Mačka i beba – da, moguće je

305
macka i beba

Uz pripreme pre dolaska deteta na svet, pravilno upoznavanje mačke i bebe i postavljanje granica, kao i uz održavanje higijene u domu, suživot mačke i novorođenčeta je apsolutno ostvarljiv.

Tekst: magazin „Mačka“, Foto: Shutterstock

Nemali je broj budućih majki koje, pod pritiskom okoline ili iz sopstvenog ubeđenja, smatraju da po dolasku bebe na svet njihov dotadašnji voljeni mezimac, mačka, mora da napusti dom. Da je ovo sve samo ne retkost, nekoliko puta su nam u razgovoru potvrdili i članovi organizacija za zaštitu životinja u našoj zemlji, kao i rukovodioci i vlasnici azila za nezbrinute životinje. Zato smo odlučili da u ovom broju našeg magazina za vas saznamo da li je ovo samo još jedna u nizu predrasuda, posledica neznanja, ili pak ima neke istine u ovakvom stavu.

Pripreme

Da li je suživot mačke i bebe u domu moguć i bezbedan, pitali smo profesora doktora Branimira Nestorovića, pedijatra, alergologa i načelnika pulmologije u Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj.

– Pripreme za suživot mačke i deteta trebalo bi da počnu pre rođenja bebe. Prvo, trudnica bi trebalo da svojoj mački ograniči izlazak napolje. Mačke se jedenjem malih životinja mogu zaraziti toksoplazmozom, koja može dovesti do pobačaja, ali i problema u razvoju deteta (oštećenje mozga). Takođe, u tom periodu izbegavajte da mačku hranite nekuvanim mesom i sakupljajte feces mačke odmah pošto maca napusti kutiju s posipom, ne ostavljajte ga duže – savetuje naš sagovornik.

Ljubomora

Kako kaže dr Nestorović, nije redak slučaj ni da pojedine mačke budu veoma ljubomorne na dete, ili da im smeta rutina postupaka oko njega.

Mačke se mogu navići na prisustvo bebe tako što ćete im puštati zvukove gugutanja mališana. Može se povremeno mazati neki predmet kremom za negu dece, da se naviknu na novi miris u stanu. Odmah bi trebalo odrediti do koje granice se maca može približiti detetu. Ovo se može postići oblaganjem bebinog kreveta selotejpom (mačke ne vole glatke površine i posle nekoliko dana ili nedelja neće više pokušavati da se penju na krevetac). Ovo se mora uraditi zbog činjenice da mačke vole da se smeste oko bebine glave, pa mogu pri tome da joj ometaju disanje. Postepeno odmičite posudu s peskom od prostorije gde će boraviti dete, da se mačka navikne na novu rutinu. Kada majka dođe iz porodilišta, nije loše da najpre ostane sama nekoliko minuta s mačkom, da se ponovo povežu. Potom se može uvesti beba i ostali članovi porodice. Ostavite neki deo odeće deteta u blizini mačke, da ga može ispitati, da se familijarizuje s njim. Uvek zatvarajte vrata sobe u kojoj dete spava, jer se dešava da mačke ponekad namerno mokre po krevecu, kada su stresirane. Kada beba zaspi, posvetite se svojoj mački, da shvati da joj beba nije konkurencija – naglašava dr Nestorović.

Dlake

Još jedna od čestih predrasuda je da kada ljudi (ili deca) progutaju životinjsku dlaku, ona u stomaku nastavlja da raste. Da bismo konačno ustanovili ima li istine u ovim tvrdnjama, zamolili smo dr Nestorovića da nam objasni i da li dlake mačaka (i pasa) predstavljaju opasnost za novorođenče i decu uopšte.

– Same dlake nisu opasnost za dete, ali je alergija na dlaku mačke veoma neugodna komplikacija prisustva mačke u stanu. U Sjedinjenim Američkim Država, poslednjih godina, učestalost alergije na mačje dlake uvećala se gotovo pet puta (kod nas taj trend nije tako izražen). Procenat alergije na dlake životinja je na Zapadu oko deset odsto ukupnog broja onih koji pate od alergija. Rezultati studija su ipak dosta konfuzni. Neke studije pokazuju da prisustvo pasa ili mačaka u stanu smanjuje učestalost alergijskih reakcija kod dece (pretpostavka je da se to događa jer ljubimci povećavaju broj dobrih bakterija u našim crevima, a to je jedan od faktora dobrog zdravlja). Moguće je da se ovaj efekat javlja još u toku trudnoće, jer trudnice koje imaju ljubimce imaju bolju crevnu floru. Postoje dokazi da deca koja se po rođenju dovedu u stan u kojem već postoji mačka ređe imaju alergiju na dlake mačke od druge dece. Ukoliko se kasnije tokom života mačka donese u stan, rizik od nastanka alergije je znatno veći. Ipak, 2018. godine je objavljena studija iz Kine po kojoj prisustvo ljubimaca tokom prvih meseci života povećava rizik od nastanka astme do osme godine.

Alergije

Ipak, naš sagovornik kaže da ne bi trebalo preventivno uklanjati mačku iz stana kada se dete rodi.

– Trebalo bi se truditi da se mačka redovno četka, a stan usisava i pere deterdžentima koji razgrađuju alergene mačke. Ako se alergija javi, potrebno je konsultovati se sa alergeologom i uraditi ispitivanje specifičnih antitela na dlake mačke. Uklanjanje mačke je veliki emotivni stres (radi se o članu porodice), pa bi trebalo dobro proceniti korisne i štetne efekte.

Najbolji prijatelji

Dr Nestorović savetuje novopečenim roditeljima, ukoliko baš ništa ne pomaže, i mačka je potpuno van sebe zbog dolaske bebe, mačku mogu na određeni period smestiti kod prijatelja.

– Povremeno je donosite kod bebe, ponekad će odsustvo konkurencije da učini čudo. Takođe, veća deca vole životinje, između njih se brzo uspostavlja veza, pa će postati najbolji prijatelji.

Koristi od prisustva mačke uz dete su velike. Jedna velika analiza iz 2017. godine je pokazala da sve do perioda adolescencije postoje pozitivni emotivni, ali i kognitivni efekti. U kasnijem životu, deca koja su imala ljubimce su znatno ređe patila od anksioznosti ili depresije. Životinje povećavaju samopouzdanje, a najbolji su lek protiv usamljenosti. Deca koja imaju ljubimce su bolje socijalizovana, lakše uspostavljaju međuljudske odnose, bolje grade društvene veze. Mnoge studije pokazuju da su deca koja poseduju ljubimce empatičnija, lakše se vezuju za druge ljude. Ona su srećnija, imaju znatno bolji kvalitet života. Nepobitno je pokazano da imaju bolje kognitivne funkcije, bolji su đaci od dece bez ljubimaca – zaključuje na kraju naš sagovornik.

Toksoplazmoza

Mačke su označene kao glavni krivci za ovu bolest, ali se može reći da se najmanji broj ljudi zarazi preko njih.

– Toksoplazmoza je bolest endemski raširena po celoj planeti. T. gondii može izazvati teško oboljenje fetusa, naročito u prvoj polovini trudnoće, ukoliko se trudnica prvi put u životu susreće sa infektivnim oblikom parazita. Zato trudnice, ako nisu do trudnoće imale mačku kao kućnog ljubimca, ne bi ni tada trebalo da je uzmu. Mogućnost infekcije direktnim kontaktom sa mačkom je veoma mala, jer se fekalne ciste izlučuju izmetom mačke veoma kratko, najviše 14 dana u celokupnom životu mačke. Nakon što se izbace fecesom, u spoljašnjoj sredini im je potrebno nekoliko dana da sporulišu i tek tada postaju infektivne. Ako se posip čisti svakodnevno, rizik od zaraze se svodi na minimum, jer ciste ne stižu da sporulišu i postanu infektivne – kaže spec. dr vet. Ana Vukićević, stručni saradnik našeg magazina.

Preporuka

Dr Vukićević kaže da se ljudi najčešće zaraze unošenjem nedovoljno termički obrađenog mesa, preko nedovoljno opranog sirovog povrća (najčešće zelene salate), neopranim ili nedovoljno opranim rukama posle kontakta sa zemljom, mačjim izmetom ili posipom bez korišćenja zaštitnih rukavica.

– Trudnice bi trebalo da jedu termički obrađeno meso, tako da ne ostane sirovo ni u jednom svom delu. Vrlo je riskantno da jedu tartar biftek, sirova jaja, nekuvano mleko. Potrebno je da nose rukavice kada rukuju sirovim mesom ili rade u bašti i da temeljno operu ruke posle toga. Uvek bi trebalo da dobro operu sirovo povrće. Mačke bi trebalo hraniti komercijalnom hranom (granulama, konzervama) ili termički obrađenim mesom. Mačkama ne bi trebalo dozvoliti da love, a čišćenje posipa trudnice bi trebalo da prepuste nekom od ukućana, ili ukoliko to same rade, da stavljaju rukavice i vode računa o higijeni ruku.

Žene i mačke

Dr Branimir Nestorović istakao je i da, iako držanje ljubimaca ima neke svoje uopštene karakteristike, posedovanje mačke ipak ima neke specifičnosti.

– U jednom ispitivanju iz Mađarske, pokazano je da žene smatraju mačke komunikativnijim i empatičnijim životinjama od drugih ljubimaca. Takođe, žene višeg obrazovnog statusa su preferirale mačke. Komunikacija govorom pojačava emotivnu vezu sa mačkom, a većina ljudi smatra da razume govor mačke kada s njom komunicira – kaže naš sagovornik.

Šta je toksoplazmoza

To je zoonoza, parazitska bolest koja se može javiti kod svih toplokrvnih životinja i čoveka.

– Uzročnik toksoplazmoze je intracelularni parazit Toxoplasma gondii. A zašto je mačka ozloglašena kada je reč o ovoj bolesti? Zato što je ona domaćin neophodan za kompletan razvojni ciklus ovog parazita. Mačka se najčešće zarazi kada pojede sirovo ili nedovoljno pečeno meso, ili ulovi životinju inficiranu toksoplazmom. Mačke mogu da se zaraze i bliskim kontaktom s drugim mačkama koje su inficirane – kaže spec. dr vet. Ana Vukićević.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here