Maca gubi ravnotežu - Pet Magazine
mačka
Od petmagazine.rs - 16/03/2021

Maca gubi ravnotežu

Mačka u veoma kratkom vremenskom periodu počinje da gubi ravnotežu pri kretanju * simptomi nastaju naglo, bez prethodne najave i ovo stanje može trajati veoma kratko

Za magazin “Mačka” piše dr vet. med. Vladimir Terzin

Ponekad ih gledamo sa iskrenim divljenjem kada preskaču sa uzanog zida na još uži sims neke zgrade, a nama je teško da pogledamo nadole jer se ispod nas nalazi nekoliko spratova praznine. Mačke su čuvene po svojoj koordinaciji i spretnosti. One spadaju u one retke vrste životinja koje imaju veću sposobnost kretanja i procenjivanja šta mogu, a šta ne.

Kretanje

Osim anatomije, koja se odlikuje vretenastijim mišićima i kraćim ali veoma elastičnim ligamentima, i kretanje je kod mačaka drugačije nego kod drugih vrsta. Njihove zadnje šape u potpunosti preklapaju tragove prednjih šapa i smatra se da ova odlika daje veoma veliku stabilnost u hodu, pogotovo ako se radi o neravnim terenima, jer prednje noge nalaze oslonac koji zadnje automatski prihvataju u kretanju. Pri tome mačke imaju paralelan hod – pokreću istovremeno ekstremitete iste strane, što im pomaže da savladaju neravnine na terenu. Na isti način hodaju i kamile i zato s lakoćom savladavaju neravnine i klizave peščane dine. Izduženost lumbalnih i torakalnih pršljenova čini mačju kičmu savitljivijom, a rep im služi kao protivteža telu pri brzim pokretima i kao neka vrsta kormila pri dužim skokovima.

Koordinacija

Naravno, kompletno upravljanje ovim sistemom potiče iz moždane koordinacije, a važan deo ovog mehanizma čini vestibulokohlearni sistem, koji se nalazi u unutrašnjem delu uha mačke, kao i kod ostalih sisara. Ovaj organ je od presudnog značaja za koordinaciju pokreta, održavanje ravnoteže, osećaj orijentacije i smera kretanja. Takođe, ovaj organ utvrđuje i smer iz koga određeni zvuk dolazi i, pošto je refleksno povezan sa očima, one se pokreću u smeru izvora zvuka.

Međutim, ne tako retko, dolazi do poremećaja u radu vestibulokohlearnog aparata, koji se naziva i vestibularni sindrom. 

Simptomi

Simptomi ove bolesti najčešće nastaju naglo, bez prethodne najave. Mačka u veoma kratkom vremenskom periodu počinje da gubi ravnotežu pri kretanju, pojavljuje se manježno kretanje (kretanje ukrug), pokreti su nekoordinisani, javlja se nistagmus (ubrzano pokretanje očnih jabučica), mačka drži glavu oborenom ili je okreće na jednu ili drugu stranu. Ubrzo nakon pojave prvih simptoma, mogu se javiti mučnina i povraćanje. U retkim slučajevima dolazi i do gubitka svesti ili napada koji mogu biti slični epileptičnim.

Ovakvi simptomi se obično razvijaju za manje od sata i često predstavljaju potpuno iznenađenje za vlasnika. Uzroci ovog stanja su većinom nepoznati i veoma često se u stručnoj literaturi navodi da do ovog oboljenja dolazi usled upale spoljašnjeg ušnog kanala ili upale srednjeg uha. Uzroci mogu biti i tumorske tvorevine, pogotovo kod starijih jedinki. Ponekad trovanje, posebno organofosfatima ili insekticidima, može dovesti do oštećenja vestibularnog ili kohlearnog nerva, koje posledično dovodi do pojave simptoma ovog sindroma. Najčešće se ova bolest označava kao idiopatska, što znači da joj se ne zna tačan uzrok.

Dijagnoza

Dijagnostika se najčešće svodi na snimanje glave magnetnom rezonancom, koja nam može potvrditi oštećenja u predelu srednjeg uha. Kod upalnih procesa obavezno je uzeti bris iz spoljašnjeg ušnog kanala da bi se utvrdio uzročnik (gljivice, bakterije ili kombinovana upala) i analizom determinisala tačna terapija. Kod idopatske vestibularne bolesti, terapija je uglavnom simptomatska. Daju se lekovi koji sprečavaju povraćanje i muku, infuzija, kao i lekovi koji smiruju nespecifične upalne procese.

Zanimljivo je da ovo stanje kod mačaka može trajati veoma kratko i nije neobično ni da se simptomi sami izgube za dva do tri dana, čak i bez lečenja. Bez obzira na dobru prognozu, neophodno je da se mačka odvede veterinaru i da se leči osnovno oboljenje, ako je mooguće postaviti tačnu dijagnozu, naročito kad je reč o upali ušiju ili trovanju. Uglavnom, svi simptomi nestaju za nekoliko dana. Veoma retko može kao posledica ostati držanje glave „na stranu” ili se može javiti povremena nesigurnost u hodu.

Ipak, ovo oboljenje uvek moramo shvatiti ozbiljno, jer ono može ukazivati na promene koje se dešavaju na mozgu i na neki način može biti signal ozbiljnijih poremećaja.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *