I psi pate od strahova, fobija i anksioznosti - Pet Magazine
Od petmagazine.rs - 12/08/2020

I psi pate od strahova, fobija i anksioznosti

Strah se smatra normalnim ponašanjem svakog živog bića, međutim, kontekst u kom se strah javlja određuje da li je on u okviru normalnih granica ili prelazi u abnormalne oblike ponašanja

Za Petmagazine.rs dr vet. med. Dunja Kovač

Strah je normalan emotivni odgovor psa na neki izvor opasnosti, kao što su glasan zvuk, određeni objekat, prisustvo neke osobe ili životinje. Strah je uvek vezan za neki određeni događaj i situaciju i manifestuje se samo kada je „okidač” prisutan. On je nužan za preživljavanje i adaptaciju kada se životinja nađe u neprijatnoj situaciji jer aktivira odbrambene mehanizme za „beg ili borbu”. Tada dolazi dolazi do ubrzanja rada srca, povišenog krvnog pritiska, širenja zenica…

Većina neželjenih reakcija u vidu straha je naučena, I od njih se životinja može „odučiti” uz odgovarajuću bihejvioralnu modifikaciju. Takođe, postoji i urođeni (idiopatski) strah koji je nepoznate etiologije, a primećen je kod određenih rasa: sibirski haski, bernski planinski pas, vipet, border koli, veliki pirinejski pas, standardna pudla. Važno je znati da se strah generalizuje, da se on širi i nadograđuje. Pa tako, ukoliko životinja za neki izvor opasnosti već vezuje negativna iskustva, mesto odakle nije mogla da se skloni ili da pobegne, ili joj je izazvalo bol ili stres – tada se strah pojačava i on postaje fobija.

Fobija

Fobija je izraženi trajni strah, najčešće prekomeran ili neopravdan, a pojavljuje se u vezi sa specifičnim objektom ili situacijom. Fobija je prenaglašeno iskazivanje straha prilikom određenog događaja ili na neki nadražaj (grmljavina, petarde). Fobija je u stvari – panika. Fobični psi doživljavaju napad panike, tada ne čuju i ne vide vlasnika, ne reaguju ni na poslastice, niti na komande. U tim stanjima oni intenzivno pokušavaju da pobegnu, reakcije su im nagle i eskalirajuće, i neretko dolazi do samopovređivanja. Kada ti panični napadi traju duže, i po nekoliko sati tokom dana, i ponavljaju se iz dana u dan, onda to prerasta u stanje anksioznosti.

Anksioznost

Anksioznost je stanje uznemirenosti, napetosti i strepnje koje nije u vezi sa konkretnim objektom ili situacijom (kao što je to slučaj sa strahom). Pas ima osećaj da će se „nešto strašno dogoditi”, uznemiren je, često oseća i/ili ispoljava psihomotornu napetost i nemir. Anksioznost može biti kratkotrajno stanje (npr. u situacijama pojačanog stresa) ili dugotrajno izraženo stanje koje psu ozbiljno narušava svakodnevno funkcionisanje.

Anksiozni psi su u stanju konstantne uznemirenosti i strepnje, često su hiperaktivni, prave nagle i

neartikulisane pokrete, izražena je lokomotorna napetost celog organizma bez mogućnosti smirivanja i odmora. Ovakvi psi često imaju agresivne ispade ako neko želi da im se približi ili ih dodirne, a sve zbog smanjene tolerancije (nadražljivosti) usled konstantnog stresa.

Vrste strahova

Većina strahova, fobija i anksioznih oblika ponašanja se razvije do potpune zrelosti psa, od 12. do 36. meseca. Izraženi strah od nepoznatih stvari se najčešće javlja između osmog i desetog meseca, a pojava separacione anksioznosti kod starijih pasa je u vezi sa samim procesima starenja i lošijom memorijom.

Strah od grmljavine

Strah od grmljavine, ili stručno astrafobija, jedan je od najčešćih strahova kod pasa. Intenzitet straha i reakcija variraju od psa do psa. Neki se samo umire dok traje grmljavina, i čim prestane odmah su spremni za igru i izlazak napolje. Kod drugih reakcije su intenzivnije – sakrivanje, panično dahtanje, cviljenje, dok kod nekih dolazi do paničnih pokušaja bega, preusmerene agresije i nemogućnosti vlasnika da kontroliše i smiri psa.

Strah od petardi i vatrometa

Neki psi se plaše petardi, ali ne i grmljavine, i obrnuto, dok neki generalno imaju strah od glasnih zvukova. Ovde takođe može da se doda i vizuelni momenat, kad se pas uplaši i

jake svetlosti i boja. Ovaj strah takođe varira od blagih reakcija do intenzivnih paničnih napada. U vreme praznika, za ovu vrstu straha uglavnom se preporučuju suplementi na bazi stimulatora serotonina, koji umiruju psa.

Strah od samoće

Strah od samoće, ili separaciona anksioznost, jedan je od najčešćih problema u ponašanju zbog kojeg se vlasnici obraćaju za pomoć. Ovaj strah se manifestuje u vidu paničnih napada preterane vokalizacije, destruktivnog ponašanja ili neprikladnog mokrenja. Lečenje se zasniva uglavnom na izmeni rutine odlaska i dolaska vlasnika, desenzitizaciji na okidače i uvođenju aktivnog hranjenja iz takozvanih pametnih igračaka.

Strah od vožnje u kolima

Ovaj strah se razvija ako se pas kao štene nije često vozio u kolima, pa nije adekvatno prošao proces habituacije (navikavanja), ili su se tokom vožnje kolima stvarala isključivo negativna iskustva – vožnja do veterinara, povraćanje u kolima, nagla i brza vožnja. Ovaj problem se prevazilazi tako što bi vožnju kolima trebalo uparivati sa igrom i nagradama, vožnje bi trebalo da budu kraće i prijatne, uz vežbanje postepenog ulaska u auto.

Strah od stepenica

Kada se pas boji stepenica, to je uglavnom propust odgajivača, pa posle i vlasnika u prvim danima po dolasku šteneta u novi dom. Štene bi se od treće nedelje već trebalo navikavati na razne podloge, uspone, rampe i stepenice. Strah od stepenica se najlakše prevazilazi tako što se to sve pretvori u neku vrstu igre uz vijanje, bacanje igračaka i nagrađivanje. Ako se kod starijih pasa primeti nevoljnost da se penju uz stepenice, to je uglavnom povezano sa problemima sa zadnjim nogama – razvoj artritisa, displazije i reume.

Strah od osoba muškog pola

Ovo nije toliko čest strah kod pasa, ali kod nekih postoji. Ono što pse može da uplaši u ovom

slučaju jeste dublji glas, visina osobe ili krupnija građa. Po nekoj statistici, više žene drže pse nego muškarci, te ovo može upravo da bude povezano sa manjkom socijalizacije psa sa muškim osobama dok je bio štene. Ovaj strah se prevazilazi tehnikama postepene desenzitizacije u mirnoj i prijatnoj sredini, sa muškom osobom koja zna na koji način se prilazi uplašenom psu.

Strah od nepoznatih osoba

Ovaj strah je sličan prethodnom, s tim što se psi u ovom slučaju boje svih ljudi koje ne poznaju. Ovo je veoma nezgodan problem jer prosto je nemoguće naučiti psa da voli sve ljude. Veoma je važno da psa pustimo da postepeno, u svom ritmu, priđe kome želi, a da mi tada nagradimo određeno ponašanje kako bismo promenili negativnu asocijaciju u pozitivnu. Uplašene pse nikada ne bi trebalo da teramo da se „suočavaju” sa svojim predmetom straha jer je to najkraći put do toga da dobijemo agresivnog i ujedljivog psa.

Strah od dece

Ovo je veoma čest strah kod pasa i javlja se iz dva razloga – pas kao štene nije imao kontakt

sa decom, te su mu deca sa svojim brzim i naglim pokretima, piskutavim glasovima i malim rastom veoma čudna i nejasna. A drugi razlog je negativno iskustvo sa decom – bilo da je dete bilo dobronamerno, ali nije znalo kako se postupa sa psom, pa je maženje preraslo u grubost, ili su to bili neki ozbiljniji incidenti na ulici od strane nepoznate dece. Ovaj problem ume da bude veoma ozbiljan, I uvek se preporučuje da se konsultuje stručno lice.

Strah od specifičnih objekata

Ovaj strah podrazumeva najčešće strah od fena, usisivača, kišobrana, kolica, bicikla, dečjih igračaka… U većini slučajeva problem se rešava tako što se određeni predmeti pomere da ih

pas ne vidi, ili se trudite da, kada se koriste, pas naprosto ne bude u blizini. Ako to nije moguće, onda se problem prevazilazi jednostavnim tehnikama kontrauslovljanja.

Dijagnostika i terapija straha

Kod promena u ponašanju, uvek se prvo mora ustanoviti da uzrok nije fizičke prirode. Veterinar uglavnom putem testova krvi i specifičnih dijagnostičkih testova nervnog i endokrinog sistema može da ustanovi da li je uzrok zdravstvene prirode.

Ako je pas fizički zdrav, onda se može dijagnostikovati strah ili anksioznost, pa se prvo traži uzrok takvog ponašanja kako bi se na osnovu toga mogla primeniti odgovarajuća bihejvioralna modifikacija, ponekad i uz potpornu medikamentnu terapiju.

pas ima gastritis

Medikamenti

Medikamentna terapija kod anksioznosti i straha je poslednja opcija i uglavnom se prvo radi na bihejvioralnoj modifikaciji, što podrazumeva da se pas uči tehnikama relaksacije, izbegavanja neprijatnog stimulusa i „borbe” s njim do tačke kada taj stimulus prestaje da bude averzivan i polako postaje podnošljiv i pozitivan.

Ovo se radi u strogo kontrolisanim uslovima, gde se prezentacija stimulusa odvija po jasno utvrđenom protokolu, kada se sve vreme obraća pažnja na reakcije psa tj. na govor tela psa. Veoma je važno da se sve radi isključivo do praga tolerancije psa.

Pomoć stručnjaka

Tehnike bihejvioralne modifikacije koje se koriste kod terapije straha se nazivaju tehnike kontrauslovljavanja i tehnike desenzitizacije. Strahovi se nikada ne rešavaju kursevima poslušnosti i klasičnom socijalizacijom, a još manje silom i prisilom. Ako imate plašljivog psa, potrebno je potražiti stručnu pomoć bihejvioriste, veterinara bihejvioriste ili trenera koji je edukovan za sprovođenje adekvatnih bihejvioralnih tehnika. Princip bihejvioralne modifikacije kod ovakvog stanja se zasniva na nagrađivanju, tj. podsticanju mirnog i samouverenog ponašanja uz istovremeno onemogućavanje pojavljivanja neželjenog ponašanja.

Greške vlasnika

Vlasnici veoma često ovu vrstu problema u ponašanju pokušavaju da reše namernim izlaganjem, odnosno preplavljivanjem (flooding) svog psa nadražajima ili situacijama u kojima on oseća strah i nelagodnost, a sve sa ciljem da „nauči da mu se ništa neće dogoditi”. Sprovođenje ove tehnike u praksi se ne preporučuje zato što se tako pas izlaže dodatnom stresu, a rezultat je veoma često pojačani osećaj straha, razvoj fobije i ujedljivost.

Terapija

U nekim slučajevima od pomoći može biti i upotreba psećih smirujućih feromona (engl. dog appeasing pheromones − DAP), kao i dodataka ishrani na bazi triptofana (aminokiselina iz koje se sintetiše serotonin – neurotransmiter odgovoran za dobro raspoloženje). Takođe postoji i posebna medicinska hrana na bazi benzodijazepina i stimulatora serotonina.

Još jedan vid terapije protiv straha i anksioznosti jesu „prsluci” (thunder shirt), koji aplikuju jednak pritisak po celom telu psa, koji je dovoljno snažan da ga pas oseti ali i dovoljno nežan da ne izaziva bol i nelagodnost. Ovaj produkt je nastao posle istraživanja u kom je ustanovljeno da taj prsluk kod psa izaziva iste promene u organizmu kao i zagrljaj kod čoveka, posebno kod ljudi koji pate od Parkinsonovog sindroma, kao i kod šizofreničara, maničnodepresivnih i anksioznih osoba. Zagrljaj deluje umirujuće na periferni nervni sistem, smanjuje nadraženost nervnih završetaka, snižava krvni pritisak i rad srca i ima generalno opuštajući efekat. Prsluk ima iste takve afekte na telo psa.

Maženje i strah

Kako su psi u stanjima straha praktično „zamrznuti” i samo razmišljaju kako da pobegnu i da se sklone, i ne primećuju ni hranu ni poslastice, isto tako ne primećuju ni maženje. Istraživanja su pokazala da u stresnoj situaciji kortizol uopšte ne opada kada se pas mazi ili kada mu tepamo. Maženje uplašenog psa može samo da pomogne vašoj savesti. Mehanizam straha je isti kod svih živih bića, jer pokreće iste fiziološke procese za preživljavanje, i nema tih utešnih reči i dodira (ili poslastica) koje će nadvladati sam instinkt za beg ili borbu.

Očekivanja i prognoze

Vlasnici čiji ljubimci pate od straha i anksioznosti trebalo bi da budu svesni da je to emocionalni problem, pa da je samim tim njegovo rešavanje kompleksnije i vremenski znatno duže nego učenje psa nekom ponašanju ili radnji, npr. da sedne ili da donese lopticu. Na rešavanje problema, pored volje i truda vlasnika, utiče i sredina u kojoj pas živi, vremenski period od kada problem postoji, iskustva stečena u ranom uzrastu.

Zbog svega toga rešavanje problema može potrajati i po nekoliko meseci, a u težim slučajevima i duže. Ali bez obzira na trajanje, rešavanje problema koji se temelje na strahu i anksioznosti u velikoj meri će psu olakšati svakodnevicu i poboljšati kvalitet njegovog života. I naučna istraživanja su pokazala da ovi problemi utiču na zdravlje i životni vek psa. Dakle, ako vaš ljubimac u svakodnevnim situacijama oseća strah, pokušajte da pronađete način da mu pomognete i olakšate mu život.

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *