Jedina stanarka Aja Sofije - Pet Magazine
Pas:
Mačka:
Gli Aja Sofija
Od Biljana Stjelja - 08/01/2020

Jedina stanarka Aja Sofije

Nekada najveću pravoslavnu svetinju, a danas muzej, već 16 godina čuva mačka Gli

Tekst i foto: Biljana Stjelja

U Istanbulu, gradu na Bosforu, svih 15 miliona stanovnika i bar 10 miliona turista godišnje odlično zna za Aja Sofiju. Danas muzej, 900 godina pravoslavna svetinja i oko 450 godina islamska džamija, osim mermernih kolonada, izgrebanih fresaka i arapskih zapisa, ima još jednu “atrakciju” koja već 16 godina iznenađuje posetioce.

Reč je o jedinom stanovniku na ovoj adresi, mački Gli.

  • Uselila se pre 16 godina i od tada stanuje među ovim zidinama – objašnjava nam Umut Bahčeši, vodič u Aja Sofiji. – Prava je turistička atrakcija i svi je obožavaju. I ona voli ljude. Nikoga se ne plaši, oseća se potpuno komforno, voli da se mazi. Ipak, poslednjih nedelju dana je malo povučena i tužna. Umrla joj je sestra Kizim. Njih dve su ovde provodile dane zajedno, a sada je Gli sama. Zato je setna.

Gotovo nepomična, ova šarena lepotica – čije bi ime u prevodu značilo Zajedništvo u Ljubavi – svakoga dana dočekuje i u miru ispraća hiljade posetilaca. Dok se mešaju jezici i kulture, ona ove reke ljudi posmatra gotovo ravnodušno, bez prevelike znatiženje. Njoj je ta gužva normalna i deo je njene svakodnevne rutine. Sa pojedinima se i poigra, a ne beži ni od dodira. Kada joj je potreban mir, skloni se u neki od brojnih ćoškova u prostranoj svetinji.

Slavnom ju je, inače, učinio Barak Obama. U poseti Istanbulu 2003. sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, prošetao je Aja Sofijom i tada je ugledao ovu neobičnu stanarku i njenu sestru Kizim. Nakon što ju je podigao u naručje, a desetine oficijalnih fotografa zabeležile ovaj momenat, počela je i karijera male Gli. Postala je slavna i dobila svoj Instagram profil. Na njemu danas ima čak 18.600 pratilaca pa se može reći da se upisala u listu influensera.

Foto/Instagram/@hagiasophiacat

Pogrešno ime

Mački Gli ime je dao jedan od restauratora Aje Sofije, ali je trebalo da se zove Grey (Gri). Celom timu je, međutim, Gri bila toliko slatka da su svi počeli da joj tepaju i da je oslovljaju sa imenom Gli koje joj je do danas ostalo.

Porodica

Gli je imala brata po  imenu Peti i sestru Kizim. Njoj je ime dao kustos koji ju je i pronašao ispod drvenih oplata nad kojima su se posetioci molili i uživali u miru i tišini.Tada je toliko mijaukala,, dozivajući pomoć, da je čim su je izvukli, ućutala i ostala nema naredne dve godine.  

Gli je nadživela i brata i sestru i majku Sofiju. Ali i svoje jedino mače. Jedan od brojnih turističkih autobusa povredio je mačetu kičmu pa ga je ondašnji menadžer muzeja odveo na uspavljivanje.

Reč, dve o Aja Sofiji

Aja Sofija Istanbul
Unutrašnjost Aja Sofije

1.500 godina ima Aja Sofija. Prvobitnu baziliku podigao je još 360. godine car Teodosije Drugi, ali je ona sasvim izgorela u požaru. Potom je crkva obnovljena 537. godine za vakta cara Justinijana, koji nije štedeo novac za njenu rekonstrukciju pa u zapisima stoji da je gotovo ispraznio carsku riznicu. U nju je ugradio (i u te svrhe opljačkao) i stubove iz Efesa, a mermer je doneo iz Azije i Egipta. Unutar građevine napravljen je Stub plača od poroznog kamena, kvasi se vodom iz podzemnog rezervoara  i navodno poseduje isceliteljske moći. 1453. grad je pao u ruke Turaka, Aja Sofija je postala džamija, a kasnije su joj dodata četiri minareta koji je okružuju. 1935. godine Aja Sofija je postala muzej jer joj je Mustafa Kemal Ataturk promenio namenu. Danas dominira panoramom Istanbula i predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine. Deo je Uneskove zaštićene liste i sa pravom je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija Turske

Opljačkana

freska aja sofija

Aja Sofija se smatra najboljim primerom vizantijske arhitekture. Većina njenih dragocenosti je, međutim,  tokom vekova opljačkana, a krstaši su čak uzeli i izrezbarena pozlaćena bronzana vrata, kao i zlatni presto.  Njena unutrašnjost je sasvim uništena, freske su preslikane islamskim ornamentima, a unutrašnjost potpuno prekrojena  – dodati su nepridajući i masivni elementi, izgrađena je biblioteka i prostor za odmor u kom su vreme u dokolici provodili najveći turski osvajači – Muhamed, Bajzit…