Mačji paraziti i kako ih prepoznati na vreme

Mačka koja se odjednom češe do ranica, ostavlja sitne crne mrvice u krznu ili počne da mršavi uprkos dobrom apetitu ne mora imati samo problem sa kožom ili hranom. Mačji paraziti često daju suptilne znake, a neke mačke ih dugo kriju vrlo uspešno. Zato je korisno znati šta zaista treba posmatrati – naročito ako mačka izlazi napolje, živi sa drugim životinjama ili je tek stigla u dom.

Paraziti se dele na spoljašnje, koji žive na koži i u dlaci, i unutrašnje, koji najčešće nastanjuju creva. Oba tipa mogu izazvati neprijatnost i zdravstvene komplikacije, ali se ne prepoznaju i ne leče na isti način. Najsigurniji put nije nasumična kupovina preparata, već pregled mačke i savet veterinara o zaštiti koja odgovara njenoj starosti, telesnoj masi i načinu života.

Mačji paraziti na koži i u krznu

Buve su najčešći spoljašnji paraziti kod mačaka. Njihovo prisustvo ne znači da je dom prljav niti da vlasnik ne vodi računa o ljubimcu. Mačka može pokupiti buvu u hodniku zgrade, na terasi, u kontaktu sa drugom životinjom, a jaja i larve mogu dospeti u stan i preko obuće ili odeće.

PROČITAJ JOŠ

Pseća dijareja: kada je vreme za veterinara?

Unutrašnja ili spoljašnja antiparazitska zaštita?

Kod nekih mačaka jedan ujed buve izazove snažan svrab, crvenilo i kraste, posebno oko vrata, na leđima i pri korenu repa. Ako razmaknete dlaku i primetite sitne tamne tačkice nalik mlevenom biberu, moguće je da se radi o izmetu buva. Kada se te mrvice stave na vlažan papir, mogu ostaviti crvenkast trag jer sadrže svarenu krv.

Krpelji se češće vezuju za pse, ali mogu napasti i mačku koja izlazi napolje. Najlakše ih je pronaći opipavanjem kože, naročito oko glave, vrata, pazuha i između prstiju. Ne pokušavajte da ih premazujete uljem, alkoholom ili drugim kućnim sredstvima. Takav postupak može otežati bezbedno uklanjanje. Ako niste sigurni kako da krpelja uklonite ili je deo ostao u koži, veterinar je pravi izbor.

Šugarci i ušne grinje takođe mogu biti razlog upornog češanja. Ušne grinje često izazivaju tresenje glavom, neprijatan miris iz uha i taman sadržaj koji liči na talog kafe. Ipak, slične promene mogu nastati i kod bakterijske ili gljivične upale uha, pa kapi ne treba uvoditi na svoju ruku.

Unutrašnji paraziti nisu uvek vidljivi u stolici

Crevni paraziti uključuju gliste, pantljičare, ankilostome i mikroskopske protozoe, poput giardije. Mačka ih može dobiti preko kontaminirane zemlje, izmeta, plena, buva ili kontakta sa zaraženom životinjom. Mačići neke parazite mogu dobiti i vrlo rano, zbog čega je plan čišćenja od unutrašnjih parazita posebno važan već od prvih nedelja života.

Vlasnici ponekad očekuju da će gliste jasno videti u posipu ili stolici. To se može desiti, ali nije pravilo. Pantljičari se ponekad uočavaju kao sitni beli delovi nalik zrnu pirinča oko analnog otvora, na ležaju ili u stolici. Kod drugih parazita znaci mogu biti mekša stolica, proliv, povraćanje, nadut stomak, slabije napredovanje ili promenjen apetit.

Ovi simptomi nisu specifični samo za parazite. Proliv može biti posledica promene hrane, stresa, infekcije, netolerancije na pojedine sastojke ili drugih bolesti. Upravo zato je pregled uzorka stolice često korisniji od preventivnog davanja leka bez jasnog plana. Negativan nalaz ponekad treba ponoviti, jer izlučivanje parazita i njihovih jaja ne mora biti stalno.

Posebna pažnja za mačke koje love

Mačka koja lovi miševe, ptice ili guštere ima veći rizik od pojedinih unutrašnjih parazita, čak i ako deluje zdravo i negovano. Isto važi za mačke koje slobodno izlaze u dvorište ili dele prostor sa više životinja. Kod njih učestalost preventivnih pregleda i tretmana određuje veterinar, jer jedna preporuka ne odgovara svakoj mački.

Simptomi koji traže bržu reakciju

Povremeno češanje samo po sebi ne mora biti alarm. Međutim, pregled zakažite bez odlaganja ako mačka ima otvorene rane od češanja, izražen gubitak dlake, uporan proliv, krv u stolici, često povraćanje, malaksalost ili naglo mršavljenje. Kod mačića su dehidracija i anemija posebno opasne, jer se njihovo stanje može pogoršati mnogo brže nego kod odrasle mačke.

Obratite pažnju i na promene ponašanja. Mačka sa svrabom može biti razdražljiva, povučenija ili nemirna tokom noći. Ona sa stomačnim tegobama može izbegavati posip, sedeti zgrbljeno ili jesti manje. Takvi znaci nisu dokaz parazita, ali veterinaru daju važnu sliku o tome šta se dešava.

Savet veterinara: ne koristite preparate namenjene psima

Jedna od najrizičnijih grešaka jeste primena antiparazitika za pse na mački, naročito preparata koji sadrže permetrin. Mačke su veoma osetljive na ovu supstancu i trovanje može izazvati drhtanje, grčeve, povišenu temperaturu i hitno stanje. Nikada nemojte deliti ampule, ogrlice, sprejeve ili doze između različitih vrsta životinja samo zato što su ostali u kući.

Veterinar će uzeti u obzir težinu mačke, uzrast, opšte zdravstveno stanje, da li je mačka gravidna ili doji, kao i da li u domu ima drugih ljubimaca. Neki preparati deluju samo na buve, drugi pokrivaju više spoljašnjih i unutrašnjih parazita. Širi spektar nije automatski bolji izbor ako nije potreban, a redovnost primene je često važnija od povremenog menjanja proizvoda.

Ako je mačka već dobila tretman, a i dalje se češe, to ne znači nužno da preparat ne deluje. Kod buva problem može opstajati u okolini, jer se razvojni oblici nalaze u pukotinama, tepisima, ležajevima i nameštaju. S druge strane, svrab može imati sasvim drugi uzrok, poput alergije ili infekcije kože. Zato ne duplirajte dozu bez dogovora sa veterinarom.

Zaštita doma je deo zaštite mačke

Kada se potvrde buve, nije dovoljno tretirati samo ljubimca. Potrebno je redovno usisavati prostor gde mačka boravi, prati njene prekrivače i ležajeve prema uputstvu za materijal i tretirati sve životinje u domaćinstvu po veterinarskoj preporuci. Posebnu pažnju zaslužuju mesta ispod nameštaja, uz lajsne i u tapaciranom nameštaju, gde se razvojni oblici buva mogu zadržati.

Posip menjajte redovno, a posudu za posip perite blagim sredstvom i dobro osušite pre ponovne upotrebe. To neće zameniti terapiju protiv crevnih parazita, ali smanjuje izloženost kontaminaciji i pomaže vam da lakše pratite izgled stolice. Ako sakupljate uzorak za pregled, stavite malu količinu sveže stolice u čistu posudu i odnesite je veterinaru prema njegovom uputstvu.

Dobra preventiva podrazumeva i redovan pregled dlake, kože, ušiju i stolice. Kod kućnih mačaka koje nikada ne izlaze rizik je manji, ali nije nula. Kod mačaka koje izlaze napolje ili žive u višečlanom životinjskom domaćinstvu zaštita obično mora biti pažljivije planirana.

Paraziti nisu razlog za krivicu niti za paniku. Oni su čest deo života sa životinjama, a najviše se postiže kada problem primetite rano, ne eksperimentišete lekovima i zaštitu prilagodite baš svojoj mački. Mirna mačka bez svraba, sa urednom stolicom i sjajnom dlakom često je najbolji podsetnik da su male, redovne navike nege vrednije od kasnog reagovanja.