čini nesigurnom, a samim tim i uplašenom u situaciji kontrole povocem. Da bi se osećala dobro, mačka mora da ima kontrolu nad samom sobom i nad svojim ponašanjem, u ovom slučaju – nad svojim kretanjem – naglašava Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks”.

Kod veterinara

Svetlana Lalović iz felinološkog društva LePETit kaže da postoje retki slučajevi kada je povodac u redu, i to je najčešće prilikom posete veterinaru.

– Povodac može biti nužno sredstvo kontrole kada se maca, iz nekog razloga, nalazi u našem naručju van svog doma ili transportera. To je najčešće kod veterinara ili ako putujemo te moramo da je izvadimo iz transportera na aerodromu, u autu.