Bio je preteča Garfilda, Toma, Silvestera i svih drugih neodoljivih animiranih junaka. Čak i prvi mačak koga je nacrtao čuveni Volt Dizni – Julijus, bio je samo kopija Feliksa.

Izvor: magazin Mačka, Foto: Wikipedia

Ako je neko uopšte i sumnjao u to – prva zvezda crtanog filma bio je jedan mačak. Preteča Garfilda, Toma, Silvestera i svih drugih neodoljivih animiranih junaka zvala se Mačak Feliks.

Čovekoliki mačak crnog tela, belih očiju i ogromnog keza u svetu koji je u crtaće uveo nadrealizam, ušetao je u kolektivnu maštu daleke 1919. godine. Brzo je stekao popularnost u celom svetu i dobio čitav niz imitatora. Čak i prvi mačak koga je nacrtao čuveni Volt Dizni – Julijus, bio je samo kopija Feliksa.

Mačak Feliks

Feliks je rođen u studiju australijskog filmadžije Peta Salivana, a nikad nije razjašnjeno da li je on bio i kreator čuvenog lika ili ta zasluga ipak pripada Salivanovom glavnom animatoru Otou Mesmeru.

Prvobitno ime vragolastog mačka bilo je Master Tom, ali je kasnije promenjeno jer se autorima dopala sličnost latinskih reči felix (sreća) i felis (mačka).

Prema nekim tvrdnjama inspiracija za Feliksa bio je Salivanov crtani „Rep mačka Tomasa” objavljen 1917, ali je ostalo suviše malo tragova tog crtaća da bi se moglo govoriti postoji li sličnost sa Feliksom.

Jedna od verzija govori da je Feliks zapravo inspirisan animiranom verzijom Čarlija Čaplina, koju je nešto ranije stvorio Mesmer.

Zvezda animiranog filma

U svakom slučaju, ranih dvadesetih godina Mačak Feliks postao je prava zvezda. Bio je to prvi crtać koji je uspeo da privuče ljude da odu u bioskop da bi pogledali baš njega.

Oduševljeni su bili i kritičari koji su cenili elemente nadrealizma, pokreta koji je u to vreme osvajao svet. Govorili su da Feliks predstavlja dečji osećaj za čudno i fantastično. Njegov čuveni hod s rukama prekštenim iza leđa, a glavom pognutom, duboko u mislima postao je ne samo njegov zaštitni znak već i arhetipska poza u crtaćima tokom narednih gotovo stotinu godina.

Njegov rep u jednom trenutku je bio lopata, u drugom znak pitanja ili olovka, i govorio je da je sve moguće u njegovom svetu.

Oldos Haksli, čuveni pisac „Vrlog novog sveta” govorio je da su crtaći o Feliksu dokazali da je film daleko uspešniji u prikazivanju fantastičnog nego pozorište ili literatura.

Politička korektnost

Kao u svim crtaćima iz rane ere filma, politička korektnost je Feliksu bila potpuno strana. Poigravanje s alkoholizmom i tada aktuelnom američkom prohibicijom bilo je čest motiv.

Tako u crtaću „Felix Dopes It Out” iz 1924. naš junak pokušava da pomogne svom prijatelju beskućniku koga muči to što mu je nos crven. Na kraju, Feliks pronađe rešenje: „Nastavi da piješ i vremenom će postati plav.” Naravno, nije uspeo da pobegne ni od predrasuda svog vremena, pa se u crtaćima mogu videti i etnički stereotipi prisutni u Americi dvadesetih. Bavio se i politikom, u epizodama poput one o ruskom građanskom ratu ili o sindikatima.

Nemi crtani film

Feliksova popularnost počela je da opada krajem dvadesetih godina s usponom zvučnog filma. Salivan je odbijao da se prikloni novom trendu i napusti neme crtaće, a tu priliku iskoristio je Dizni i s prvim zvučnim crtaćima o Mikiju Mausu učinio da Feliks i drugi junaci neme ere deluju prevaziđeno.

Konačno, 1929. Salivan je pokušao da dâ glas Feliksu, ali to nije bilo previše uspešno, pa je nekad čuveni mačak početkom tridesetih nestao iz bioskopskih dvorana.

Feliks na televiziji

Novi život za Feliksa počeo je dve decenije kasnije sa širenjem televizije. Redizajnirani Feliks uz nekoliko novih likova pojavio se na američkoj televiziji 1953. godine. Od tada je „glumio” u velikom broju televizijskih programa, a dobio je i dva dugometražna crtana filma.

Poslednjih sedam godina Feliks je postao trgovački brend i ima čitavu mrežu proizvoda – od odeće do igračaka. Pre nekoliko godina rodila se ideja o povratku Feliksa na male ekrane u crtanoj seriji od 52 epizode u kojoj bi čuveni mačak prvi put oživeo pomoću kompjuterske grafike.

Mačak Feliks je pionir televizije

Slika Mačka Feliksa bila je prvi prizor koji je ikada emitovan na televiziji. Zbog upečatljivih boja i jasnih kontrasta njegov lik je na početku emitovanja, u eksperimentalnoj fazi programa, emitovan neprekidno tokom četiri sata kako bi inženjeri podesili sve parametre.