Ovo je smptom, a ne bolest, koji se javlja kada butna i potkolena kost nisu u jednoj ravni * Može biti medijalna, lateralna i bilateralna * Dijagnostikuje se klinički, ortopedskim pregledom

Za magazin PAS piše dr vet. med Ana Vukićević

Da bi smo razumeli šta je luksacija ili iščašenje patele (Luxatio patellae), moramo znati šta je patela i čemu ona služi. Patela je mala trouglasta (sezamoidna) kost umetnuta u tetivu velikog butnog mišića (m.quadriceps), u narodu poznata i kao „čašica“. Smeštena je sa prednje strane kolena, iznad tetivnog pripoja gde naleže na udubljenje donjeg dela butne kosti i klizi gore-dole preko kolenog zgloba. Najveći butni mišić – kvadriceps se preko patele hvata na kost potkolenice. Njena osnovna uloga je da bude tačka oslonca kvadricepsu pri pokretu opružanja kolena, dakle služi za optimizaciju pokreta pri ekstenziji (ispružanju) kolena, što je glavni pokret pri pomeranju životinje prema napred.

Vrste

Svaki veterinar se susreće u praksi sa ovim problemom i luksacija patele je čest nalaz pri ortopedskom pregledu. Može biti medijalna, lateralna i bilateralna (obostrana). Medijalna luksacija (prema unutrašnjem delu kolena) je znatno učestalija, javlja se kod patuljastih i minijaturnih pasa, a lateralna je češća kod velikih i gigantskih pasa. Radi se uglavnom o urođenom poremećaju, retko kada je uzrokovan nekom traumom. Anatomski deformiteti koji dovode do luksacije patele su prisutni na rođenju, dakle nasledna je i razvija se tokom života. Luksacija patele je symptom, ne bolest, koji se javlja kada butna i potkolena kost nisu u jednoj ravni, usled čega patela iskače iz svog anatomskog ležišta prema unutrašnjem (medijalna) ili, znatno ređe, spoljašnjem delu kolena (lateralna luksacija). Italijanski veterinar-ortoped, Masimo Petaconi, je slikovito opisao problem sa luksacijom patele – butnu kost je uporedio sa tatom, potkolenu kost sa mamom, a patelu sa detetom. Ukoliko bi “dete” ispalo iz krevetića, odnosno došlo do ispadanja patele iz žleba u udubljenju donjeg dela butne kosti, nikada nije krivo dete, već roditelji. Tako je i sa luksacijom patele – problem leži ili u butnoj ili u potkolenoj kosti, ili u obe.

Medijalna luksacija je mnogo više zastupljena nego lateralna i čini 75-80% svih slučajeva, od toga u 20-25% slučajeva je bilateralna (obostrana). Koliko medijalna luksacija patele dominira kod malih pasa, toliko lateralna dominira kod velikih i gigantskih pasa (često kao posledica displazije kukova). Poslednjih godina je primećeno dramatično povećanje medijalnih luksacija kod velikih i gigantskih rasa, naročito kod akite, labradora, haskija i malamuta. Uz to u 15-20% slučajeva nastaje i oštećenje prednjeg ukrštenog ligamenta kolena kod pasa srednje i starije životne dobi koji pate od hronične luksacije patele, jer dolazi do unutrašnje rotacije potkolene kosti u odnosu na butnu kost.

Luksaciju patele možemo proglasiti kada nastane skeletna zrelost, a to je od 10-og meseca života. Kod manjih pasa se 12 puta češće javlja nego kod većih pasa. Kada se patela luksira, životinjama je teško da hodaju i zbog toga šepaju, a ne zato što ih boli. Psi povremeno ili trajno šepaju sa savijenom nogom, a najčešće izgleda tako da pas hramlje nekoliko koraka, a zatim nastavi normalno da hoda.

Dijagnostika i lečenje

Luksacija patele se dijagnostikuje isključivo klinički, ortopedskim pregledom. Za procenu, detaljno otkrivanje uzroka problema, idealno je uraditi CT (kompjuterizovana tomografija) čime se precizno može videti da li je problem u butnoj kosti, u potkolenici, ili u obe. Često se kod malih pasa luksacija patele uoči tek posle 2-3 godine života, i do tada prolazi asimptomatski jer su u pitanju veoma lagani psi, koji se stalno drže u naručju, imaju “frizure” koje maskiraju stav nogu, dok vlasnici često izjavljuju da psi tako oduvek hodaju, smatrajući zapravo da je hromost normalan način hoda.

Luksacija patele je klasifikovana u 4 stepena. Kod prvog stepena (tzv. in-in) patelu pod opterećenjem možemo izbaciti iz žleba, ali se ona vraća unutra. Sama činjenica da je možemo izbaciti je svrstava u luksaciju, jer zdravu patelu ne možemo luksirati.

Kod drugog stepena (in-out) patela pri pokretima fleksije i ekstenzije, kao i rotacijom potkolenice, spontano ide unutra i spolja. To je daleko najčešći stepen luksacije sa kojim se srećemo.

Kod trećeg stepena (out-in) – položaj patele je spolja, ali se rotacijom potkolenice i manuelno može vratiti u unutra, u svoj anatomski položaj.

Kod četvrtog stepena (out-out) patela se nalazi u svom alternativnom ležištu i šta god uradili, ne možemo je vratiti u njeno udubljenje na donjem delu butne kosti.

Lečenje zavisi od stepena oboljenja. Izuzeci su kada kod prvog i blažeg drugog stepena može pomoći konzervativno lečenje jačanjem muskulature oko kolenog zgloba. Moglo bi se reći da je operacijsko lečenje neminovnost i za svaki problem koji je vezan za luksaciju patele, treba preduzeti meru da se on iskoriguje, a to se radi hirurškim putem. Moguće su i komplikacije – operacija luksacije patele je operacija sa najčešćim stepenom revizije u veterinarskoj ortopediji. Postoje mnoge hirurške tehnike – hirurg kada uđe u koleni zglob ako nema žleba na donjem delu butne kosti – napraviće ga (metoda koja se zove trohleoplastika), ako je žleb plitak – produbiće ga, ako postoji deformitet butne kosti – iskorigovaće ga, ako potkolena kvrga nije na svom mestu – odrezaće je i pomeriti koliko treba. Cilj je da butna kost, patela i potkolenica na kraju budu u jednoj ravni i da koleni zglob postane stabilan.

Nakon operacije potrebno je nekoliko nedelja sprovoditi fizikalnu terapiju kako bi koleno potpuno vratilo funkcionalnost. Obzirom da je u pitanju genetska bolest, neophodna je selekcija i sve životinje sa luksacijom patele isključivati iz dalje reprodukcije.

Related Posts

• 
  Bezbedna vožnja – putovanje kolima
• 
  Drugar za trčanje