Labrador O’Nil će čuvati našu granicu

254

Ovaj predivni labrador, poreklom iz Francuske, novi je član armije naših službenih carinskih pasa. Još uvek je na obuci i od njega se tek očekuju brojni podvizi u sprečavanju šverca na srpskim graničnim prelazima.

Tekst: Ivana Labović za magazin „Pas“, Fotografije: Luka Jovović

Svojim pametnim okicama, sjajnom crnom dlakom i druželjubivošću, O’Nil nas je odmah osvojio. Prišao je, onjušio nas, polizao nam ruku i veselo mahao repom dok smo ga mazili. Mnogi bi možda pomislili da službeni psi nisu druželjubivi, i da se ne smeju maziti, međutim, to nije slučaj sa carinskim psima. Zbog prirode svog posla, gde su svakodnevno okruženi ljudima, a naročito mališanima koji se oduševe kada ih ugledaju i odmah pohitaju da ih pomaze, psi na granicama su veoma druželjubivi, veseli i uvek raspoloženi za maženje.

Francuz

Ne samo zbog svoje predivne prirode, O’Nil je poseban i zbog toga što sve komande prima na francuskom jeziku. Njegov vodič i kolega carinik Vukašin Simin pohađao je šestomesečni kurs francuskog jezika kako bi mogli da se sporazumeju, ali i kako bi Vukašin mogao da prati zahtevnu obuku koju je sa O’Nilom pohađao prošle godine u francuskom gradu La Rošel, koji će ponovo posetiti u maju ove, kako bi se doškolovali.

‒ Francuska ambasada u Beogradu organizovala je Vukašinu kurs francuskog jezika koji je trajao šest meseci, kako bi u centru La Rošel mogao da se snađe na obuci. Francuzi su insistirali da se obuka pohađa na francuskom jeziku i da se komande i nadalje obavljaju na ovom jeziku, i mi smo to oberučke prihvatili. Vukašin je završio kurs i to mu je bilo dovoljno da se snađe na obuci koja je trajala 11 nedelja. La Rošel je grad na Atlantskom okeanu, na severozapadu Francuske, i tu postoji neverovatan centar, ne samo za službene pse koji se koriste u carinske svrhe, već su tu i njihova policija, žandarmerija i vojska, i njihovi službeni psi – objašnjava Rade Knežević, pomoćnik direktora u sektoru za kontrolu primene carinskih propisa.

Zahtevna obuka

Naš sagovornik ističe da je obuka i za O’Nila i za Vukašina bila veoma zahtevna.

– I fizički i psihički zahtevna, jer se svakog dana rano ustaje, šetnje sa psom su svakodnevne i duge, zatim fizičke vežbe, treninzi koji podrazumevaju simulaciju raznoraznih situacija s kojima će se psi i carinici suočavati na graničnim prelazima. Takođe, vežbe podrazumevaju sve vrste carinske problematike ‒ preglede, pretrese, vežbe u zatvorenim prostorima i napolju, a obuka obuhvata i sve tipove prevoznih sredstava – vazdušni, pomorski, rečni i drumski saobraćaj… Obuka je zaista zahtevna u svakom smislu – ističe Knežević.

Posao ga tek čeka

I obuka još uvek traje. O’Nil je mlad pas i još uvek pohađa treninge i priprema se za posao čuvara naših granica.

– Oni su prošli samo prvi deo obuke, i ove godine će ponovo ići u Francusku. Videćemo da li ćemo O’Nilu širiti opseg delatnosti, jer je on u ovom prvom naletu obučen za detekciju narkotika (marihuana, hašiš i opijum) i čeka ga obuka za kokain i heroin, ali nije isključeno ni da ćemo mu još proširivati opseg delovanja. Nije retkost ni da jedan pas bude obučen i za narkotike, i za keš, i za duvan i duvanske proizvode. Videćemo u budućnosti šta će sve O’Nil raditi – kaže naš sagovornik.

labrador o nil

Adaptacija

Veseli O’Nil poslednjih nedelja obilazi granične prelaze i navikava se na svoje novo radno mesto.

– Počeo je da radi, ali to je još uvek period adaptacije koji podrazumeva obilazak svih graničnih prelaza, a pomalo radi sa svojim starijim kolegama, i tu mislim na druge službene pse, kako bi osetio radnu atmosferu i počeo uskoro da radi punim kapacitetom. On je mlad, star je tek oko godinu i po, i njegove rezultate tek očekujemo – kaže Rade Knežević iz Uprave carina.

Službeni psi u Srbiji

Malinoa Nero, o kojem smo pisali u našem magazinu „Pas” pre nekoliko meseci, apsolutni je šampion i, kako smo ga tada nazvali, „živi zid” za švercere, pa se ništa manje ne očekuje ni od mladog i perspektivnog O’Nila. Naša Uprava carina trenutno ima šest pasa od kojih su neki kao i O’Nil u trenažnom procesu, ali ima najava da će se armija pasa još širiti.

– Ove godine se nadamo da će naš četvoronožni tim biti uvećan za još tri ili četiri psa, a imamo najavu da ćemo još pasa dobiti i naredne godine. Oni su savršeni pomagači zato što radite sa živim bićem koje je predivno. On pokazuje i emocije, i to nije samo posao, već i druženje i ljubav. Kada još sve to pretočite u posao koji će dati rezultate, to je sjajna simbioza. Rezultati koje postižu nisu samo dobri za vodiča koji sa psom radi, već njihov rad doprinosi i celokupnom ekonomskom i bezbednosnom integritetu Srbije.

Žive sa vodičima

Službeni psi u našoj zemlji žive sa svojim vodičima, što dodatno doprinosi njihovoj snažnoj vezi i odličnom razumevanju.

– Namera nam je da u budućnosti oformimo centar za obuku i smeštaj službenih pasa, i sigurno ćemo to i učiniti, ali do tada imamo takvu metodologiju rada da naši psi žive sa svojim vodičima. Ta veza među njima, kada zavise jedni od drugih, ne samo zbog posla već i zbog ljubavi, to je onda prava priča – naglašava Rade Knežević.

Aktivno reagovanje

Naš sagovornik objasnio nam je i da postoje dve vrste obuke, a to su aktivno i pasivno reagovanje.

– Svi naši psi reaguju aktivno, i to je stvar obuke. Imaćemo u budućnosti i pse koji reaguju pasivno – naravno. Mi smo još uvek mladi i nedovoljno iskusni kada je reč o radu sa psima, pa je mnogo lakše za naše vodiče da primete reakciju psa kada reaguje aktivno. Pasivna reakcija je dobra u radu na aerodromu, jer ne bi bilo zgodno da pas skoči na nekoga kod sebe ima nedozvoljene supstance ili da ga ogrebe. Takođe, i kada je reč o detekciji eksploziva, pas mora da reaguje pasivno, jer je to ključno za bezbednost. Za takve vrste reakcija kod pasa potrebno je više iskustva u radu, i mi idemo u tom smeru i imaćemo i te pse u našem timu. 

carinski pas

Pas je pas

Iako je pred njim ozbiljan i za državne interese važan posao, O’Nil veselo mašući repom dočekuje sve što je pred njim. Za njega je posao igra, kako nam je i pokazao u vežbi kada je njegov vodič sakrio kesicu marihuane ispod haube jednog od automobila na poligonu za trening. Uprkos vetru koji je duvao i koji ume da omete psa jer miris raznosi unaokolo, O’Nil se nije dao zbuniti i odmah je počeo da grebe šapama po haubi i tako signalizira svom vodiču da je tu nešto sumnjivo.

– Uskoro počinjemo zajedno da radimo i biće mi mnogo lakše. O’Nila sam dobio pola godine pre obuke, kao bebu, i navikli smo se jedan na drugog još od prvog dana. Trening i dalje traje, u maju idemo ponovo u Francusku na još jednu obuku i kada se vratimo, počinjemo da radimo. Njegova omiljena i jedina igračka je ova krpica koju ste videli na pokaznoj vežbi, igra s njom mu je nagrada za dobro obavljen zadatak. On nema nikakve posebne prohteve, već jede granule kao i svi drugi psi. Dvaput dnevno idemo u šetnju, i on šeta bez povoca. Istrči se koliko mu je volja i sam krene kući kada mu je dosta. Sve sluša, prepametan je – kaže Vukašin Simin, O’Nilov vodič i kolega.

Srećan u porodici

O’Nil je Upravi carina predat 16. decembra 2019. godine. Ovaj prelepi pas rođen je 28. juna 2018. godine u Solonji, u francuskoj regiji poznatoj po lovu.

– On uživa u porodičnom okruženju sa Vukašinom – živi u porodičnoj kući sa Vukašinovim detetom i predivno se slažu. Sjajno se slaže i sa starijom ženkom boksera, s kojom deli životni prostor. Čak i na odmor idu svi zajedno. O’Nil ima tačan raspored obroka i strogo propisan način ishrane, jer mora da ostane u dobroj formi. Treninzi su svakodnevni i postoje dve vrste treninga: kondicioni (šetnja /trčanje) i trening na miris (traganje za specifičnim mirisom nakon koga sledi nagrada) – kažu u Upravi carina.

Nadamo se da ćemo uskoro pisati o podvizima ovog hrabrog i veselog psa koji će čuvati naše granice i koji će švercerima stati na put. Bićemo tu da ispratimo svaki njegov korak.

Odsek za carinsku kontrolu

Odsek za carinsku kontrolu uz upotrebu službenih pasa pri Upravi carina oformljen je u maju 2017. godine. Psi rade na suzbijanju ilegalnih proizvoda, cigareta i narkotika, obučeni su da po mirisu pronađu skrivenu krijumčarenu robu i da reaguju, odnosno da kolegama ukažu na to da putnici u svojim vozilima švercuju duvan ili narkotike.

– Za njih je ovaj posao velika igra, i kada pas otkrije to za šta je obučen – dobije svoju nagradu, a to je igra sa svojim vodičem. Psi imaju redovne veterinarske preglede, aktivni su i moraju da ostanu u formi, jer je posao koji rade veoma zahtevan. Oni se zavlače ispod vozila, podižu na visinu, pregledaju automobile, kombi vozila, autobuse, kamione… Ali oni uživaju u životu i srećni su, što se i vidi kada ih upoznate – objašnjava Rade Knežević, pomoćnik direktora u sektoru za kontrolu primene carinskih propisa.

Radno vreme

Službeni psi na graničnim prelazima nemaju fiksno radno vreme, već rade prema osećaju, odnosno prema proceni njihovih vodiča. Pas može imati loš dan, odnosno dan kada nije raspoložen da radi. Kada jeste, njegovo radno vreme je nekad i po ceo dan. Vodiči prate njihovo ponašanje, psu su njihove četvoronožne kolege i tako se i ophode prema njima.

Psi nisu zavisnici

U Upravi carina naročito insistiraju na tome da zajednički razvejemo predrasude da su psi koji rade na otkrivanju narkotika „navučeni” na drogu.

– To je potpuna besmislica. Psi se ne drogiraju, već se uče da prepoznaju određeni miris, nakon čega sledi nagrada – omiljena igračkica i igra sa vodičem. Dakle, pas sve radi kao bi došao do omiljene igračkice, koja je ključna za obuku – ističu u Upravi carina.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here