Mačka
Kako naučiti mačku na transporter
Kako naučiti mačku na transporter bez stresa
Mačka koja ugleda transporter i istog trenutka nestane ispod kreveta ne pravi vam inat. Najčešće je naučila da taj predmet najavljuje neprijatnost: hvatanje, vožnju, nepoznate mirise i pregled kod veterinara. Zato pitanje kako naučiti mačku na transporter nema brzo rešenje za dan pregleda, već traži nekoliko kratkih, mirnih koraka koji će transporter pretvoriti u poznato i bezbedno mesto.
Cilj nije da mačka „trpi” kutiju, već da u nju ulazi dobrovoljno i da u njoj može da ostane smirena. To olakšava odlazak veterinaru, putovanje, selidbu i svaku situaciju u kojoj je bezbedan transport neophodan. Dobra vest je da privikavanje uspeva i kod odraslih mačaka koje su godinama bežale od transportera, samo im je potrebno više vremena i doslednosti.
Zašto mačke toliko ne vole transporter?
Transporter je za mnoge mačke predmet koji se pojavljuje retko i gotovo isključivo pred događaj koji doživljavaju kao stresan. Mačka ne povezuje kutiju samo sa vožnjom, već sa celim nizom neprijatnih iskustava: jurenjem po stanu, naglim zatvaranjem vrata, ljuljanjem u automobilu, čekaonicom punom mirisa drugih životinja i pregledom.
PROČITAJ JOŠ
Dodatni problem je način na koji je unosimo. Ako mačku guramo kroz mali prednji otvor dok se opire, ona gubi osećaj kontrole. Sledeći put će ranije prepoznati naše namere i sakriti se. Kazna, povišen ton ili forsiranje samo učvršćuju taj obrazac.
Neke mačke imaju i mučninu tokom vožnje, bolove u zglobovima, zdravstveni problem ili loše iskustvo iz ranijeg perioda života. Ako je otpor nastao naglo, naročito kod mačke koja je ranije mirno putovala, najpre razgovarajte sa veterinarom. Promena ponašanja ponekad je prvi znak da mačka oseća bol ili nelagodnost.
Kako naučiti mačku na transporter korak po korak
Najbolji trenutak za početak je kada nemate zakazan pregled. Privikavanje radi bolje kada nema žurbe, a kratke sesije od nekoliko minuta, ponovljene tokom više dana ili nedelja, daju više od jednog dugog pokušaja.
1. Izaberite transporter koji je praktičan i stabilan
Za većinu mačaka dobar izbor je čvrst transporter sa dovoljno prostora da može da ustane, okrene se i legne. Model sa otvorom odozgo ili poklopcem koji može da se skine često je praktičniji, jer veterinar može pregledati mačku uz manje izvlačenja i borbe.
Mekana transportna torba može biti dobra za mirnu mačku i kraće puteve, ali mora imati stabilno dno, kvalitetne rajsferšluse i dobru ventilaciju. Prevelik transporter nije nužno bolji – u vožnji mačka može više da proklizava i udara o stranice. Bitno je i da se vrata sigurno zatvaraju, bez mogućnosti da ih mačka gurne šapom.
Pre prve upotrebe uklonite etikete i proverite ima li oštrih ivica. Na dno stavite mekan, neklizajući peškir ili prostirku. Ako već imate ćebe na kojem mačka rado spava, njegov poznat miris može pomoći da se opusti.
2. Transporter neka postane deo prostora
Najčešća greška je držanje transportera u podrumu ili ormaru, pa njegovo vađenje samo pred veterinarski pregled. Umesto toga, ostavite ga otvorenog u sobi u kojoj mačka provodi vreme. Ne postavljajte ga na prometan prolaz, blizu usisivača ili pored posipa, već uz zid, u tihom kutku gde se mačka već oseća sigurno.
U početku ne tražite ništa od nje. Neka ga gleda, njuši i zaobilazi svojim tempom. Možete unutra staviti deo njenog ćebeta, igračku ili nekoliko omiljenih granula. Ako mačka priđe, ne pokušavajte odmah da zatvorite vrata. Upravo je suprotno – potrebno je da nauči da ulazak ne znači zamku.
Kod opreznijih mačaka pomaže da se najpre ukloni gornji deo transportera, ako konstrukcija to dozvoljava. Donji deo tada može da liči na otvoreni krevet. Kada mačka počne da se u njemu zadržava, vratite poklopac, ali vrata ostavite širom otvorena.
3. Nagradite svaki dobrovoljan korak
Privikavanje se zasniva na pozitivnom povezivanju. Nagrada treba da bude nešto što mačka zaista voli – mali zalogaj vlažne hrane, kremasta poslastica, omiljena igračka ili nekoliko minuta igre štapićem. Ne vole sve mačke istu motivaciju, zato pratite na šta najbolje reaguje baš vaš ljubimac.
Nagradu prvo stavite blizu ulaza, zatim tik unutra, a kasnije dublje u transporter. Ako mačka samo provuče glavu, to je uspeh. Ako jednom šapom kroči unutra, sačekajte i nagradite je bez naglih pokreta. Kada sama uđe celim telom, mirno joj ponudite poslasticu i dozvolite joj da izađe kad poželi.
Ne uskraćujte joj obrok da bi „morala” da uđe. Blaga motivacija hranom može pomoći, ali gladovanje stvara dodatni stres i nije bezbedan način treninga.
4. Zatvaranje vrata uvodite veoma postepeno
Tek kada mačka bez oklevanja ulazi u transporter, možete vežbati vrata. Dok jede poslasticu unutra, nežno dodirnite vrata pa ih odmah vratite. Sledeći put ih zatvorite na jednu sekundu, otvorite i nagradite je. Zatim produžavajte vreme na nekoliko sekundi, pola minuta i više, ali samo dok mačka ostaje relativno opuštena.
Znakovi da je tempo prebrz su ukočeno telo, spuštene uši, proširene zenice, režanje, panično grebanje ili pokušaj da se izbije napolje. U tom slučaju vratite se na lakši korak. Ne čekajte da se mačka potpuno uznemiri, jer tada vežba više ne gradi poverenje.
Kada mirno podnosi zatvorena vrata nekoliko minuta, podignite transporter samo nekoliko centimetara, spustite ga i otvorite. Kasnije prošetajte s njim po stanu, prvo nekoliko koraka, pa jednu sobu. Nagrada dolazi po završetku svake kratke, uspešne vežbe.
5. Vežbajte vožnju odvojeno od pregleda
Automobil je često drugi veliki izvor stresa. Kada mačka prihvati nošenje u transporteru, napravite kratku probu do auta. Sedite nekoliko minuta u parkiranom vozilu, bez pokretanja motora, pa se vratite kući. Sledeći put pokrenite motor na minut ili dva. Tek potom uvedite veoma kratku vožnju oko kraja.
Transporter u automobilu postavite stabilno, najčešće na pod iza prednjeg sedišta ili ga sigurno pričvrstite pojasom na sedištu, prema uputstvu proizvođača. Nemojte ga držati u krilu niti otvarati tokom vožnje. Mačka koja se oslobodi u vozilu može se povrediti, ometati vozača ili pobeći pri otvaranju vrata.
Prekrivanje dela transportera tankim peškirom nekim mačkama prija jer smanjuje vizuelne nadražaje. Drugima smeta jer ne vide šta se dešava. Posmatrajte reakciju svog ljubimca i birajte ono uz šta diše mirnije i manje se oglašava.
Šta uraditi kada je pregled zakazan, a mačka beži?
Ponekad nema vremena za idealno privikavanje. Ako je pregled hitan, bezbednost i zdravlje su prioritet. Zatvorite mačku u jednu mirnu prostoriju pre nego što iznesete transporter, kako ne bi nestala na nedostupnom mestu. Pripremite peškir, zatvorite vrata i smanjite buku.
Ako transporter ima gornji otvor ili poklopac koji se odvaja, mačku je obično lakše pažljivo spustiti odozgo nego gurati kroz prednja vrata. Možete je nežno umotati u peškir ako se opire, ali bez stezanja grudnog koša i bez pritiska na stomak. Nakon toga transporter prekrijte laganom tkaninom i krenite bez dodatnog zadržavanja.
Nikada ne nosite mačku do automobila u naručju, čak ni ako je inače mirna. Uplašena mačka može se istrgnuti za deliće sekunde. Ako se radi o izrazito plašljivoj mački ili je svaki pokušaj unošenja rizičan za nju i vas, veterinar može savetovati plan za naredni pregled, uključujući lekove protiv anksioznosti ili mučnine. Takvi preparati daju se isključivo po preporuci veterinara i u propisanoj dozi.
Mali detalji koji prave veliku razliku
Ne perite unutrašnjost transportera jakim, parfimisanim sredstvima neposredno pre puta. Čist transporter jeste neophodan, ali intenzivan nov miris može mački biti uznemirujući. Koristite blago sredstvo, dobro isperite i osušite, a zatim vratite poznatu prostirku.
Feromonski preparati za mačke mogu nekim ljubimcima pomoći da lakše podnesu promenu, ali nisu zamena za postepeno privikavanje. Takođe, nemojte otvarati transporter u čekaonici, na parkingu ili u kolima da biste je „umirili”. Bezbednije je da ostane zatvorena dok ne stignete u zatvoren prostor.
Ako u domu živi više mačaka, svaka treba da ima svoj transporter ili bar mogućnost da putuje odvojeno. Čak i mačke koje se dobro slažu kod kuće mogu se tokom stresa međusobno uznemiriti. Posle povratka od veterinara jedna mačka može imati drugačiji miris, pa joj druga kratkotrajno može prilaziti oprezno ili siktati.
Strpljenje je ovde praktična veština, ne popustljivost. Kada transporter ostane otvoren deo doma, a svaki mali korak donese mački osećaj sigurnosti, odlazak kod veterinara prestaje da počinje panikom ispod kreveta.
