Naši mezimci i te kako mogu naučiti da daju šapu, da bace lopticu, da sednu na znak… Potrebno je malo više vremena i strpljenja, ali u učenju „trikova“ i treningu – mačke nimalo ne zaostaju za psima.
Izvor: magazin Mačka, Foto: Shutterstock
Da li je moguće naučiti mačku da nam dâ šapu, da sedne na glasovnu komandu i da se dobacujemo lopticom? Apsolutno! Ali, zašto ih onda češće ne treniramo i ne učimo trikovima?
Potrudili smo se da pronađemo odgovore na ova pitanja i u pomoć pozvali stručnjake koji nam daju dragocene savete za trening i učenje mezimaca.
Iako su kadre da baš kao i psi nauče mnoge glasovne komande, ali i trikove, vlasnici mačke znatno ređe treniraju, iako njihovim ljubimcima ovakva mentalna i fizička stimulcija i više nego prija.
I nauka je nedavno potvrdila da mace nisu ništa manje inteligentne od pasa, već da je jedina razlika u tome što iste metode treninga i učenja ne daju iste rezultate kod ove dve vrste. S macama će možda biti potrebno malo više vremena, ali stručnjaci su saglasni – ljubav i nagrada su uvek najbolja motivacija i „pomagala“ pri treningu.
Kad je reč o stavu vlasnika prema treningu mačaka, možemo reći da je izostanak ove prakse pre posledica nedovoljne informisanosti, nego nezainteresovanosti. Doktor veterinarske medicine Dragutin Smoljanović iz veterinarske ambulante Guta vet ponudio nam je svoje zanimljivo stanovište.
– Mišljenje da se dresiraju samo psi postoji zbog nedostatka cirkusa. Kad bi cirkusi gostovali češće u našoj zemlji, građani bi mogli da vide kako su mačke (tigrovi, lavovi, panteri…) mnogo zastupljenije u tačkama dresure u odnosu na pse (pse, vukove, šakale…) – rekao je naš sagovornik.
I kad se zamislimo i podsetimo cirkuskih tački kojima smo prisustvovali (ili smo ih videli na televiziji ili internetu) ovo objašnjenje i te kako ima smisla. Čak, možemo reći i da su mace zbog svoje spretnosti znatno umešnije u „akrobacijama“.
Da je mačke moguće naučiti svemu (i svačemu) stav je i doktora veterinarske medicine Dunje Kovač.
Kako objašnjava, možda nam je potrebno malo više vremena i strpljenja, jer je i sam proces dosta sporiji i delikatniji, ali daje jednako zanimljiv rezultat.
Ako o ovoj temi upitamo odgajivače, oni su većinom saglasni da nije reč o neznanju ili neinformisanosti, već o tome da vlasnici mačaka vole ove životinje upravo zbog njihove prirode, zbog toga što delom još uvek jesu neukrotive i što, iako žele da udovolje čoveku, neće uvek učiniti ono što od njih tražimo.
Naša sagovornica naglašava da bi najpre trebalo praviti razliku u terminima dresura i trening, jer iako su obe uvrežene u govoru zapravo predstavljaju potpuno različite metode.
– Pojam dresura mačaka se kod nas ne koristi za kućne mačke, i mnogo mu je primereniji engleski termin „trening“ odnosno „učenje“. Zato ću govoriti isključivo o kućnim mačkama, a ne o onima koje se koriste u cirkusima i predstavama, a za čiju dresuru se primenjuju isti principi instrumentalnog učenja kao i za bilo koju drugu vrstu životinja. Ne postoje različiti načini treninga u smislu škola ili vrsta, već samo principi kojih bi se trebalo pridržavati kad mačku želimo nečemu da naučimo – smatra Katarina Ginić.
Ona kaže da svi koji se bave i žive s mačkama, bilo da su uzgajivači ili njihovi vlasnici, najverovatnije će negativno odreagovati ako im se postavi pitanje dresure mačaka u smislu: „Da sam htela dresiranu životinju, kupila bih psa.“
Kad je reč o treningu, zanimalo nas je šta je najvažnije – strpljenje, doslednost, jednostavne komande…
– Ništa od pobrojanog. Najvažnija je afektivna veza mačke i vlasnika/uzgajivača. Mačka mora da zna da je bezuslovno prihvaćena i voljena, i tada će mnoge stvari raditi da nam ugodi, a sankcionisanje nepoželjnog ponašanja neće doživeti kao odbacivanje. Za one koji nemaju iskustva s obučavanjem mačaka, najednostavniji savet bi bio da nikako ne kažnjavaju mačku, već da joj jednostavno pokažu da ih je neko ponašanje naljutilo tako što će joj uskratiti pažnju – savetuje naša sagovornica.
Baš kao što je slučaj i kod pasa, postoje i određene komande koje bi svaka maca trebalo da zna, bez obzira na to da li smo kao vlasnici zainteresovani da svoju mačku treniramo ili ne.
– Ono što bi svaka mačka trebalo da zna jeste da se odazove na svoje ime, kao i šta znači komanda „Ne“. To je nešto što mislim da većina vlasnika i nauči spontano svoju mačku. Ono u čemu vlasnici najčešće greše jeste što misle da je grebanje i grizenje ljudi „normalno“ ponašanje mačke, te takvo ponašanje tolerišu, a neki čak i pospešuju. Kućna mačka mora da nauči da agresivnost i ljutnju nikako ne sme da usmeri ka ljudima, a to je ono na čemu uzgajivači mačaka mnogo rade jer nam mačke često idu u domove sa decom, pa čak i bebama. To je ono što zovemo socijalizacijom – objašnjava Katarina Ginić.
U inostranstvu, možda najčešće u Sjedinjenim Američkim Državama, nije retkost da se i mace na povocu izvode u šetnju. Kod nas je, čini se, to još uvek na nivou slučajnosti, a neretko ovakva slika izazove čuđenje, ili pak podsmevanje.
I šetnja na povocu jedna je od stvari kojoj se mezimci moraju naučiti, pa nas je zanimalo šta naši sagovornici misle o šetanju kućnih mačaka.
Kako kaže, pozitivne reakcije i vlasnika pasa.
Da nije retkost da vlasnici šetaju mace na povocu i u našoj zemlji potvrdio nam je i dr vet. med. Dragutin Smoljanović iz veterinarske ambulante Guta vet.
– Kod mojih pacijenata i njihovih staralaca nije retko da mačku šetaju na povocu. To je dobra praksa i ja je podržavam, pogotovo kod mačaka koje žive u stanu. Izlaskom u šetnju mace mogu da pronađu određene trave koje su im neophodne za izbacivanje dlaka koje se u vidu loptica mogu nakupiti u želucu i crevima, i predstavljati zdravstveni problem. Trebalo bi, naravno, voditi računa o tome da mace budu vakcinisane i redovno zaštićene od unutrašnjih i spoljašnjih parazita – naglašava naš sagovornik.
Jedna od najvažnijih stvari koje bi mace prvo i trebalo da nauče jeste da koriste posip. Ono što je olakšavajuće okolnost jeste da su mace izuzetno čiste životinje i da veoma brzo uče.
Evo nekoliko saveta koji vama i mezimcu koji je tek stigao u vaš dom mogu olakšati ovu važnu životnu lekciju:
Na domaćim i inostranim portalima o životinjama, često se može pročitati savet da se pri treningu i učenju mačaka, baš kao i kod pasa, može koristiti kliker-metoda. Ali, da li je baš tako?
– Može, ali je potpuno nepotrebna. Da ne pominjem i to da su mačke izrazito osetljive na zvuke, te je veća verovatnoća da će ih taj zvuk uplašiti nego da će ga povezati s pozitivnim potkrepljenjem. Jednostavno, kliker nije nešto što je potrebno upotrebljavati za učenje kućnih mačaka, osim ako ne želimo da zađemo u oblast dresure mačaka u pravom smislu te reči – napominje uzgajivač Katarina Ginić.
Reč-dve više
Izvođenje mačaka u šetnju omogućava im da pod uticajem sunčevih zraka obezbeđuju i odgovarajuću količinu vitamina D koji je neophodan za zdravlje kože i kostiju.
Brojka
10-20 minuta svakog dana trebalo bi odvojiti za trening i učenje
Pozitivna asocijacija
Nikada ne kažnjavajte mačku, napominju stručnjaci. Uvek koristite pozitivnu asocijaciju (hrana ili poslastica), i kad ne uradi očekivano – pokažite joj šta treba da čini.